Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

ово; »Као у неком бунилу, заведен неким опсенарством, оставио је своје најстарије, своје наприсније пријатеље, о којима је уверен да су добри Срби, да су по својим силама радили за Српство, па је исти Змај, оставивши своје праве пријатеље, отишао у друштво, које њега није достојн о«. »Груди нам се стежу кад видимо Змаја. . . у друштву које му не приличи«. Па ипак, Полит ј.е прешао и преко свега овога, и поздравио Змајев седамдесети рођендан једним врло срдачним и искреним симпатијама надахнутим чланком, у коме велича све оне особине које Змаја збиља чине великим, прелазећи великодушно, са пријатељским разумевањем и свесрдним праштањем, преко Змајева држања у последње време. Тај чланак 23 ) иако пригодног карактера, написан поводом Змајеве седамдесетогодишњиде толико је значајан и карактеристичан, да заслужује и посебна разматрања. У том чланку Полит, поред осталог, каже: »Змај-Јован Јовановић сродио се са читавим српским народом. Његова душа, то је душа српскога народа, а душа српскога народа, то је душа Змајева. То је тако са великанима народним. Дух народни оличавасеу појединим личностима, па онда када историја бележи све што је велико и лепо у ком народу, она спомиње и оне великане, који оличавају дух своra народа.« »За пола столећа, и жалост и радост српскога народа нашла је одзива у његовим песмама. Њега је надахнуо онај геније српскога народа, који је изражен у народним песмама и који је задивио образовану Европу. Његова поезија, иако није она чиста народна поезија, ипак је поезија у духу народном, па и у оном духу који бележи све догађаје и све појаве у народу. Поред оне најнежније лирске поезије, Змај се јавља својом поезијом и као један од најбољих, наврснијих хумориста и сатирика да похвали што је за хвалу, да жигоше што је за осуду.« Нарочито значајну документарну вредност има ово сведочанство Политово: »У нашој мучној политичкој и културној борби з а последњих 40 година, Змај је био наш моћни помоћник. Једна његова хумористичка или сатиричка песмица више је вредила него који дугачак саборски го в о p.« Занимљиво је у истом чланку и Политово тумачење о »самом постанку имена Змај«. »Када је 1864 угледао света српски хумористички лист 3 м а ј, наслов му је био тако штампан да се могло читати и »Змај« и »3. мај«. А шта је значило

23) Змај Јован Јовановић (1833—1903). Браннк, 27. новембра, 1903.