Народна скупштина
СТРАНА 246
НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
Члан 15. Контролу над самоуиравиим иорезницима води1е државни фпнанскјсан органн н стални окружни одбо[>иЧлан 16. Нарочитнм законом одредиће се начнн рада н одговорностн самоуиравних иорезника. Ч.лан 17. Нлате самоуиравних норезника , одредиће се особигнм законом. У одношају иовцшида и нензија самоуиравни иорезници иоднадају нод закон о државним службама у оиште. Члан 18. Самоунравни норвзници морају воднти спнскове од ирава на занимања, од имовног стања грађаиа, од дуговања, од оснгурације дугова, од разних уговора и од иреноса нмања. Самоуправни иорезннцн не смеју никакву нотврду извршнти без гаранције дугујуће стране. Самоунравни иорезннци нзршују потврду танпја, иреноса нмања, облигација, ортачких и осталнх уго:ора, меница и т. д. Члан 19. Самоуправнп норезннци дужни ће бити свакомесечно шпљати извешћа и прпходе окружннм благајницама н сталнпм окружннм одборнма. Самоуиравни порезннцн казнн ће се робпјом за утају новаца. Ш. 0 општинско-управној власти Чл. 20. Оиштински зборовн не обављају у општпнама никаке друге послове, сем што бнрају одборннке н дају овнма илн отказују поверење. Чл. 21. На одборницима лежи иотпун задатак преставништва сваке општнне; они су дужни општинскнм зборовнма да полажу рачуне. Чл. 22. Одборници бирају тајним гласањем уираву сваке општиие_ Чл. 23. Управа сваке оиштпне састојп се нз старешине оиштине и његовог иомоћника. Чл. 24. Уирава општпне може да врши само оно, што је опшгннскн одбор решпо, а ирема овоме она је непосредно оиштинском одбору и одговорна. Чл. 25. У већим варошкпм оиштннским управама оиштннски одбори бирају још деловођу, рачуновођу и каснра. Неиосредна одговорност над овим лнцима иада на старешине општина. За проневерење општинских новаца онштински часницн казниће се робијом од 20 годниа. Чл. 26. Избор оиштинскнх старешина и нихових помоћника вршнће општински одбори сваке треће године. Чл. 27. Нарочитнм законом одреднће се круг рада и одговорности онштинских старешина н њпхових помоћника. Чл. 28. Све што се не коси с овим законом, у закону о уређењу оипггина, срезова и округа, остаје п даље у снази. Чл. 29. Закоп овај ступа у живот кад га Краљ иотиише. 12 Новембра 1890 год. у Београду. Предлагач Атанаеије Вучковић нар. носланик
ПОБУДЕ Омштиие у маломе представљају собом државице, јер све гране иародниг живота пз њих иотичу, у њина се рађају и умру; кад се развигак ових у овима задржп, онда он и у држави пшчезне. Билс су код нас велике оишгпне, па није ваљало; дошлн емо па мале, иа и ове оиет не ваљају. Шта је то да код нас све не ваља, што урадимо ? — Мономорфизам и монократпзам у онштинама. Ми нећемо да чујемо, да има нешто што треба да буде велико у општинама, а има пешго што треба да остане онако како је. 1.) Да би се начело праве уставности спровело у цее друштвеин органнзнм — нотребио је да ошптински зборови немају ннкаквог другог носла, но само да бирају одбор; иотребно је да се оиштннска унрава само од стране одбора бпра п од ове непосредно да завпсп. 2.) Да би се уколико толико осгварнло начело ноделе рада, '1ез ког нпједна друштвеиа органпзапија није савршена ц не може опстатп — потребно је да се учпии иодела рада и у најважниЈим струкама оиштннскпма — да се на прво време пздвојп барем финанспска п судска струка, које потребују иарочнте сиремне људе. Овом би се поделом могла да осигура лична безбедност, да осигура и убрза иравда и да се тачно врше општинске финансиске операције. С увођењем звања „кмегова судаца" облакшаће се у многоме судска процедура у опшгинама, а са недељнпм скупом целога среза кметова судаца, који ће скуи нредстављатп аиелационо тело за парннчне иослове по опшгинама, осигураће се иравда. Атанасије Вучковић нар. посланпк П р Е Д Л 0 Г закона о кслониеацији св странии сељацииа код нас и о изгшиљању каших сељака на страну I 0 колонизацији. Чл. 1. Држава ће одредити једну стручну комисију, која ће тачно одредити, која се места од државних, манастирских и општинских имања, у којим крајевима могу да колонизирају и у каквој кодичини. Друга ће комисија решити, за које су нољске-привредне граие сва та месга (имања) најзгоднија за сточарство. пчеларство, винарство, рибарство, свиларство, баштованство и т. д. и у којој се количини свако од ових може развијати. 4.1. 2. Кад се сав овај посао сврши држава ће објавити цео овај ресулгат са којим бројем Фамилија свако од одређених имања има да се колонизира, које место, са којим бројем Фамилија треба да је заступљено у овоме, кака је која земља, која се за ово даје и колико се свакоме од колонизатора даје. Чл. 3. Колонисти уживају ове привилегије — свакоме одређена земља, која му у део припада, даће му се у сопственост и неће за 10 годнна плаћати никаквих пореза и приреза. Чл. 4. Позиве за колонизацију држава ће иослати: у Швајцарску и Холандију — за сточарство и свиларство ; у Француску за винарство и виноградарство ; у Италију са сирарство; у Германију — за земљоделство, пчеларство, шећерну рену и ланарство; у Шпанију — за овчарство ; у Француску и Енглеску за вештачко расплођавање риба. Чл. 5. У својим позивима држава ће јавиги, да је • сваки колонизатор пре свега дужан, да поднесе уаерење од власти свога места, каког је владања, са којим имањем жели доћи н за коју