Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

шуље у Скопској Црној Гори, у околини Пећи, Призрена, Битоља и т. д. Рељефан вез има на зубунима, ћурдијама, прегачама и т. д. На тим аљетцима можемо одређивати старинске народне Ш., нарочито на зубунима, који су се носили пре 70—80 тодина и више. На њима нема никаквог страног уплива, док на македонским и

старосрбијанским кошуљама налазимо пуно византиских орнамената, као: ромб,.

квадрат, политони, крст у разним облицима, цик-цак Ш. и др. Наше су везиље у многим измениле те византиске Ш., прво што су употребиле тамније и мање боја, и што су додавале понешто свога. За турско време увукло се у народ оријенталско шаренило, те су се постепено почеле примењивати оријенталске Ш., еложене са византиским Ш., као што је случај са косовским кошуљама, на којима налазимо пуно византиских II. пуно оријенталскот шаренила, и Ш. које су сељанке саме измислиле.

По казивању жена на Косову, нека 90та, жена из Липљана, прва је такове кошуље на, себи имала; оне су се свима. јако допале, и када је Зота долазила на сабор у Грачаницу, простирале су жене ћилимове где ће она проћи. Зота их је поучавала, како да везу кошуље, као што их она има, те тако од ње научише, и до пред рат су носиле богато везене кошуље, бошче, мараме за от0з, чарапе, све по обрасцу, који су од Зоте добиле. Ово је било пре педесет тодина. Раније су им кошуље биле као пећанске и призренске. Ш. које налазимо на косовским ' кошуљама, марамама, бошчама и појасевима, веома су многе и разноврсне.

У дентру Шумадије носили су зубуне до пре 40—50 тодина. Ти зубуни били су од белог сукна, а извезени несиметричним транчицама од срмајли жице: да би празнине попунили, пришивали су пуно шљокица и свилене кићанке са паром. Целокупан зубун давао је само један спољашњи блесак, док његове Ш. нису биле ни мало лепе. Још простије су биле II. на зубунима чачанским и ужичким. Те су Ш. саме сељанке извезле, и такве су зубуне звали граналије. У ужичком окруту, нарочито у Златибору, Ш. су биле само извезене црном рудицом, несиметричне гранчице, рељефне као и на шумадиским зубунима, а звале су се гујаши. Овде није било лепих орнамената, док је код зубуна из жупе крушевачке, Левча, Бељице, Ресаве, било лепших Ш., чисто народних, без ичијег уплива. Ш. су код тих зубуна махом крупне, велики цветови, крилати листови, махом у једној боји (црвеној трула вишња и алевој). На зубунима ваљевским и нишким који су дужи од осталих зубуна и имају Ш. само на плећима и нешто по грудима, Ш. су народне. Тимочки и крајински зубуни такође имају сличност са моравским зубунима, само су жод тимочких зубуна Ш. у црној доми-

ШАРЕНГРАД

нирајућој боји, и мањих су цветова. Ш. на кошуљама су различите. У боји су се израђивале Ш. на кошуљама шумадиским, браничевским, мачванским и крајинским. Код крајинских и тимочких кошуља налазимо много страних византиско-романских Ш. На шумадиским и браничевским кошуљама вез је разан, махом неколико цветова по рамењачи, по отвору рукава и по дну скути.

Као што су се на ћилимовима одомаћиле оријенталске Ш., тако су се исто одомаћиле и у везу. Старинске Ш. у нашем народу ваља тражити у тканинама, јер су наше женскиње вештије ткаље но везиље.

Нису само у везу изведене разне Ш., већ и на оружју, накиту и дрворезу. На аљетцима, мушким и женским, поглавито варошким, било је у раније доба пуно веза. Либадета, јелеци, ђечерме, доламе, антерије, џубета, тозлуди, — све је то било пуно веза. Тај вез израђивали су терзије, изучене занатлије; а не прост народ. Ш., које ту виђамо има такође двојаких, пљоснатих и рељефних, махом златном или срмајли жицом извезених. Код тих аљетака има понајвише оријенталеких Ш. И ако су многе аљетке израђивали Орби мајстори, они су се придржавали оних Ш. које су изучили, а изводили су их по дужини конца-срмене жице. И код тих аљетака има Ш., које је вешт терзија уметнчки извео по своме укусу. Тервиски занат био је вештина, а леп вез на оделу се у оно доба много ценио и добро плаћао. Кујунџије су изводили такође разне Ш. на оружју, на пафтама, цитарлуцима,. дувањарама, и т. д. Они су цеви или кундак пушке инкрустирали или тауширали на пиштољима; изводили су поред филигранских Ш. и транулиране. 'Шафте, које су се раније MHOTO носиле, такође су вешто израђивали од сребра избијеним Ш. И на тим кујунџиским израђевинама налазимо. пуно оријенталеких III.

Дрворез је мање рађен у нашем народу. Познати су дебарски мајстори, који су неколико цркава дрворезом украсили. Они су измишљавали не само Ш. од разног лишћа и цветова, већ су лепо резали и разне фигуре. Прост народ резао је по коју преслицу. Преслице нам најбоље показују, шта је машта простог сељака. у стању створити. Ту ћемо наћи разноврсних Ш., које никакве везе немају са IH. Истока. или Византије.

Најпосле поменућемо и Ш. на ускршњим јајима. Сељанке, које нису училе цртање, узимају једаред у години шарајицу у руке, те изводе по јајету разноврсне Ш., право и криво-линиске. Међу тим ускршњим јајима има ванредно лепих и духовито изведених III. Н. Зега.

ШАРЕНГРАД, варошица у (Орему, У илочком срезу, од Илока 10 км на запад. Лежи крај Дунава у дрази (86 м) између

— 981 —