Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ШАФРАНЕК-КАВИЋ
справе су од великог, значаја за разви-
так основних питања о пореклу, доласку, _
сродности Словена и о првим почетцима њихова историског развитка. 1842 издао је Ш. свој Оловенски Народопис (П изд. 1845), са. етнографском картом, у коме је, поред доста тачних података, било и врло неситурних, као што су несигурна мерила, на основу којих је израдио и своју етнографску карту. Иначе је Ш. у својим етнографским погледима, често био далеко испред свога поколења. А. Белић.
ШАФРАНЕК-КАВИЋ ЉУДЕВИТ (12/10 1882, Загреб). Учио је школу Глазбеног Завода у Загребу, а у Бјеловару приватно код Хонзе контрапункт. У Трсту је свршио кадетску школу. Као- официр био је у Котору, Загребу, Беловару, Грацу, а 1916, за време окупације, био је у Београду. У
војсци је доститао положај генералштаб
HOT капетана. После уједињења нашустио је војничку службу, и постао је приватни чиновник и музички референт Обзора у Загребу. — Компоновао је неколико meсама, за тлас и клавир, симфониске песме Сљеме и Соча, и оперу Хасанагиница (либрето Милана Огризовића), Медведградска, краљица и балет Фитурине. Литература: Б. Широла, Преглед повјести хрватске музике. 4. JI.
ШАХИНОВИЋ ХАМИД ДР,, судија. (2419 1881. Хум, срез Фоча). Основну школу и гимназију свршио је у Сарајеву, а правне науке у Бечу и Загребу, где је промовисан за доктора права. — Ш.- је шисао у нашим књижевним листовима под пееудонимом Екрем. У Бехару је објавио десет позоришних комада; од тога је засебно штампао: Пуница, шала у 1 чину (1904), Анђелија, драматски спев у 3 чина (1905), Хирзи-бег, драмски спев у 5 чинова, (1906), Два начелника, комедија у 3 чина (1907). O...
ШАХМАТОВ АЛЕКСЕЈ АЛЕНКСАНДРО-
ВИЧ, лингвиста · (5/6 1864 — 15/8 1990).
Лимназију је учио у Москви, а Университет (код Фортунатова, Корша и Милера) у Одеси. 1890 постао је доцент мооковеког Университета. 1891—1894. служио је у саратовској губернији. 1894 био је адјункт петроградске Академије, а 1899 је постао редован академик. Бавио се специјално руским језиком и руском старом · литературом, али такође и прасловенским језиком, а нарочито словенском акцентуацијом. Његови радови значе епоху у руској и словенској науци. Најважнији су: Испитивања у области руске фонетике (1893/94), Испитивања о језику новгоротеких повеља -13 'и 14 века. (18584), Испитивања о двинским повељама 15 века (1903), Испитивања о најстаријим труским летописним текстовима (1908), Нацрт најстаријега периода историје руског језика, (1915) и др. О нашем језику је написао: Прилози историји српско-хр-
ватских акцената (1888, 1890), Јурај Крижанић о ерпскохрватском 'акценту (1895). — Ш. је увек имао новог материјала и нових, оштроумних погледа. 4.-B.
ШАШЕЉ ИВАН, жупник, фолклориста. (13/5 '1859, Мокроног, Љубљанска Област). Основну школу је свршио у Мокроноту, гимназију у Новом Месту, а Богословију у Љубљани. 1883—1885 био је капелан у Шт. Петру, код Новог Места, 1986—1889 управник, а 1589—1922 жупник у Адлешичима, у Белој Крајини. 1922 је пенсионисан. Живи у Шт. Ловренцу, у Долењској. Радио је на многим листовима и часописима. Главна су му дела: Згодовина шемпетерске фаре на Долењскем (1856), Згодовина адлешичке фаре на Белокрањскем (1887), Бисернице из белокрањскега народнега заклада (1 1906, 1 1909).
ШВАБ АНТОН ДР. композитор (7/1 1868, Св. Павел, код Шреболда). Учио је тимназију у Цељу (1879—1887), а медицину на Университету у Грацу (1887 до 1897). где је и промовисан. Био је лекар у разним местима, а од 1900 у Цељу. У музици је Ш. аутодидакт, а попунио је студије код Ипавца и Лајовица. Компоновао је више од 100 композиција за гитар, много песама, и комад с певањем: Кнез ВБолкун. 8 ДИ
ШВАБИЋ ПАВЛЕ, црквени писац (25/11 1861, Божурња, Србија — 17/8 1996, Београд). Основну школу. је свршио у Тополи, нижу гимназију и Богословију У Београду, а Духовну Академију у Шетрограду. До 1893 био је гимназиски Haставник, а затим до 1924 професор у Ботословији Ов. Саве у Београду. 1924—1996 био је начелник Министарства – Вера. Штампао је више чланака из црквене историје београдске митрополије у Гласнику Православне Цркве (Београд). Главни су му радови: К питању о автономији српске цркве (1903), Манастир Суково (1909), — Антим, митрополит београдски (1903), Герасим Домнин, митрополит шабачки (1906), О постанку београдске Ботословије (1903). Школски су му уџбеници: Историја хришћанске цркве за ученике богословије (1 и П), Историја хришћанске цркве за гимназиске ученике, Историја српске цркве за гимназиске ученике. РАЈЕ
ШВАРЦ АНТЕ ДР. лекар (1833, Пожега — 1880, Загреб). По свршетку медицинских студија у Бечу, остао је неко време на раду у хируршкој клиници, па је био железнички лекар у Пожуну, а после лекар у рудницима у Банату. 1564 постављен је за жупаниског физика у Крижевцима, а 1869 у Вараждину. 1875, приликом преуређења здравства, постао је тајник земаљске владе. Ш. иницијативом основано је Примаљско училиште у Загребу, као и Завод за умоболне у Оте-
____ 984 =
Ak ua ga a u pi asik Daaa a aka AA KLA GAJA Aaa ди
и