Народна скупштина

СТРАНА 245

ПОБУДЕ Сигурност имаовине и живота и уставом је дацас код нас обезбеђена Да је бшо као што није, ово је требало и без овога одавно да је у нашој земљи изведено, како ваља, јер без овога нема живота, ни један народ, овакач закон одавно је био од преке потребе нашој држави, у којој народ непрестано пати од ра?бојништва и паљевина. Скдоништа по селским општинама која би се по овом закону завела, не само да би спасла наш народ од паљевина, но би њему још донела ту хасну, што би он могао да не врше одмах у пољу кад пожање, но би своју стрмну храну довозио У еклоништа, коју би, преко зиме, кад је докон, могао у овима да среди. На овај би начин народу остајало време, да с поља диже све у своје време, а не, као досада, да га у пољу затиче кпша и свакојаке неприлике с недовршеннм радом, Атан. Вучковић нар. посланик П Р Е Д Л 0 Г Завона о презимениша Чл. 1. Како рођена браћа, тако и браћа од стричева, њихова деца, унуци и т. д., сви мушки за у будуће остају при старом свом презимену, које је имао њин отац, односно дед, прадед, чукундед и т. д. Чл. 2. Нико не сме мењ.ати своје презиме на друго које презиме из своје родбине или на које са стране, а најмање ће когод смети да узимље презимена места, река, брда и т. д. Чл. 3. Свештенство и учитељи морају на овај закон најстрожије пазитн при крштењу и уписивању деце у школу. Чл. 4. Ко противно овоме закону поотупи, искусиће законску казну. Чл. 5. Закон овај вреде ће, кад га Краљ потпише. 4 Новембра 1890 год. у Београду ПРЕДЛАГАЧ Атан. Вучховић народ. посланик. ПОБУДА У данашњем времену, када се живот народни почиње све више и више да развија, када се људи све више и више мењају, када се из једног краја настањују у друге удаљене крајеве да живе — мењање презимена има врло великих незгода. Лица разних презимена, а из једне Фами .шје, не знајући да су род, а не мислећи да на страни имају рода, могу се погрешно узети — венчати — што је врло шкодљиво по род људски. Најзад, кад се мењају презпмена, дешава се, да из Фамилије когод умре ког би требао какав сродник, који на страни живи да насљеди. А чим бк овакав доказао своје право на насљедство, ако не носи презиме свог сродника? Закон о немењању презимена требао је одавно и код нас да ступи у живот. Њега се придржавају од најстаријих времена сви напреднији народи. Због овога видимо, да ови има]у људи са презименима од неколико стотина година. А свега овога неби било, да није тај закон тодико нуждан. Атан. Вучковић нар. посланик. ПРЕДхЛОГ ЗА^ОМА о уређзњу судске, финансиске и управне општинсве зласти, као изшене и допуне општииског закона 0 општинско-судској власти. Члан 1. Општпнско-судска власт издваја се овим законом од свију осталих општинскнх власти

Члан 2. За судске оиштинске поелове окружне скупштине бнрају нарочнта лнца — кметове судске. Кметовн судскп бирају се на трн године. На сваки 2000 порескпх глава долази по један кмет судац. Члан 3. Суђење је јавно код кметова судаца н подлежи јавној крнтицн у свнма процесима. Кметовн судцн суде спорове до 2С00 динара; н>пма ће се нрндодати још и оман.и послови од првостепених судова. Члан 4. Нико се не може нзабратп за кмета судца, који није иознат са своје судске способностн п који није свршио најмање шест разреда каке средње школе , или није иоложно нарочпти нсннт за ово звање. Програм нсппта за кмегове судце одредиће нарочита ко.миснја. Члан 5. По истеку рока, кмет судац може п даље ову дужност обављатп, ако га окружна скунштииа понова нзбере. Члан 6. Дужности кметова судаца ствариће се одмах у варо шким онштпнама, а тек кроз три годпне у сеоским. Граннце и величнне судскнх општнна, кметова судаца одређује окружне скунштине. Члан 7. Апелате протнв пресуда кметова судаца разбирају се на среском скуиу кметова судаца целога среза , којн ће се једанпут недељно у одређеноме месту састајати. А сваке године срески скун кметова судаца бира себи председника. Члан 8. На среском скупу кметова судаца не може учествоватн опај кмет судац, нротив иресуде ког је апелата поднесена. Члан 9. Величине и границе судских општина у окрузима одређују окружне скунштпне. Члан 10. Плате кметова судаца одређују се особитим законом. У одношају повишица и пензија кметова судци подпадају под закон о државним и самоуаравним службама у оаште. Они су одговорни за незаконито примењивање законскпх наређења као и судије ирвостепеног суда. II 0 општинско-финансијској власти. Члан 11. За вођење бриге, како о државном окружном и срееком порезу и прнрезу , тако и о општинском нрирезу , окружне скупштине бирају нарочита лпца—самоуправне порезнике Члан 12. На свакн 3000 нореских глава долази но 1 самоунравни иорезник. Члан 13. Нико не може бнтн изабран за самоуправног по|>езника, који ннје познат , са своје рачунске способности или нпје свршно најмање шест разреда каке средње школе, пли није положио нарочити испит за ово звање, ког ће се програм законом одредитп. Садашњи државни цорезнпци имају преча права на пореска места од осталих, ако испуњавају ове услове. Члан 14. Величине и границе самоуправних финансиских општина у окрузнма одређују окружне скупштине.

■ -