Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ИЗАЧИЋ-ГРАД

ИЗАЧИЋ-ГРАД, село у Босни, северозападно од Бихаћа, са остатцима града И. · Има 658 становника. — У средњем веку овде је била племићска општина Беришић. Доцније се место звало Дол. Име је И. добио по породици Изачића, која се јавља крајем 15 века. 1592 заувели су И. Турци. Често је страдао од аустриске војске, последњи пут 1836.

Литература: Лопашић, Бихаћ и Бихаћка Крајина, (1890). М. Ф.

ИЗВЕСТЈЕ ДРУШТВА ЗА НРШЧАНСКО УМЕТНОСТ, перијодична публикација, посвећена црквеној уметности у Оловеначкој. 1894—1919 изашло је 5 свезака. Последњи уредник је био Јос. Пунта

ИЗВОЗ. Главна трана привреде у нашим земљама било је у старија времена, сточарство, које је и данас једна од најтглавнијих наших привредних грана, поред земљорадње и шумарства. Према томе су и у стара времена главни предмети И. из наших народних држава били шроизводи сточарства, земљорадње и шумарства. Уз њих се извозило, за време цветања, наше старе рударске индустрије у Србији и Босни, и доста производа рударства. Главни предмети (И. из наших средњевековних самосталних држава били су: стока, суво месо, масло, маст, сир, сува риба, жито, брашно, варива, крзна, конопља, вино, мед, восак, катран, луч, дрво, сребро, злато, олово, бакар, гвожђе.

Извовна трговина била је у нашим старим државама углавном у рукама Дубровчана и других Примораца, те је и главни И. ишао у Приморје, нарочито у Дубровник, у коме су се наши производи често прерађивали, ради даљег И. Зна се, да су у Дубровнику постојали млинови, који су млели пшеницу, довезену из загорских земаља. Поред тога, у Дубровнику су прерађивани и сирови метали, извезени из ваторских земаља.

(Са, нестанком наших самосталних држава, дотадашња И. трговина, постала, је унутрашња, трговина у Турској и АустроУтарској, или И. трговина тих двеју држава, тако да се више не може говорити о нашем И. у међународном смислу све до Карађорђевог устанка ва Орбију, односно до уједињења за Краљевину ОХСО.

Када, је избио Карађорђев устанак 1804, Србија је сва била покривена густом шумом, у којој је одгајиван велики број свиња и, мање, коза и говеда. Земљорадња, је била заостала, а услед устанка, који је онемогућавао миран живот, свакако | је пољопривредна шроизводња још више уназађена. Чим су се прилике мало средиле (1807), почела, је да се развија и И. трговина, тако да је те године извезено, у првом реду стоке, за преко 3,000.000 гроша, што одговара суми од 4,500.000 златних динара, при чему треба имати на уму, да је Карађорђе дотле био ослободио

само. један део доцније Кнежевине Орбије. Извозила се храна, шишарке, шљиве, вуна и коже, и то углавном у Аустрију, а мањим делом у Босну. Оточно богатство морало је бити огромно, јер се из података за доцније године (1897, 1898, 1899) види, да је тих година извожено врло много стоке. Тако по тефтерима пограничних царинарница код скеле шабачке, митровачке, вишњичке, смедеревске и т. д. види се да је извезено:

1827 1828 1829 свиња (округло) 100.000 230.000 170.000: товеда. > 10.000 11.000 12.000

IIope Tora H8BO3HIO Ce Ha MHOTO TadaKa преко суве границе.

Вредност тог, И. не може се данас тачно утврдити, али се његова важност види из самог броја извезених брава и грла. У мањем броју извезено је и коза, коња, и других предмета. — Што су се више крчиле шуме, повећавана је и земљорадничка производња, и у познијим тодинама почели су у све већој мери да се извозе и земљораднички производи, и то поглавито у Аустрију (доцније АустроУтарску), која је у току целог 19 века била главна и увозна и И. држава за Орбију. Поуздане статистике за И. нема све до осамдесетих година, али се из шриближне статистике за 1866—1870 види, да је просечан годишњи И. износио тих година, 30,600.000 Дин, од чега је у АустроУгарску извожено за 23,500.000 Дин, дакле %/; целокупног И. Тај однос остао је и даље, захваљујући трговинским уговорима којима је Аустро-Утарска умела себи да сачува монопол И. и увоза.

И. се 1864—41911 кретао овако (у милионима златних Дин):

у Аустро-Утарску

1864 15:4 1889 360 548 1565 18:02 149 1890 460 39:83 1866 19:0 Jv:1 1891 925 45: 1867 25:0 205 1899 464 410 1868 38:0 231 1893 39:0. — 43:2 1869 34:0 20:77 1894 46:0 41-1 18570 30'6 — 22:2 1895 480 88%. 1871 276 2831 1896 Bo:4 47:0 1872 33'0 28:0 1897 ĐE:0 49:1 1875 520 -19:0 1898 5V:0_ 51:0 18574 35'4 25:0 1899 66:0 58:0 1975 89:0. 25'1 1900 065 56% 1876/77/78 рат 1901 66'0 55:6 1879 39:0 1902 Va:1 575 1880 35'2 1903 600 „518 1881 40:1 · 29:1 1904 0%1 594 1882 40·3 38:8 1905 79:00 647 1883 40:2 „#40:1 1906 71:6 „8318 1884 40:0 400 1907 89:0 129 1885 a7:6 380:7 1908 77:0 218 1886 40:7 1979 1909 98:0 29: 1887 36% #2683 1910 98:0 . 17:8 1888 390 88:4 1911 116:9 48:4

До 1906 И. у Аустро-Угареку стално је растао, али те године избио је између Србије и Аустро-Утарске царински рат, који је изазвао важан преокрет, не само у

E JI