Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 425

и критика дискусија поводом њих. У почетку је П. имало доста вредних чланова, и рад је био обилат. Седамдесетих тодина. (1871) дружина. је, под плоднијим утицајем рада на природним наукама, издала свој алманах, Побратимство, са чланцима, који су се највише односили на природне. науке. Од тога времена, па до краја 19 века, П. је више пута било суспендовано, обнављано, или је само шпрекидало свој рад због политичких распри, које су у П. увек бивале врло јаке, или због немара чланова. Најживљи рад дало је П. 1891. Тада је оно целе године издавало свој часопис, Побратимство, месечни журнал за књижевност и науку. 1892 издало је свој алманах Побратимство. 1892 до 1905, када је Велика Школа проглашена за Университет, П. је мало и слабо радило. Политичке препирке су се уносиле и у П. и тиме је оно било спутавано за шири и јачи рад; 1906 сасвим је престало. Обновљено је 1911, и до 1914 мало је радило, а највише на стварању веза међу студентима код Јужних (Словена. Џартизанство је и тада сметало ]. да предузима какав дубљи, свестранији рад ма на коме пољу. — После рата ЏП. је 1920 обновљено само за моменат, јер је раздор међу разним партиским клубовима изазвао сукобе и онемогућио сваки рад у њему. Б. Миљковић.

ПОБУНА _ БОЖИЋНА HA _ ЦЕТИЊУ. Пред крај децембра 1918, црногорски сепаратисти, присталице бившег краља, Николе, учинили су последњи покушај, да пониште акт Подторичке Велике Народне Скупштине, т. ј. да поново прогласе краља Николу у засебној Црној Гори. Глава завере био је бивши председник владе Јован Пламенац, али у одлучном тренутку, када су побуњеници требали заузети Цетиње, извршити преврат и позвати краља, Николу поново на црногорски престо, Пламенац побегне у Црмницу, а одатле у Италију, бојећи се да побуна неће успети. Џобуњеници, који су били пошли на, Цетиње, заузели су варошицу Његуше и посели пошту, телеграф и телефон, опљачкали сва савезничка слагалишта и пресекли“ све телеграфске везе“ између Цетиња и других места. 90/19 1918 побуњеници су опколили Цетиње са свих страна, али су ту чекали пуна три дана, да би отпочели борбу на Бадњи дан и тај дан везали са Бадњим даном 1702. када је извршен покољ потурица у Црној Гори. Место да одмах почну борбу, нападачи су упутили Извршном Народном Одбору ултиматум, да им преда Цетиње без борбе. И ако је овај њихов захтев био одбијен, и ако је бранилаца Цетиња било мало, побуњеници су непрестано оклевали, очекујући да им се појави у помоћ

Пламенац, са својим прмничким трупама, и Ј. Поповић Јабучанин, са одредом савезника, који су, како су побуње-

ПОВЛЕН

ници веровали, били придобијени против уједињења. Цетињу је међутим, у ноћи

2319. стигло појачање од 600 омладина- ·

да, од којих је већи део успео да шпробије опсаду и да уђе у саму варош. На Бадњи дан у 7 часова изјутра почела је борба. Опсађивачи, којих је било око три и по хиљаде, прешли су у напад, али су на неколико места били сузбијени, и ако

је бранилаца Цетиња. било свега 750 омла-

динаца и једна чета југословенске. војске, која је чувала команду Јадранских Трупа. Почела је очајна борба и нападачи су на неколико места потиснути. У 92 часа по подне стигао је из Котора француски ђенерал Венел. Нападачи су онда продужили борбу, у нади, да ће помоћу ђенерала. Венела ући у Цетиње. Дли се Венел, не успев да помири зараћене странке, врати у Котор, док су трупе Извршног Народног Одбора, добивши појачање, продужиле да тоне побуњенике. Заробили су 450 њих, док су остали успели да избегну под 'талијанску | ваштиту у Боку Которску, одакле су талијанским бродовима превезени у Италију. — У исто време када око Цетиња, биле су борбе и око Никшића, али су побуњеници и ту потучени. Ту су ухваћени најближи рођаци бившег краља Николе, браћа Петровићи, и са осталих стотину прBaka побуне ухапшени у Јусовачи, где су провели две године, докле нису амнестирани. М. Милеповић.

ПОВАРДАРЈЕ, област у Јужној Србији. Захвата слив Вардара и његових притока. (В. Нова Србија. Јужна Србија. Македо-

нија. Стара Србија.) 2. HP. ПОВЈЕ, мореко купатило на острву Бралчу. „IL. IJ.

ПОВЈЕРЕНСТВО ЗА ЗНАНСТВЕНО ИЗУЧАВАЊЕ СРИЈЕМА основано је 1910 у Загребу. Подељено је на 12 стручних одбора: климатолошки, теофизички, тгеолотиски, агрогеолотиски, хидрографски, 60танички, зоолошки, етнографски, – Демотрафски, археолошки, историски и агрономеки. Чланови су били скоро сви загребачки природњаци. Кад је и сремека жупанија одредила знатнију помоћ, почео је рад на терену, па су почеле излазити и публикације о резултатима тога рада. Извештаји о раду комисије штампани су у Вијестима Геолошког Повјеренства за, Хрватску и Славонију. 1917 комисија је престала радити. ДУ

ПОВЛЕН, планина, у Орбији, између изворишта Сушице - Повљенске Реке - Трешњице - Ротачице - Дубочице-Забаве, залтадно-северозападно од брдеког масива Маљена, односно 95 км југоисточно од Медведника. Јужна страна ЏШ. састављена је од серпентина и туфита. На њима леже верфенски шкриљци, а преко ових модри мезозојски кречњаци. На површини ових образовало се пуно плитких вр-

== 415 —