Народна скупштина

40 ОАСТАНАК - 19 ЈАНУАРА

СТРАНА 421

40 САСТАНА^ 19 јануара 1891 год. у Беотраду 11РЕДСЕДАВАО ПОТИГЕДСЕДН11К Димитрије Кати^ СЕКГЕТАР Битом. Младенови^ Цочетак у 10 часова пре иодне. Прпсутан нредседник министарског савета. Потпредседник — Отварам 40 састанак. Нзволпте чути протокол 39 састанка. Секретар В. Мл.аденовић прочцта наведеии протокол. Потпредседник — Прима ли Скуиштпиа прочптанн протокол? (Прпма). Изволпте чутн молбе и жалбе које су Скупштини упућене. Секретар В. Мл.аденови1и чпта: Ружпца Рерпх, удова пз Зајечара , моли за државну помоћ ; Дпмнтрпје Нешић нз Нпша, Снма Матнјевић из Шапда, Н. Кузмановпћ пз Обреновца , Обрен Вукпћевпћ ппсар суда из Ужида — моле, да им се урачунају пзвесне годнне службе у указне; Мнлан Стојановић бив. практпкапт пз Ужица , моли за државну иомоћ ; Сељани села Рујишта н Црног 1гала , у ср. ражањском окр. крушевачком, моле да се одвоје од варошке н образују засебну општину ; Суд и одбор оиштнне барошевачке, у ср. колубарском окр. подунавском, молн за наплату реквизиције ; Милссава Петра Нлића, из Сврачковаца у окр. рудничком, моли за државну помоћ; Грађанн (њпх 22) из Гамзиграда н Лубиице, у ср. зајечарском окр. црноречком , моле да се ослободе цлаћања, на које су осуђенн 1883 годпне ; Ђура Бранковпћ из Грабовца, у ср. носавском окр. ваљевском, моли за исилату реквизпције; Мнјанло Мплинковпћ и још шесторпца, бив. нандура из округа руднпчког, моле да нм се новрати плата , од/зета за време рата; Петар Милетић из Смедерева , моли да му се дозволп, да искључиво он може продаватн барут у окр. подунавском; Грађани вар. Пожаревпа, моле да магацни солн са иродајом исте остане и даље у Пожаревцу ; Убавка, жена Мнладнна Тодоспјевпћа нз Брачнна у окр. крушевачком, молп да јој се ионово нремерн и класпфикује земља ; Сељани села Кулпча, у ср. смедеревском окр. иодунавском , моле да се одвоје од шалиначке и образују засебну општину; Јеврем Рнстић, Јован Богдановић н Јован Мнловановић пз Смољинца, моле Народну Скуштнну да им се отворе њихови дућанп , који су протпр.-законо 1883 год. нозатварани ; Мијајло Обрадовић из Кнића, у срезу гружанском окр. крагујевачком, молн за инвалпдску номоћ. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути неколнко нредлога посланичкнх. Секретар В. Младеновић чнта: ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Како је самим Уставом већ обележена разлика нзмеђу обпчнпх и иолптичкнх нрестуиннка, то је нужно, да се што

пре нзвршн ревпзпја кривичнога закоаика и да се учнне нзвесне допуне код поједпннх нропнса. Овпм бн се одговорнло и духу Устава и његовом нрелазном наређењу, које гласн: да сви законн буду нрегледанн н доведени у сагласносг са Уставом, чл. 203 тач. VII. Но како је ово владина дужност, ја се овнм за сад ограничавам тражећи измену доае означеннх ироииса. У 1868 годинп 17 Јуна учињеие су допуне код § 87 под а. и код § 37 иод б. крпв. зак. у томе: што је озакоњено да се н иолптпчкп преступнпци осуђују судСком иресудом на полпцијскп надзор. Ишло Је се тако далеко, да ие само што су иолитички нреступнпци пзједначенн са обичним злочпнцима, него је за иолитичне престуинике одређен иадзор до 10 година, а за обичне остало и даље до 5 год. Полицпјски надзор то је једна ионнжавајућа казна. Ако бп се за сад налазпло, да се нсга ие може са свим да укине, онда је прека иотреба да ове казне буду ослобођени иолптичкп цреступипци, којп нпкада п нн у каквоме случају, ма каква била њихова крпвнца, не могу доћи у категорпју обичннх злочпнаца. Са тих разлога слободан сам да предложпм Народној Скунштнцн, да опа пзволп решити : да се означенп додатцн у годпнн 1868 код поменутпх §§-фа укнну. I Код § 37 а кривичног закона у нрвој тачцн да се изоставе речи: „Осим дела нзложених у §§ 87, 88, 89 н 90 крив. зак.> када се иолпцпјски надзор и на десет година иродужш шоже; и II Код § 37 б кривпчног закона у првој тач., да ее пзо ставе речи: „Као и дела казаних у §§ 87, 88 89, и 90 каз. зак., тако, да се због ових дела оитужени пма п онда на нолнцпјскн надзор осудити, кад би истн због самог дела оигужења из недостатка доказа ослобођен бно. 16 Јануара 1890 год. у Београду. ПРЕДЛАГАЧ Пет. Максимовић НАРОДНН НОСЛАННК Народној Скупштини. Најважнија погодба за напредак свакога народа ма у коме погледу, у највећој мери, стојн до установа његовпх. И све, док један народ не задобије установе, иодешене ирема животу и иотребама својпи, не може се рећи за њега да пде у сусрет наиретку. Остављајући на страну остале државне установе, ја овде само обраћам пажњу Народне Скупштпне на вишу основну школу, иоја је законом од 1882 год. уведена у живот. Виша основна школа наиењена је народу, т. ј. оној масн која се даље не школује н која у њој мислн: да задобије знања, која су иотребна за грађански живот. Међутим, сам наставни матерц^ал, који је одређен за те школе, ни у колико не одговара животу н нотребама нашега народа, који је у највећој мерн («0 0 /°) иољопрпвреднпк, Најочнтијп доказ томс: веома мален бро.ј таквнх школа у нашој отаџбини, на и те се налазе већином но варошима. Слажућн се са ноставком • да знање, изнесено пз нижа основне школе, не даје довољну снрему за грађаиски живст, а да оваквим гаколама треба нотпомоћн свеколпко наше становнишгво и дати свакоме најнужнију сирему за своје занимање — мислим: да на место вишнх основних школа, које су свакојако туђе установе, иезгодно пресађене на наше земљиште, ваља нам отворити мале среске иољоиривредне школе иодешене нрема земљпшту и месннм приликама, Тако н. И1>.