Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

_њевцу. Написао је 1873 описну анатомију, и радио је на стварању српеско-хрватске „медицинске терминолоције. Био је атилан радник на унапређивању народног здрав„ља, дописни члан Српског Лекарскот Друштва, одборник Збора лијечника, и дуготодишњи уредник Јијечничког Вјесника. II.

ШВАРЦ АРМИН, књижар-издавач (7/1

1893, Београд). Овршио је основну школу

и 2 разреда реалке у Београду. 1908 сту-

пио је у књижару Г. Кона, а иступио 1912, као помоћник. 1913 основао је књижару, под именом Напредак. Број издања, му је 260 (књиге из лепе књижевности, медицине, права, философије и педагогије). RV IJ

ШВАРЦ ВЕРА, члан државне опере у „Берлину. Загрепкиња. Почела је каријеру 1913 као оперетна певачица на берлинском Theater des Westens, omMakme је у: неколико махова долазила у Загреб да пева, Еву у Лехаровој истоименој оперети и Хелену у Недбаловој Пољској крви. Импозантна позоришна појава са снажним и изједначеним сопраном. Од 1919 је чланица берлинске опере, одакле је прешла на бечку. : 21;

ШВЕАР ИВАН, исеторик (12/5 1775, Иванић-трад — 12/9 1839, Сесвете). Учио је у Загребу гимназију и Богословију (1786 до 1798), па је постао капелан, најпре у Бе„деници, па у Вирју, и катихета у гимназији у Пожеги (1813). 1816 постао је жупник у (Оесветама (код Пожеге), и ту је провео сав свој век. — Ш. је знаменит што је написао прву народну историју хрватским језиком. Његово велико дело је Огледало Илиријума (1839—1842, св. Ј—ЈУ). Заступао је мишљење, да су Илири аутохтони, а Јужни Словени, да су потомци старих Илира. У прве три свеске обрађивао је историју до 1114, а у четвртој 1114—1790. Та, четврта, свеска. има. још и данас вредности, јер је Ш. употребио грађу из неких пожешких манастиреких летописа (за 17 и 18 век), који су изгорели. Ш. је био за народно јединство Срба, Хрвата и Оловенаца; јасно и „лепо каже он на крају свога дела: »Довршујем моју догодовштину, коју на поштење, славу и дику народа мога Илирскога, затим (Оловинскога, а најпослије Хрватскота и Српскога званога, кроз четири тодине и више јест тако сам врућожељно писао... .«.

Литература: Дежелић, Иван Швеар (Народне Новине, 1855, бр. 231); Е. Šišić, 'Enchiridion, 91, 5. YT.

ШВЕНТНЕР. В. у Додатку. ШВИКАР ЈОВ. ХЕН. В. у Додатку.

ШВИЦА, село у Хрватској, ЏриморскоКрајишка Област, срез, општина и пошта Оточац, од Оточца 5 км (правац) к западу. Има 1.185 становника у 181 дому, римокатоличку жупу, православну шпаро-

ШВЕВАРИТА ЛОКВА

хију и пучку школу. Изгледа као Вварошица. Има красну околину, по чему се и зове Ш. Лежи покрај воде Гацке (леви краћи крак), која овде слаповима пада у Швичко Језеро и тера неколико стругара и млинова. Пројекат, да се снага тих слапова употреби за производњу електрике, није још извршен. J. М-н.

ШВИЦА, ШВИЧНКО ЈЕЗЕРО. (В. Гацка, 2.

ШВИЧКО._ ЈЕЗЕРО, периодско јеверо у Хрватској, у проширеној долини Гацке, око 5 км западно од варошице Оточца. Ca севера је уоквирено кречњачким висовима Швракина Врха (620 м) и Швичког Врха (630 м), а са југа Лумбардеником (631 м) и Забрадом (672 м). Језеро је при средњем нивоу воде на апсолутној висини од 424. м, а површина му је 0:65 км. Дугуљастог је облика и пружа се од истока на запад, у правцу долине. У котлиници Ш. Ј. налазе се три групе понора, од којих неки имају отвор од 28 м“. Кроз њих се језеро одводњава и у лето остане обично суво корито. Само се при врло обилним пролетњим кишама одржи и у летњим месецима, (као на пр. 1899). У временима. кад Гацка јако набуја, Ш. Ј. достиже дубину од 26—28 м, а у изванредним случајевима дубина му се повећа до 35 м.

Литература: А, Сама, Ле Seen des Karstes, 1, Тед (Ађћ, а. К, К. Сеовг, Ges.,, МУЛеп, У, 1903/1904), |I. B.

UIBPAHMR ТОДОР, сликар (10/8 1889, Приједор). Основну школу свршио је у месту рођења. Уметничку је школу походио у Београду 1900—1904. Затим је студирао тодину дана у Бечу приватно, а 1905—1910 учио је у Уметничкој Ажкадемији у Прагу. Пре рата био је члан друштва Медулић. — Ш. ради композиције, портрете и пејсаже. У последње време нетује, нарочито акварелом, босански и јужносрбијански пејсаж. Излагао је, од 1905, у Прагу, на свима изложбама Медулића, затим у Риму 1911 у српском павиљону и на свим југословенским изложбама. Приредио је колективне изложбе неколико пута (у Сарајеву, Београду и (Сомбору). Живи у Сарајеву, као гимназиски наставник вештина.

ШВРЉУГА ИВАН КРСТ. В. у Додалку. ШВРЉУГА СТАНКО ДР. РВ. у Додатку. ШВРЉУГА ФРАНЕ. Б. у Додатку.

ШЕВАРИТА ЛОКВА, језерце у Црној Гори, на Језерима, југоисточно од Дурмитора, западно од Вражијег Језера. Њено корито је у кречњачком улегнућу, на чијем је дну ерозијом отолићен вододржљиви пешчар. Ш. Л. лежи на апсолутној висини (око 1.450 м), храни се извореком водом, а отиче ка североистоку, у Марића Баре. Већи део тодине је Ш. Л. под плитком водом, а обрасла је шеваром.

Литература: Ј. Цвијић, Глацијалне и морфолошке студије о планинама BOo-

— 085 —