Народна скупштина

— 9 НОВЕМБРА

СТРАНА 25

Михаило Поповић. Цео говор о неправилности овпх избора, по говору господе нз лпбералне страпие, а нарочнто ло говору нрвог нредговорннка иодељеи је на две ноловмне. Једна, и то нрва половина осннвасе на чпсто изборннм акгама, а друга је ван аката ишла те је тражнла доказе за пенравнлност нзбора. Што се тнче нрвога дела гонора — опога којн се оснива на изборним актима, госиодин известнлап, и Лаза Илић, тај су део веома леио и јасно нзнели као слаб ; изнели су да баш они, самом својом слабошћу војују за оно иротнв чега су требали да војују т. ј. за иравилпост избора. Мени остаје, да се догаквем опога другог дела, — онога ^сла, у коме г. предговорннк тражн доказе и ван изборнпх аката. Он не само да је ту тражио доказе, иего је, у колико се ја се1>ам нагласно, да ,је баш ту тражно н тражи ираву есенцију о правнлностн или неиравплности избора, унраво о законптости п незаконнтосчп И одмах наводн рад ноједнппх лида нротив лнбералне страпке н тај рад удружује са ра /10м државних власти. Да бн то своје тврђење доказао, он нзноси један случај који се десно V Гроцкој; он је рекао : да се ту у Гроцкој држао један либералан збор, н за време држања збора дошао је био капетан, п навео је једнога поштара да пм покпари збор. Иа лепо. Чнме је тај иоштар хтео да смета? Тиме, вели што је једноме од либерала казао: „лажеш". Према овоме изгледа, да смо мн, а нарочнто либералн, нолнтички тако нежно васиитанп, да се овај ностуиак сматра као нечувен, као нешто тако страшно, да би могао да има р!)аве иоследице за изборе ао лнбералну страпку. То не стојн. А да не стојн ја ћу вам навести један иример. Ми смо држали један збор у Житковцу. Тамо се десно један члан лпбералне странкс; и тај је члан либералне странке тражио да му се да реч,реч на чисто радикалном збору. И ако је тај човек својнм ионашањем пре добивенз ремн заслужно, да му се не да реч, он је ипак добио. Па шта је радио п како се ионашао у говору ? Он је не само јодноме радпкалу казао: „лажеш"; него је, на начин, на какав може једна р1>ава жена клеветати и грдити, грдп,о чнгаву раднкалну странку и владу. И поред свију клевета измошљотина и иањкања на најбезобзнрннји начнн нзнесених, он својнм говором не само што није могао створнтн забуну међ радпкалнма, не само да је пропао са својпм говором, већ је још веће неиоверење створио ирема страици којој припадг. Па кад овака радн.а једнога лпберала ннје могла да номете раднкале, онда од куда је могла она једна поштарева реч ода штетно утнче чак на пзборне носљедпце по либерале. Иредите та два иримера, иа ћете впдети да је тај локаз, који је г. Авакумовић хтео да употреби за своје тврђење веома слаб и ништаван. Даљо, у остале ирпнреме за усиешан резултат но радикале, наводи н нзбор нредсединка бнрачких одбора, па се г. Авакумовпћ иозива на члан 59 закона пзборног којн говорп о тнм председиицнма. Тамо се, до душе, велн : на ирвом месту велп бираће се људп ко^и су свршили правнн факултет; па онда други који факултет; па тек онда који су свршнлн средње нли друге какве школе. 11о томе нзгледало би, да би требало најире нонуннтн саким нравннцима, па кад нх више не би остало, онда другнм факултетлнјама, на најпосле учнтељима; алн г. Авакумовић, нлн ннје хтео, или је случајно изгубио из внда трећи став истога члана у коме се каже : (чнта). „У нрвом реду узимаће за нредседннке бирачких одбора у дотичном изборном округу, лпца из тога округа, па тек у недостатку њнх, узнмаћс из другнх округа н то најпре нз облнжњих." Ја господо мислим, да свп знате, да нећете наћп ни у једном округу у центру, у окружној вароши толнко нравннка, са колнко бн сте моглн нодмнритн сва бирачка леста ; а међу тим, овај став каже, да поило се узму људп нз тога округа, онда се тек узимају другн. И но томе, овај рад државног одбора коректан је ; не само да је коректан, него сваки другачнјн рад био би незаконит. Једна друга замерка која је такође узета као доказ за оно што је хтео г. Авакумовић да докаже, тако је слаба, да

