Народна милиција

„Буди будан чувар главнога града“

Пао је први сумрак и према Дунаву агушњавала се магла. Насред уске улице, некад равроване, а недавно по плочане, на Карабурми, водио се сасвим необичан разговор. Необичан, јер то управо и није био разговор. Говорио је само двадесеттодишњи МИ лиционар Синиша Пајовић, а, мала, му“ сава девојчица, радовнало је гледала у њега.

Да би га девојчица боље чула, ми“ лиционар је чучнуо, покупивши пеше-

ве. свога шињела, да се HO OVER реја.

__. Хајде ми реци... Како се 80 веш“ Гле ти је кућа Je л ова: A ona? Гле, а да није она:

А малу, као да су некако посебно забављала сва ова питања. Гледала га је широко отворених очију, сме шећи се.

-_ Де, води ме кући, — пружио је милиционар руку и пловио се ко дете“ ту. А девојчица, је руку одрешито приХватила, — али није пошла. Бру Је управо, требало водити.

У суседним кућама, већ су се палиле светлости. У броју 29, 27, 89 % још неким, нису познавали малу. Зато је она, у Синишином наручју. стигла У Пету станицу милиције Другог рејона.

Дете је изазвало весеље. Ишла је ол. руке до руке. Одомаћила се у топлој просторији 1 спријатељила са свима. Чак п са телефоном, што сваки AC звони. Највише јој се допала Сини шина Медаља заслуга за народ, јер се пресијавала., љуљајући се на ње говим грудима.

Кад је дошла забринута Majka, 10 што касније, сазнало се да је мала (јлрица утекла док је она прешта У шупу по дрва, преко дворишта. Жена је однела“ дете, а сва лица милиционара, што су се смејала док је оно тапкало у овој пространој пословној просторији, — поново су постала 03биљна. Унета су, раније тражена до сијеа. Водник је издао наређење, де“ журни милицнонар пожурио је да CO обуче, а потом је брзо изашао. Дата су телефонска, обавештења... Буди су се вратили својој одговорној, овбиљној дужности.

Ова, Џета станица милиције у Дру“ гом рејону похваљена је недавно. 10 признање је значајно. Оно говори да се милиционари, који припадају Петој станици, залажу по свим сложе ним задацима, који на њима леже. Они су будни, да пе лође до прекршаја, они откривају учињене прекршаје и преступе; воде бригу. 0 поштовању закона, уредаба и прописа, који штите све грађане београдске, они су нелравни, тачни извршни органи народне власти — а то није пи лако HI једноставно. Зато је похзала, C. 00010 ром на строга. мерила, обуадовала сво милинионаре ове станице

x

Није лако добронамерном сеоском ампадинцу, који се можда тек одво“ јио од оваца, да се привикне па бучну разноврсност великоварошког живота. Још му је теже да, привикавајући со па ту нову средину, једновремено с9/ влађује материјал који касније треба Ma му буде »десна рука« у вршењу његове дужности,

16

e

и собом доноси добру вољу. HCRDCту. народску готовост: да поглужи пађоду и да буде користан. Ha (101 алравој подлози изграђује се, кроз школу за милиционаре, чувар реда у палшем граду.

Школа за милиционаре ред стручних предмета, и општег образовања, п учење закона, уредаба и прописа, на које будући милиционар мора да се ослања при свом раду. Знање свега тога услов је да он HO греши. Јер милиционар не доноси сво“ је сопствене одлуке, он само приме“ њује све што је законом потврђено || прописано. Овом се школом не завр“ шава школовање, Ови који имају епособности 1 смисла обогаћују своје анаље учењем гимназије, ниске и Ви ше, или подофицирске шкеле. Може се по даље, и у школу за официре, тито отвара пут каснијим успесима li BIT тим чиновима.

пружа, по-

Милициопари на курсу прве помоћи

У току целокушног школовања, а Н посде, упоредо са свакодневним дуж“ носима, спроводи се стална, брига

руководства да се путем конференција, саветовања и дискусија, код

младих припадника Народне милиције награди правилан став и однос према, грађанима. Са једне стране они се павикавају да чувају свој ауторитет извршног органа народне власти, а са друге, да не злоупотребљавају свој положај. 1 како, ни по чему, да не личе на, старе органе власти, који су дубоко омрзнути и којих се грађани сећају са презиром и гнушањем,

– Дуго је времена требало — прича Петар Албијањић, млађи водник. из (јемог рејона — док су поједини грађани, поготово они који стоје по страни од свакодневних промена, а и они

отарији, упознали нат однесе према

што је најважније, ни“

људима, наше задатке... Сећам се једне старице која. се жестоко препала кад сам је узео под руку, приликом уласка у трамвај, а која је, потом, сва збуњена, захваљивала. Ha помоћи.

ж

Не би се могло тачно рећи чији су задаци најтежи. Да ли милиције реда у граду, да ли саобраћајне, пожарне, или заводске: ·

У великом, полумилионском Tpaду, какав је Београд, кроз који дневпо прође тридесет хиљада путника, по службеном пи приватном послу; где је саобраћај, и колеки и пешачки, сва“ књ дан све живљи; где горе стотине хиљада. ватри и где су међусобни одпоси компликовани, услед гу:тине нассљености, има. доста услова за су кобе и отетупања равних облика.

Мада ређе но икада раније, дешава се и данас да злонамерни, користећи стицај околности, а често и пебрижљивост самих грађана, почине крађе или друге прекршаје. Милициопари настоје да, се оштећени обештете, а прекршитељи привремено уклоне из здраве средине, кавпе m поправе. Они трагају за) кривцима и при томо KO" русте савремену технику и знање сте“ чело У стручној школи.

Велики је број милиционара за којима стоје велики успеси па овом с" селу. Тако су, поред осталих, И Радоје (Степановић, Милутин Јовановић п Божидар "Милетни, успели да на TOD торији' Седмог рејона ухвато опаспог криминалца, који је починио низ крађа п оштетио наше грађане и државу за суму од окб два милиона динара.

На зиду одељења за дежурног МУ a лициске станице, којој припадају ова тројица, исписано је брижљиво кали“ графеки »Будн будан чувар главно“ га градај« Они то заиста 1 јесу. То пето записано је п у њиховој свести. (јада нам да Је моја дужност пи мој позив пун одговорпости, али и пун части. -—— каже са очигледним IO носом Милорад Ђурашиновић, = Бити на страни доброга и раднога, а борити се против злога и нерадника, то је у крви сваког исправног човека. А кад је коме то још и главни задатак, он мора да се тим задатком поноси и да га испуњава што боље уме и може...

Милорадове очи, израз лица, по тав његов став поткрепљују оно што је рекао. Поткрепљују то H његова дела. Он је пронашао и ухватио три провалника, који су вршили провале само у задружним радњама.

_ Бадн тамо, где су наши успеси, где су темељи нашег новог тргова Чког пословања -- жестећи се, прича Милорад Ћурашиновић — тамо су хтели да грицкају ови пацови, да се себично окористе... Кад ти је то на памети — никакав задатак не чини се тежак .:. |O

Тако мисли и двадесетеедмогодиш“ њи Живко. Живковић па Горњих Нушића, који се показао пожртвован при спроводу воза, пи млађи водник Вучко (узамовић, који је приликом хватања једног разбојника показао ретку сна“ лажљивост. Тако мисле и сви они које свакодневно срећемо на нашим улипама .