Народна скупштина

СТРАНА 24

НАРОДНА СКУПШТИНА,

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Нека г.г. иредговорнпци казала су да по садањем закону не ложе бити нереда при нзборпма, ја се слажем с тпм да под садашњим уставом не може бптп нереда, они пмају у томе ираво. Но актнма главни одбор ради што се деси 13. и 14-ог у вече. Верификацпони одбор има то исто да ради. Али вп ћете сви дозволити да по овом начину избора, ово је приирема за избор Ту може власт, ту могу грађани, сви без разлике, да ивигравају закон и да злоупотребљују свој положај полициске властп и кметовн. Нрилпком давања карата код нас у иашем округу пма неколпко жалби да су људп долазили да им кмет да карту, а он то нпје хтео учпнити. Тако је у оиштинп врбичкој долазио неки Јон Буња пз Костола н иодиео печат како га кмет зове, да дође у судницу, а кад је тамо дошао, ондд га је он терао да глаеа, а друга двојпца која су бпла илатнла порезу и гражила бирачку каргу кмет им нпје хтео датн. Онн су онда иоднелн тужбу ирвостепеном суду п суд ће можда п донети решење о томе, али је онда већ доцна је)> они ннсу моглп да даду «Т1ас за своју партију п тако они, који су добили право гласа, они освајају на избору. Тако је н овом приликом било а и доцннје кад суд донесе решење, опет ће ова радикална већнна остати на својнм посланпчкпм клупама. Ја смат,ам да бн под овнм уставом а нод маском неке слободе, свака влада могла да добнје већпну на овај начин. Нпје доста, господо, што су полнц. чпновнпци као надзорна власт јурили по селима те утпцали на пздавање бирач. карата , ннје доста што су чпновинцн министарства вршнли неке контроле, пред изборе, већ смо чак видели н три господина мноистра у нашем крају , којн су нам ваљда бнли дошлн у госте. Свакако да су господа нашла за то разлога н носла, али менн изгледа а н свом тамо^њем народу, да су дошлн да агитују , јер нису веровали у своју већину, него су чак и сами долазили да агнтују. Г. прота Милан нзволео је наиоменути како у овогодишњој скупштпни нема жалбн против избора. Заиста нема их. Нема их заго, што оин знајућн своја грађ. ирава они су поднос11лж тужбе суду н нпсу пмалн потребе да то чнне н Скупштпнн, јер су се иадали да ће то суд свршнги докле с не састане Скуиштина. Ја мпслнм , да ћете свн нн бнтн сагласнн да један нут бар кад вн признајете да је устав слободннјн, да треба нматн закона, који ће да осигура слободу нзбора посланнка, да један пут станемо на пут злоупотребама чиновннка. Прнзнатн се мора, да је овом ирилнком иолнц. власт врло вешто одиграла своју улогу, а да ли се то постигло упуствоч г. мннистра илн не, то не знам, алн знам да то нису учиниле полнц. власти неиосредно већ преко својих кметова. Бнло је случајева да су неки грађанн добијали бирачке карте нлаћајући само носледње норезе н кметови разуме се незнајући то, они су то тако и чннили злоунотребу своје власти н иоложаја јер нису могли да виде какву крнвнцу чнне и шта може то за собом да новуче. 1Јо нредставите да је то малн број, алн прсма целокупном броју нздатих бирач. карата значнло би, да је српска благајна нрнмила све дугујуће норезе н ја се радуЈем ако је то тако ; ако су дакле сви, којн су добнлп бнрачке карте онда је благајна нуна. 11о видећемо мн ири доношењу буџета, да лн је донста та пореза иокуиљена. Са свију дакле разлога сматрамо да су изборн незаконити и да су гори него лањске године, Јер су сс овдс намерно чнннле злоупотребе. Изв. Милан Мостић. I', нредгонорник н^вео је у неуредност избора нарочито свој ок]>уг због издакан.а бирачких карата лицима, која немају ираво гласа, то је то бно повод из кога је ои нзвео да је избор незаконит. Ово извођење иродговорипка иије иишта друго до јсдпа нретносгавка. Баш и кад би биле издавате бирачко карге оннма, који немају нраво гласа, г. првдговорпик не вели, да су со тим картама

