Народна скупштина

31 САСТАНАК — 14 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 323

иредлога шшистровог, да зачворимо све школе, кад се може иостаЛљати ко хоћс. Ја мислни, да сч:ај члаи треба да надие а држим, да ће већииа скуиштииска бити иротивиа томе, да се иеквалификсвани људи иостављаЈу на среске начелиике. ' Милан Поповић — Из свнју ј овора досадашњих нрсдговорника видим, да траже, да срески иаче.шици имају квалификације н да су школовани. Међутим оии не долаје на ту мисао, да м међу њима има људи свакојаких. Предлог г. мнинстра унутрашњнх дела није оиасаи и страшан, да н нешколоване људе ноставља за среске иачалиике, с тога, што он њима каже, да у извесиом року морају за то место да иоложе исинт, н ако га ие ноложе, онда они н ие могу добнти за среске иачалиике. Ми не можемо да оставимо нразие канцеларије н да гонимо иравнпке да буду капетаии. Зар оиај нешколоваи човек, који је дуго био у полнциској служби п иоказао се ревиостаи п иоштен, у св<јој дужностн, ие може битн добар старешнна н срескн начелник, иего да их овако оставимо самима себи а отерамо на сокак?! Ја се не могу да сложим са тпм мишљењем, и иредлог г. мпиистров је врло уместан н за сад неопходно нотребан. Ранко Петровић — Прошдог нута, кад је бпо на днев. реду овај пстп члан, о „пзменн закона о уређењу округа н срезова", ја сам устао, ие зато, да браннм предлог владин — јер га нпсам чпни мн се, нп браиио — не зато, што бпх хтео да устаием искључиво иротиву шко шваних људи, него сам усгао с тога, што су неколико нредговорника тада помињалп неке незгодне примере, те да бч доказали како су шволовани људи далеко бољн на овпм местима, но нешколованп, којнх бп се требало ратсснљаги. А међутнм оно што се овде зове школовање, то су шест разреда гнмназије. И баш они озлоглашеии људн, којпх бп хтелп да се снасу пзвесном школском квалпфикацнјом, баш они нмају ту псту квалпфнкацпју, за коју се ево госиода боре у Скупшгини. Зито сам устао и казао, да се за чпновипка иолнцпјског не тражи искључнво овака школска сирема, исго да се тражи и нешго друго. Нпје доста само школска сирема од шест разреда гимназпје тврдпо сам ја, него треба да полицијски чнпсвници нмају и друге грађанске врлнне као важаи услов за једиог чиновнпка у иолицијп. На сам у том смпслу после тражио п да буду испити заведени, и то исиитп, који неће условљаватн какав велики број школа. То је главио, што сам прошлог иута говорпо. Мој иошговани друг г. Ћнрпћ сад јс устао, говорећи, како онда није могао све да побије опо, што сам ја говорпо, или којп другп од посланика, на је сад нашао згодну прплику да го све иотре, и одбраии од мене школоване људе, само ево још иије наводио од колнко су му разреда тн школоваии људп. Г. Ђпрић иема иотребе, да бранн школоваие људе од мене и других школованих људи; нема потребе да бранп школоване људе од самих себе. Школи нека је част и иоштовање још ионајпре од њезпних радпна. И сам сам радио као и данас што радим у школи, на се могу иохвалцтп са усиеспма, које сам постнго, гајећи н развијајући омладину народну, али за то имам и ирава да судим о школоваипм људма. Никад, госиодо, ипсам могао иризнатп, да врлпне грађанске и стручаи рад иду ио броју свршенцх школа, јер знам, иратећи жпвот ђачкп, да се кроз школе кадшто ировуче и каква последња вуцибагина, као што иомену г. Срећковнћ. (Срећковнћ: то ннсам казао.) Нардон, вп сте рекли : кесароши и топузи. Дакле знам да се ировлачи кад што крсз школе и какав упљувак. И за то ':амо, што сврши такав једаи створ пзвестаи број школа, зато велпм да безусловио признам, да он мора битп међу ирвима? Ја тако што иикад инсам могао прнзиати, иа иц данас не признајем. Исто тако г. Љуба Иирић налазн за иотребно напоменути: „ако иема довољно школоваиих људп, да се иопуие иолициЈСка места, онда треба и у лекарској струцп дозволптп, да бабе могу лечити"; тако исто „ако нема довољио иравника за судије треба оставити воденнчаре 1 ', н још не знам кога би ои мислио. Ја мис.шм да се заисга тако већ п раднло у стварп. Где немамо лекара живе тако псто људп, као п онде, где их имамо. Миогн је у болестн чекао недељама и месецнма лекар-

