Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

организовао .је ·: извођење Вердијевог Трубадура, и то у хрватском преводу. После тога је напустио музику.

Ш. је највише заслужан као подстрекач Лисинског на композитореки рад и као организатор илирског музичког живота. 1841 Ш. је у Загребу на јужној (данас Штросмајеровој) променади окупио готово сву академску и гимназиску · омладину, одакле је она кренула по улицама и под прозорима илирских истакнутијих дличности певала илирске даворије и попевке, што је деловало на отпор загребачког становништва против Мађара. Исте тодине Ш. је, по примеру Окладногласја, основао певачко друштво међу световњацима. са задатком, да гаји у Загребу народну песму и певање по нотама, и да са малим оркестром изводи инструментална дела. Ту је Ш. открио Ватрослава Лисинског, кога је директно терао на све већа композицијека подузећа; тако је, по примеру талијанских и немачких стађона, настала. Лисинскотга, прва хрватска, и у опште прва на нашем језику писана, опера: Љубав и злоба, којој је текст по Ш. замисли приредио Јанко Цар, а касније знатно изменио Деметер. Ш. је вам певао баритонску улогу. Осим тога, Ш. је у међучиновима туђинских опера организовао извођење појединих ставова ове опере, и тако загребачку публику припремио за извођење целог овог дела (први пут 28/4 1846). После тога, Ш. је организовао све што је у материјалном погледу било потребно за музичку студију Лисинског у Прагу, где га је послао са задатком, да се врати са новом опером, Порином. Политичке прилике, које су довеле до устанка 1848, 00yставиле су у Загребу Ш. музичко организаторско деловање. Ш. је коначно очувао Лисинскову оставштину, купивши је за 40 форинти.

Литература: Вијенац, 17, 1885; Ђј. Клаић, Ватрослав Лисински и прве двије хрватске опере; Божидар Широла, Шретлед повијести хрватске музике,

А. Добронић.

ШТРИГОВА, село у Мариборској Области, у чаковачком срезу. Лежи у северозападном крају Међумурја, од железничке станице Мурско Средиште 16: км к западу. Има. 444 становника, у 72 дома, поглаварство општине (7.200 становника, римока-

толичку жупу, пучку школу, пошту, теле-.

граф и телефон. Јосип Ђедековић, мното се трудио да докаже, да је Ш. стари Стридо, родно место (CB. Јеролима. (В.

· Међумурје) У Ш. су развалине средње-

вековног града. J..M-n.

ШТРИТОФ НИКО, оперски диригент (30/11 1590, Љубљана). Учио је гимнавију у Љубљани, музику у Гласбеној Матици у Љубљани, а права на Университету. у Бечу. После рата постао је учитељ и хоровођа, Гласбене Матице. Сада. је диригент “Народног Гледалишча у Љубљани,

ЈИ.

· свршио је пештанску теологију, али је,

ШТРООМА ЈЕР

ШТРОСМАЈЕР ЈОСИП ЈУРАЈ ДР. (5г085– штауег), бискуп, политичар и народни добротвор.(4/2 1815, Осек — 84 1905, 'Ђаково). Ш. прадед је дошао из Горње Аустрије у Славонију као војник, настанио се у Осеку и ту се венчао са Хрватицом. Породица ce његова тразгранала у Осеку и хрватизовала. Отац Ш., Иван, оженио се Аном Ердељац, која је нарочито много утицала на JI. Поред Вукових песама била му је најмилија књига Рељковићев. Оатир. 1825 ступио је Ш. у осечку гимназију. 1831 примио та је бискуп Сучић у ђаковачко семениште, а 1533 послао та је, као најбољег клерика, у пештанско централно семениште. 1834 положио је докторат философије. У Пешти је дошао у додир са Јаном Коларом. 1837 нешто ради младости, а нешто ради 00лешљивости, тек 1838 заређен, и постао је капелан у Шетроварадину. 1840 примљен је у бечки АивазНпешт, тде је 1542 положио докторат теологије. Вративши се у Ђаково, постао је професор у семеништу. 1847. именован је за дворског капелана и директора 'Аугустинеја у Бечу. Револуција. 1848 затекла та је у Бечу. 'Тада је писао као публициста финансискополитичке чланке, упознао се са Шалацким и Ригером, и тада је присвојио идеју о федеративном уређењу монархије. Њетова идеја-водиља била је, да хрватска, политика, треба да буде узајамност и морална заједница аустриских Оловена. 1849 предавао је са успехом на бечком Универвитету канонско право. 18/11 1849 био је именован за бискупа, посвећен од папинског нунција у Бечу 8/9 1850, 29/9 1850 je устоличен у Ђакову.

Ш. је дошао у своју бискупију да у њој ради у. правцу своје девизе: (Све за веру и домовину. Међутим доба апеолутизма. спречавало му је намере. После пада апсолутизма. Ш. је позван у Појачано државно вијеће у Беч (1860), у коме се расправљало о организацији државе. 'Ту је Ш. са Враницанијем тражио, да се у Хрватској уведе у све уреде и школе хрватски језик, и нагласио је наду, да ће се Далмација присајединити Хрватској. Кад се против тога изјаснио представник ДалManje conte Borelli Ш. је у једном великом товору историским податцима дДоказивао, да је Далмација део Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, и да се TOM сједињењу противи само талијанска интелигенција. Овим је својим товором Ш. ударио основ хрватској народној странци у Далмацији. У питању организације државе изјаснио се Ш. за федерацију, заступајући становиште: једнаке дужности, једнаки. терети и једнака права. Бранећи права Оловака и Румуна, сукобио се Ш. први пут са Мађарима.

После објаве Октобарске дипломе, сазвао је бан Шокчевић »банску конференцију«, у којој је учествовао и Ш. Форму-

— 1079 —