Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

(GLE AGA

ничена на југоистоку, има неколико мањих котлиница, на северозападу, т. зв. шарских жупа. На северу од Љуботина и Баш Шаре, а југоисточно од Шар-Џланине, шири се пространа жупа Оиринић, дуж горњег тока Лепенца и Суве Реке. Пружа се од истока-североистока на југозапад, тде је од. ОСредске или (Средачке Жупе одвојена превојем Превалца (1.515 м). Ова је на југу уоквирена Бистром, Црним Врхом и Кобилицом, на северу Ошљаком и Коџа-Балканом. Налази ce око торњег тока Призренске Бистрице, која тече од истока према западу, а у истом се правцу пружа Средска, у облику издужене котлинице. Југозападно од Средске, између Карина на истоку, Коритника на западу и Цвиљена на северу, настаје пространа, жупа око горњег тока! Љуме, која се на

томе делу зове Плава или Плавска Река.

Та, жупа има два имена: на левој страни Плаве је Гора, а на десној Опоље. Напослетку се на јужном крају Ш. П., око изворишта Радике, налази пространо поље, које носи три имена: Леуново, Нићифорско и Мавровеко Поље.

Одговарајући – петрографском | саставу, Ш. IL je врло богата рекама и потоцима. Они теку у свим правцима, али нарочито на југоисток и северозапад, односно према Вардару и Белом и Црном Дриму. БВажније од њих су, као притоке Вардара: Кашлинска, Љуботинска, Габровица, Бистрица (теарачка), Шарска или 'Тетовска, Бистрица, Улеверична, Новоселска, Маздрача и Јеловљанска, као притоке Црнота Дрима: Црни Камен и Чајлска, а као притоке Белога Дрима: Глобочица, Бродска Река, ЏШлава и Призренска Бистрица.

_ Сасвим је друкчије са шумама, којих је на Ш. П. доста мало. Шуме су најбрже пропале дуж грађених и лако проходних путева, а у првом реду су страдали четинари, због потребе за дрвеном грађом. На Ш. П. се јасно издвајају културни и вегетациони појасеви, који су један изнад другог. Тако су долинске стране Тетовске Бистрице већим делом обрађене и под воћем, особито кестеном и орахом, док је у жупама, Сиринићској и Оредској, најбоље обрађен појас око дна речних долина и на терасама. Изнад последњих јавља се по падинама Ш. П. по нека њива и ливада, а између њих су жбуње и воће. Више торе почиње јако искидан шумски појас, у коме има највише жбуња, а у мањим комплексима букве и храста. Од шумских четинара ту су: јела, смрча, молика, црни и бели бор; поред тота обична, црвена и ниска клека, а четврту врсту њену становници тога краја зову емрдељиком [Juniperus sabina), Неколико последњих врста одржале су се само у заклоњеним и скривеним местима. Од свих четинара најбоље се одржала јела, која на више места образује самосталне и омање шуме, док се остали најчешће налазе као усамљена и растурена дрвета међу другим

ШАР-ПЛАНИНА.

формацијама. Али, док се јела меша са. буквом, остале врсте четинара већином се јављају над горњом границом букове шуме, нарочито смреча, чије је понеко дрво. допрло и до висине (од 92.000 м), али јако закржљало. Шуме је више на југоисточној страни, но на супротној, а највише је има на североистоку, према долини ЈЛепенца, где престаје на висини (око 1.500 м). На тетовској страни се шума пење до 1.800 м. Изнад ове линије почиње суватски појас, на коме, осим трава и саксофрага, биљака које расту међу стењем, успева и боровница. Суватски појас је широк 4—5 км, дугачак око 80 км, каои било Ш. ШП. и спада међу најпространије на Балканском Полуострву. Поглавито за њета је везано еточарство и чобански живот на Ш. II.

Имајући мало земље за обрађивање, становници ове планинске области били су од вајкада сточари. Сточарством се баве мнота села на тетовској страни, нарочито у торњем · делу долине. Гетовске Бистрице, као ЂБозовца, Вешала, Ђродца и Вејца, која су на висини (1.050—1.300 м), затим села на североисточној страни ЈЉуботина, као и села у жупама Сиринића, Оредске и Горе, и на горњем току Ђродске Реке и Глобочице. Лети држе стоку око бачевина (летњих станова са сточарским зградама), где. се муве стока, бућка млеко и одваја масло, сир и скоруп. Шарски сточари ретко иду на зимовник у области око Етејског Мора. Већином и зими остају на. појатама, око својих села или слазе на зимовник у најближе котлине. Од сточарских производа најпознатије је шарско сирење, т. ј. мастан сир, који се дуго одржи.

На највишим врховима III. П. очувани су јасни трагови леденог доба, који су особито изразити у почетку долина, где су циркови. Њима почињу скоро. све долине на Ш. П. које су ступњевите. Због многобројних циркова, торњи део била, има изглед мрежастог гребена. Типски су циркови очувани, а нарочито морене у њима, само на оним деловима Ш. Џ. који су састављени од кречњака, али их има и у транитоидним стенама, као и у кристаластим шкриљцима и филитима. јаче отпорности према времену. Оада се у њима налази врло много већих и мањих снежаника, који се одрже и у најтоплијим месецима. Поред тога, има на Ш. П. 16 циркусних језера. Мнота су од њих скривена, положаја, на почетку долина, где су са свих страна окомити одсеци и врхови. Обично су језера усамљена, модро-зеленкасте воде, коју добијају непосредно од снежаника, а чешће су затаћена моренским бедемима. Таква су: Ливадица (2.280 M); северно од истоимена врха, Јажиначко Језеро (2.170 м), северозападно од Језерске Чуке, два језерца јужно-југозападно од Кара Николе (2.290 м и 9.175 м, са температуром од 15", Бело Језеро (1.960 M),

— 979 — ~