Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 359

скопски суд, који је тада још судио У многим световним стварима, и увео је у обичај митрополитски трб са црквом и оцилима, који је, углавном, од тада стално важио као грб београдске и карловачке митрополије. Због гтажења народних повластица одлазио је П. често сам и на челу народних депутација у Беч и код Двореког Војног Савета и Дворске Коморе тражио заштиту народних права и привилегија. :

Литература: Д. Руварац, Мојсије Петровић, митрополит београдски (Опоменик, 34); Р. Грујић, Српске школе од 1718—1739 (1908).

Р. Грујић.

ПЕТРОВИЋ НАДЕЖДА, сликарка, (1874, Чачак 44 1915, Ваљево). Овршила је вишу женску школу и ушла је прво у атеље Ђорђа Крстића као ученик, % после је отишла у Минхен, у СОликарску Академију. По повратку са студија путовала је по Италији, а затим је провела дуже време у Паризу, где се занела за; Сезаном, чија је уметност тек тада освајала. 1903, по повратку у отаџбину, учествовала, је при оснивању Кола Српских Сестара. Од тога доба П. је била стално у додиру са свима виђеним представницима националистичког покрета, вршећи поверљиве мисије. 1904 била је једна од организатора, прве Југословенске изложбе. Њена личност постала је средиште тадалшњих младих, као Мештровић, Кризман, Грохар и т. д. У Београду је основала, са неколицином млађих београдских уметника, школу сликања са вечерњим актом. Уз ову двоструку активност, П. се и пером борила, за своја уметничка уверења. Џисала је критике и реценсије, а. у Делу, Босанској Вили и Новој Искри 0бјавила. је реферате о новим уметничким покретима у Немачкој и Француској и прва код нас приказала опширно и стручно Сезанову уметност. За време балканских ратова ишла је Џ. као болничарка на фронт, па је у Светском Рату као таква и пала од заразе пегавога, тифуса. — Као уметница. П. је један од најснажнијих сликарских темперамената, у нас. Она је прва, која наставља. Крстићев наук, само што је ретко кад умела да платно потпуно изради. Неких радова, већином скица, шејсажа и нешто портрета и фигуративних композиција, има у породици и око 20 у Министарству Просвете. П. је играла знатну улогу, у опште, у модернистичком уметничком покрету, а суделовала, је, с Џикасом, Матисом и Маријом Лорансен, на. једној уској, једној од првих изложба фовиста.

В. Петровић.

ПЕТРОВИЋ НАСТАС, министар у пенсији (5/11 1867, Чачак). Свршио је основну школу и нижу гимназију у Чачку, а вишу гимназију и философеки факултет у Београду. Још као омладинац ШП. је уче-

ПЕТРОВИЋ

ствовао у свима важнијим и слободоумнијим омладинским покретима. Био је као тимназист председник ђачке дружине Наде, а као великошколац председник Побратимства. Биран је за председника одбора за издавање целокупних дела (Оветозара Марковића. По свршеној Великој Школи постављен је 1892 за предавача. у Ужицу, а 1900 за професора у Јагодини. Збот свог политичког држања био је у Ужицу отпуштен из државне службе и стављен у полициски притвор. Изабран је за народног посланика први пут 22/7 1901, па је после, сем једног прекида. (8/9 1903—10/7 1905), непрестано био биран све до 8/2 1925. Био је два пута министар Унутрашњих Дела. (30/5 1907—30/3 1908 и 27/7 до 6/11 1994). Шрипадао је радикалној странци и био је члан и први секретар њеног главног одбора до јула 1924, када је иступио и из одбора и из посланичког клуба те странке, због неслатања, са странком у питањима односа према Хрватима. После смрти (Стојана Протића постао је председник тлавног одбора групе независних радикала. Радио је на радикалним политичким листовима, а уређивао је две године Народни Покрет (Јагодина). Био је дуже времена председник главног одбора Удружења општинских деловођа. Сматран је као један од најачих и најборбенијих товорника. радикалне странке у Народној Скупштини. Ј. Продановић.

ПЕТРОВИЋ НИКОЛА ДР. (3/12 1849, Чагчак — 1917). Свршио је гимназију у Кратујевцу, а технички факултет Велике Школе у Београду. Учио је природне науке, а затим педатогику у Карлеруу, Цириху, Лајпцигу и Јени. Докторат је положио у Јени. Био је професор учитељске школе у Кралујевцу, секретар Министарства Просвете, управник позоришта. Написао је из области физике: Физика за учитеље основних школа (1874), О електрицитету. и магнетизму (1870).

M. Ion.

ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, велики поседник (23/0 1857, Сомбор). Средњу школу учио је у Новом Саду, Будиму и Шопроњу, a Трговачку Академију у Бечу. После свршених наука бавио се економијом и банкарским пословима. 1882 основао је 'у Старој Пазови Штедионицу, којој је од тога, времена стално управник. 1887—1912 био је посланик на хрватском земаљеком, а два пута и на угарском државном сабору. Биран је у више махова и 38, посланика у српски црквени и народни сабор. У почетку Светског Рата био је протоњен: Учинио je врло много на поматању културних, хуманих и економских институција у своме крају.

MI. JU

ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, књижевник, почасни генерални консул у Женеви (27/11 1870, Крагујевац). По положеној матури

S: — 347 —