ови бесправнн бирачп цослужили н да су гласалн. Даље г. нредговорнпк заборавља, да се, баш кад би овн беснравнн бнрачп н гласалп, при тајном гласању не зна, за коју су лпсту гласали. Али истина оиозицпја има ирава да иретиостави, да је се зато дошло до оваквог резултата, те су либералн пропалн а радикали победилн што су овп бесправнн гласачн гласалп за раднкале. Но и ова претноставка којој се не може пок-онити ннкаква вера, док г. предговорник не докаже оба своја навода: т. ј. н да су карте издавате бесправннм лицпма п да су нх они унотребнлп. Међутнм г. предговорипк не доказује нн једно ни друго. Ја ннсам устао радн овога, него радн оне замерке, што г. предговорнпк вели, да је у крајинском округу бнло већих погрешака и неправилностн, што сведочп нзвештај вернф. одбора, јер вели у једној тачцн стоји: да су ту биле веће ненравплностн. Ја ћу ту тачку да нрочитам: „у окручша крагу.јевачком, крајннском, моравском, ножаревачком, топлнчком и подрпнском било јс омањих погрешака на ноједнним бнрачкнм местима"... нтд. Као што видпте, господо, нитн је овде бнло већнх неправнлностн, ннтн погрешака, како је г. предговорннк казао, — доказ је још н то, што н он сам нрнзнаје да није бпло жалбн протнв избора. Па, господо, кад се нико није на избор жално онда свакако се мора ирнзнатн правилност истпх, а што се тиче оних иогрешака о издавању бирач. карата људнма којн ннсу нмалн нраво гласа, због њнх су већ поднгнуте тужбе надлежнон првостененом суду н крпвцп ће се осуднти кад сс дело докаже. Оиај пак разлог да се они ннсу моглн жалнтн Скупштннн, пошто су се већ суду жалнлн, не може опстатн с тога, што сваки грађанин нма два нрава: да се жали п суду и Скупштинн, а кад то нису учинилн онда се може претпоставити да погрешака и ннје било. Министар Финансија. Господо, за време мога одсуства г. Авакумовић дотакао се једног мога распнса п ја сматрам за дужиост да кажем неколнко речп ради објаснења. Доиста, госнодо, такав распнс ностоји т. ј. о пптању да ,1н задругарн нмају права гласа кад нлате еамо свој лнчнн норез ? И ако је за мене као министра фннанснја у почетку постојао као чист финансискн разлог тај, да ја ово ради бржег н иравнлпнјег прнкуиљања пореза не дозволим, нпак на основу тачне одредбе Устава, а у споразуму са мојнм другом г. миппстром уиутрашњнх дела н ио саслушању мишљења иравника, ја сам ту фискалну жељу морао да напустнм иред јасном одредбом земаљског Устава. Јер ево члап 85 Устава у другом ставу казуЈе ово : „задругарн, који су навршнли 21 год. нмају право бнрања ма колнку неиосредну порезу плаћали." Госиода, која су била члановп уставотворпог одбора, а ту је бно и г. Авакумовић, сетиће се врло добро да је ова тачка ушла с тога да фаворизира, да новлађује установи задруге. Међутим закон о норезу наређује да је задругар дужан државн да нлатн само своју лнчну иорезу, а старешина задруге иорезу на имање. Ирема овако јасној уставиој одредбн са свнм је јасно, за што је и онај распис нздат у оном смпслу. Тнм се расиисом иризпаје задрузн само оио, што јој је Устав земаљски огараитовао, јер задругари дугују држави своју личну порезу а Устав каже, да имају ираво гласа ма колпку иорезу илаћали, пиаче ако бн се то хтело друкчије да тумачн, могло бн се одузети ираво гласа свнма задругарнм| кад старешнпа задруге неће порез на задрулто имање да платн, јер и задругари су разног иолнтичког мишљења међу собом, а и према старешини задруге. 11рема томо ја мпслпм, да со нисам ни мало огрешно оинм снојнм расппсом, и иолазпм да онда отиадају н сви внцеви за које сам чуо да их је г. Лвакумовпћ том нрплнком избацио. Јоиан Авакумовић. Ја о!»у да одговоргм г мппнстру фипансије; мислгм да г. мппнстар који иијо чуо, нгга сам ја говорно илн којн впл.да зпа шта сам говорпо, кад одговара на гевор, са свим јо, пајблазко да со пзразпм, нокороктпо нопостуино, кад је мој говор иазвао ннцом. Лко мн хоћемо да се у Пародној Скупштини служимо таквнм изразима, и аво мислито, да јо то леио, ја пам чоспггам.