унраво њу не би требало вп аналпсатн, нити о њој говорити. То је она, где велн, да ио среским канцеларнјама нпсте моглн наћн чииовнпке. Чнновиицн су, разуме се, по својнм званнчинм нословима ишли но срезу. Г. Авакумовнћ каже, мн можемо мислнтн да је то за то н то. Разуме се никоме ин)е забрањено да мнсли шта хоће; али ирнзнаћеге, да у томе не лежн доказ за неиравилност нзбора, н да су они ишли само да послуже ингересима радикалне сгранке. На иослетку, да их је носао позивао ван каицеларије, н они да су седели, госиолпн бн Авакумовић са пуннм иравом казао : а за што су седели ? — Свакако тај је доказ веома слаб. Још слабнји је онај доказ, којн се осппва на иутовању начелиика н пншнектора мпннстарства; иа иајносле моглп бн се и послужптн начелником мннистарства као човеком, који је одавиа радикал. Али ја не знам од куда може да се иослужи п путовањем госн. Снмнним, кад се зна, да тај човек не нрннада радикалиој странцп, н ја, ираво да вам кажем, сад нрвн иут чујем, да је тај човек радикал. Мнслим да овакојако, и ако бн било какве радње његове на иолнтицн, иа корнст какве страике, да бн тај рад био ире у корист ма које дру^е странке, само не у корнст радикалие странке. Као основ за ценење ових нзбора, узео је г. Авакумовнћ нјто су мпогпма даге бирачке карте а нису илатили норезу. Занста, та је прнмедба са свнм умесна; давањем бнрачкпх карата оиима, који нису илатилн норезу учењана је новреда закона ; н нротив та:све повреде треба устати треба раднтн, да се внше такве иовреде не дешавају. Алн, госиодо, кал се већ судн о иравнлностн п закоиитостп избора, онда се снтне и беззначајие иогрешке — иенравилиости, које не утичу иа резултат нзбора, не могу узнматн у рачуи. Њнх мора бнти, но овој сложеној системн избориој, и ми све што можемо и што треба радитн у овом случају, то је сгарање н рад да се те ногрешке умањују, а за то нмамо довољио закоиских средстава. Али ако њима ннје окрњено оио, чему изборнн закои н има да служи — а то је чиста изјава народне воље нрн бнрању посланика — ако тпм малим иенравилностнма није то иачело окрњеио — иовређено, оида не можете те изборе назвагн ненравилннм, а још мање незакоиитим. Тим бн доказнма могао госи. Авакумовнћ да се иослужн само онда, кад би иам изиео толикн број тнх гласача, који су добили карге бирачке, а иису нмалн право гласа, да би тај број иемпиовно могао да ^тиче иа резултаг пзбора; али то г. Авакумовнћ није иавео, нити верујем да би нх могао навестн; јер као, што рекох, тих је случајева бнло само иа иеколнко мсста а и што нх је бнло то је с тога, што Је овај наш изборнн апарат врло сложен те ће се с тога н у будуће дешаватн ногрешке. Виделн смо погрешке у местима, као што је Београд, а камо ли да нх не буде у местнма где су људн мање ннсмени. Даље је г. Авакумовић иавео : како је чак и дете од 11 година добнло карту. Ја о томе случају иећу да говорнм, јср би тај разлог био још иајслабији Ту сем онога мишљења госиод. Мостпћа, могао бн се често деснтн случај, да онај који ипше карте, може да иреметне име, падаместо онога коме ннше карту, наннше име његова брата. Даље, нн оно иозивање гос. Авакумовнћа на раснис гос. мнннстра фннанције, у коме такође налазн незаконнтостн, мнслим да ннје основано; јер на сваки начин, такав распнс оснива се нли на уставу илн иа пзборном закону. У уставу се еасвнм јасио каже у члану 85 (чита). „Уадругари, који сј навршили 21 годину, нмају ираво бнрања ма колику неиосредну иорезу илаћалн". То начело уставно освештано је у избориом закону,ставу другом члаиа 10 где се каже : (чита). „Свн задругари у задрузи, као н старешина задруге, којн су навршнли 21 годину имају право бирања, ма колпку иеносредну норезу плаћалп, било сваки за себе, било укуино." 11рема овоме са свнм је јасно, да сви оии, којн су задругари имају да нлате своју лнчну норезу, и нлаћањем те своје личне норезе добивају нраво гласа. Порез на имање, разуме се, нлаћа сам кућни старешина ; н иа свакн начнн оиа неће нропасти, јер стојн у вези са имањем.