Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

или религија Срба и Хрвата (1898). Последње му је дело историско: Тома Оплићанин (1927).

Као литерарни историк Ш. се служи филолошком методом, а поради многострукости у послу, његови радови. нису увек похвално примљени. (Отручна се критика (Б. Водник, (С. Ившић) на њега

оштро обарала. Иначе је Ш. улога у хр-.

ватском књижевном животу доста видна.

Он се нарочито истицао у борби Старих ·

против Младих, као уредник Матичиних едиција и њезинег Хрватског Кола А. Барац. ШЕНСПИР ВИЉЕМ (УШаш бћаКезреаге), највећи енглески драмски песник

(1564 — 1616). У нашој драмекој књиже-

вности утицао је Ш. на М. Бана, Л. Костића, Степана Милетића, и још на неке. Целокупна дела II. jom нису преведена на наш језик. Код Срба је први одломак једног превода дао Л. Костић (1859), а код Хрвата је први превод целог једног комада, са немачког, дао СО. Димитријевић (1860). 1863 била је прва представа једног Ш. комада и у Загребу и у Београду: Укроћене торопади, у преводу С. Димитријевића. До данас су преведени сви најважнији Ш. комади, неки од њих по петшест и више пута. Главни преводиоци су: Л. Костић, С. Стефановић, М. Ђогдановић, 0. Жупанчић (код Оловенаца). Литература: Ђ. Поповић, Шекспир и Др. Л. Костић (Огледи, П, 1997); Ba. Поповић, Шекспир у Орбији (Српски Књижевни Гласник, 1926, 16/6 1 и 16/4): Вл. Поповић, Лаза, Костић, преводилац Шекспира (Страни Преглед, 1927). Вељ. JJ.

ШЕМАТИЗАМ СРПСКИХ ~ ЦРКВЕНИХ ОБЛАСТИ. Први Ш. српског православног свештенства у Утарској штампан је латиницом 1843, са напоменом, да ће после две тодине бити штампан и »серпским словима«, ако српско свештенство изјави за то жељу. Затим је 1854 штампан први званични Ш. православне восточне епархије цјеле Далмације:и Истрије, а од 1874 је сваке године, све до Светеког Рата, штампан посебно Ш. православне“ епархије бококоторске, дубровачке. и спичке, са многим податцима из старије и новије историје те епархије. 1878 штампао је, приватно, свештеник Стеван Болманац први Ш. источно - православне · митрополије У Аустро-Утарској, ca додатком прегледа историје карловачке митрополије и нарочито њених манастира. 1883 изашао је званични Ш. православне српске дијецеве торњокарловачке, са, додатком пописа свих српских племена (по презименима) у. тој епархији и њихових крсних слава. 1884 штампан је званични Ш. источно-православне српске архидијецезе сремско-карловачке, са уводним чланком: Кратки исторички надрт епископата у Срему у ошпте и напосе сремеко-карловачке архидијецезе, од И. Руварца. 1894 и 1900 објављени су Ш. епархије пакрачке. У првом

ШЕНО.

је чланак И. Руварца: О постанку дијецезе пакрачке, а у другом попис свих племена (по презименима и местима) и њихових крених слава, са доста и TOJIO-

"трафског материјала по парохијама и се-

лима. 1900 штампан је Ш. нишке епархије. То је био први Ш. православне цркве у Краљевини Србији. У њему има податажа за новију историју нишке епархије. 1901 изашао је Ш. митрополије херцеговачко-вахумске, са чланком И. Руварда: О хумским епископима и херцегова– чким митрополитима, до 1766, и са другим историским податцима. Сем ових Ш. штампале су и неке друге српске епархије своје Ш., као на пр. бачка, са више или мање историских података, а и без њих. Статистички је најпотпунији Ш., који је издао саборски одбор на 1.202 стране велике осмине у (Оремским Карловцима 1910, под насловом: Српска православна. митрополија карловачка, по податцима од. 1905. Најновији званични Ш., који обухвата 'сву српску православну цркву, сем њеног огранка у Америци, изашао је у издању Светог Архијерејског Оинода 1925 у Сремским Карловцима, под насловом: Ш. источне православне патријаршије по податцима из 19924. У исто време посебно је издат у Темишвару: Шематизам православне епархије темишварске у ЖКраљевини Румунији за 1924. Р. Грујић.

ШЕМЉУГ, манастир у карансебешкој дијецези, са црквом, посвећеном Ботгородици. Изгледа, да је Ш. основао деспот Јован. Спомиње се у 17 веку. 1624 и 1627 долазио је његов игуман Шајсеј у Русију по милостињу. 1749 његов игуман Филип био је на сабору у Карловцима. 1776 до: 1777, кад су манастири редуцирани, укинут је и Ш. а његово братство са имовином преведено је у Месић. 83. ПЕЋ.

ШЕМНИЦА, река у Јужној Орбији, десна притока Црне Реке. Извире на северозападној страни ШПеристера, испод коте 2.415 M и Високе Чуке (2.182 M), и са изворишта тече према северу. Северно од места, Лере, а западно од Стрежова, скрене на исток-североисток, од Црноваца на југоисток, а од Омирнова тече на исток. По улазу у Битољско-Прилепску Котлину, низводно од места Мотглине, развије се у баруштину. Од ње даље тече на јут, а у Црну Реку утиче између Логоварде и Добромира, источно од Битоља. На целом току Ш. јако вијуга и прима неколико мањих притока. · Дужина. Ш. тока je 249 км, а површина слива 297:8 км“.

II. DB.

ШЕНОА | АУГУСТ, књижевник (14/11} 1838, Загреб — 13/12 1881, Загреб). Породица му се доселила у Загреб из Угарске. Отац му је био посластичар код бискупа Алатовића, а потписивао се 5ећблац, Мати Ш., рођена Рабач, такође је била из: Утарске. Ш. је свршио основну школу у Загребу, гимназију у Печују и Загребу, а.

— 987 —