ску иомоћ, — пошто је добпо оздравио је; много га је дужим иутем и сама прпрода излечила, а где што је и драгоцеио пскуство иародно иреко бабе, јали старца очувано, иомогло болноме. Знамо и то да је много њпх пре времена помрло, шго није било лекара. Колпко лп је иута и нравда сградала с тога, што није бпло добрих судија као год што је кад и кад она нашла светла заступника у воденнчару, чобанину и т- д. А док иема пнжењера људи се служе н рђавпм путем, козјом стазом птд. Такпх је поЈава дакле било а бива их и данас, као што ће их и унаиред бити све, док ие буду свуда спремни људп на тим местнма. Алн, госиодо, задатак једног иолицајца п у данашњем друштву као н свагда што је био, друге је нрироде него ли што је задатак других струка. Не може се чекатн, кад се н. ир. деси паљевина, нли убпство; кад се тражп да се заштити личпа п имовна безбедност грађана, не чека се, већ се мора одмах иритећн у помоћ — бар мн тежимо за тим. Ако је неком човеку запаљеио сеио, плн је нанаднут, треба да се нађе неко који ће му се одмах наћн у невољи. Ако се ко разболн у месту где иема лекара, ту у миого ирилика нпје тако прека онасност, јер је у много прнлпка и сама прпрода лекар, п јер се може прездравнти пли лекар сачекагп. Код паљевнне на пр. мора неко одмах потрчати да сиасе бар шго год од ватре, или одмах хватати трагове кривца. У онима другим прнликама, дакле може се чекатн, алн овде не може. Полицпја треба да буде ирва иа руцп да укаже помоћ иотребнтоме. С тога, кад се не може у тој струцн чекати, и кад већ немамо довољпо спремних људи, а ту се 601 зиа каква сирема за вршење тога иосла ие мора ин тражнти, јер ја налазим, да се та струка инак с мање снреме може задовољиги него ли и једна друга, то се морамо задовољити људма онаквпм, каквих имамо. У опште овде морамо ићи оиим путем, којпм смо ншли п у другнм струкама. Д^к нпсмо стеклн квалпфпковане професоре, којп су свршплп пзвесни факултет и иоложили нроиисани исиит, вршили су ту дужност, људи, које смо тада нмали, н припремали су донекле н самп данашње нрофесоре; док ипје бпло препаранда учнтељску,су нам дужност вршнле 1ерзпје н клисари; тако ието док нпје било свештеника, који су свршилп богословију, ту су дужиост вршили калуђери; док пије било спремних ннжењера служилп смо се реалцима, земљомерима и т д.; док ипје било медецинара служпли смо се хирурзпма, берберима и т. д,— многима од овпх ирвих радина иаших иека је част и хвала; и они су ирпнелп нзвесаи део у те данашње стручие тековнне иаше. Такпм смо дакле иутем пшлк у другим стоукама. Такнм ћемо путем, иема сумње, пћи и у нонранин иолпцпјске струке. И док не стечемо докторе ирава на челу иашпх срезова, а ја то искрено желим, морамо се иослужитп оипм, што имамо. Ја сам уверен, да оволико иолицпјских места, колико данас нмамо, не ћемо моћн скоро поиуиити људнма факултетске спреме. Налазнм да се можемо нретриити за време с људима практнчиим, који су свој живог по каицеларпјама нровелн; са људпма који имају грађанске вр.шне, којп су осведочилн да су савесни и поштени; можемо се велпм иослужпш таквим људима у полицпјској службн, а чпиимо корак у нанред што их подвргавамо практичком пспиту. Даље је г. Ћирић иоменуо, како је велики делокруг иолицијскпх власти, те је и с тога иротиваи предложеној измени. На баш тим истим закопом мп смо тај делокруг смањплн. Извссне стварн п го у великој маси одузете су од полпцпскпх власти, иа баш с тога н можемо да се нослужимо људма средње сиреме, људнма којн су већ доказали да имају све врлине за ту службу, само не довољан број свршених школа, можда четири н иет а не шест разреда гимназпје. Г. Ћнрић, иаиадајући управо и целу Скупштину, како је она недоследна нрема своме лањском решењу, навео је неке прпмере нз нрплично давнога времена, на име како је неки полицај снремао горњи сират за марвени деио, како је у елементарие случајсве бројао иеко надање у бунар, или, још да п ја додам : како је тражпо у своме подручпЈу пнду-