Народна скупштина

СТРАНА 547

за измену онога дела иреко Букова. Та комисија нредлаже и једап нов иут за везу између Ваљева и Ужице, којн би Ј.шао од Ваљева иреко Лелића и У1есковице на Повлен, и одагле преко Дрне и Јелове горе на Ужпце. Комиснјаје иредложила да се оба иута пзврше, али остало је, да се мннистар војнп н миипстар грађевнна о томе сиоразумеју. Тако је стајала сгвар, кад сам ја дошао и онда је требало, да се изашиље погребан број инжењера, који ће трасу која се буде усвојила дефивитивно обележитн, како би се иут могао п у израду узети. Четврта тачка гласи : је лн нуг Чачак — Ужнце уз Мораву трасиран, те да обиђе Јелнцу; а ако внје зашто, кад бн то био сталан н најкраћи иут за у Пожегу н Ужице? На ову тачку нмам да одговорнм да сам наредио да се пут Чачак—Ужице и Чачак — Арнље тачно траснра и иа терен^ обележи. Ово је и нзвршеио на делу нута, којн лежн у Рудннчком округу н остало је само да се тако обележена траса на лицу места прегледа п дефиинтнвно одобрн. Тога ради гребало је опет нзаслати стручну комисију. Дакле сва ова 4 ннтања своде се на то: да је требало нзаслати некога, који ће на лнцу места извршнтн нреглед трасе тнх иугова, како бн се на њнма учанпле нужне измене, те да се и самом извршењу цриступи. У томе^смислу ја сам лане већ дао обећање иоштованом носланнку г. Милану Ђурићу, и сада може се узети н да нисам и да јесам исиунио своје обећање, јер ствар овако стоји како ћу сада рећп. Јоште у априлу прошле годнне одредпо сам нижчњера, који ће обнћи све те путеве н иоднетн нзвештај, шта све на њима треба изменнги и иснравити. Међутнм н по струкама другнх мннистарстава бнла је потребна псправка и понравка многих иутова, а преглед истих нстих у тој цељп смаграли су моји другови као много хитнијп него лп за путове у ужпчком округу. С тога је комнсија, у кпјој је од моје тране учасгвовао пнжењер , морала отиочети иосао на другој тачцн, а редом ндућн нмала је да нродужн и заврши свој иосао у округу рудннчком и ужичком. Но иосао је овај био толнко огрпман да га комиснје, које су радиле лего и јесен, нису ни у пола могле довршнти, а иоглавнто нису могле стићн до округа руднпчког и ужичког. Па када се позно у јесен врагио пнжењер, кога сам на реченн посао одредно, ја сам га ииак унутно у округ ужнчки, знајући колнко су тамо путовп у хрђавом стању и од колпке је иотребе да се што ире на њиховој оправци отпочне радитн. Он се гамо бавно једно десетак дана и вратио се, не могав у стварн пишта учпнитп, јер је време за овакве послове бнло већ посве хрђаво. Свега је прегледао две трн мање иартије на онамошњим пуговнма, а поднео је н своје мишљење о пзменама п ноиравкама, које на њима ваља предузегн. Према томе не може се рећн да ннсам обећање нспунио, а што ннје внше урађено, нпје моја крнвица. Мижеге рећн мождацпа што нисам у округ ужнчкн нослао другог којег ннжењера? То ннсам учпнпо нросто с тога, што ннсам имао кога да шиљем, јер је нрошле годпне по мојој струцн бнло много ваиредног и важног посла, који се морао извршптп, а на који сам морао употребнти великп број пнжењера, узимајућп их са других редовних послова њпховнх. Тако само на чегири иосла: на насељавање црногорских досељеника, ио нотреби мпнистра прнвреде; на премеравање земљпшта, по иотреби миннстра фннанснја; на трасирање н грађење сењске рударске железнице; и на трасирање тнмочке железвнце, по потребп мојој -- морао сам употребити у округлом броју 30 инжењера, и то већином на те гослове морао сам одређнвати иајбоље и најсиремније чнновнпке. А треба знатп да број 80 нредставља окоро '/ 3 СВ1, ЈУ инжењера у Србпјн, како у државиој тако и у прпватиој служби. Дакле, -.Јскуднца у иерсоналу узрок је, пп:о сви иоменутп пословн нису пзвршенн, иоред иајбоље воље за то. Најзад пето иитање ове пнтерпелацнје гласи овако: Колико је госнодин министар у нрошлој годинп, из опште суме на грађевпне, потрошио на путове ц мостове у округу

ужпчком — којп је и сиромашан и врлетан, а народ може се рећи, због 1ога што нема добрнх иутова, трии велику шгегу и нродаје своју робу но нижој ценн; п шта мпслн г. мпнпстар да учини односно путова у округу ужичком? П1то се тнче, господо, кредита у буџету на све грађевнне, који је у прошлој годпни пзносло 500,000 динара, он је скоро сав утрошеи на онравку старпх и поднзање нових зграда за државну потребу. А го нпје могло другачке ни бити, јер све зграде државне, у преето.^пци и но окрузима, морају се редовно оправљати и обдржаваги, а тако исто морају се првенствено и нове зграде иодизати за школе и друге потребе државне, где год се неодложна нотреба за то укаже. На чпсто пнжењерске послове од оне укупне суме потрошено је у прошлој годинп свега нешто впше од 17000 дпнара, и то на утврђење обале дринске 15000, за гвожђарију за мост на Темској 651*51 п за мост на Љнгу код Гукоша 1424 84 дииара. Дакле, као шго вндите, на све вештачке радове на путовима пз будетеке партпје угрошеноје веома мало, унраво ништа. И то вреди за целу земљу, а не само за округ ужнчкн. На вешгагке радове на иутовима у округу ужичком није дакле из буџета ништа утр.ошено, но то ннје само нзузетно у том округу, но то вреди п за остале. Узрок је томе, што је буџет минисгарства грађевина веома малн, н што се он од неколпко годнна на овамо, а услед хрђавог фииансијскт сгања нашег, ненрестано смањује, тако да сумама из истога нпје могућно израду иутова и вештачке радове на њима нлаћати. Сем гога нутовн се код нас граде кулуком, који се на остале грађевине државне не може употребити. Што су пак путови у другим окрузима саграђени н у добром стању, то долази отуда што их је тамо, према прнродн земљишга, лако кулуком израђнватн п оирављати. Терен у округу Ужичком међутим гако је тзжак н врлетан, да се тамо п кулуком слабо што може учннитн, јер је због неирпстуиностн и сам рад тегобан, а сами знате да се тамо за посииање и оправку путова материјал мора на коњима, на и на рукама приносити. У другим окрузима многп су вештачки радови на путовпма нзрађенн и прирезом окружннм нлп среским. То оиет у округу ужнчком није могућно с тога, што тамо због врлетног н стеновитог земљишта свакн иут изискује велнке и тешке вешгачке радове, на које ваља в^лике суме готов.т новца утрошити, док је на протпв тај крај по све слабо насељен а народ сиромашан. То је дакле нрави узрок, што је све до сада мало учињепо за округ ужичкн, у иогледу подизања и обдржавања добрих нутова. Вбог тога морам овом ириликом да изјавим, како ми је мило, што је од стране пекнх иосланика иоднет иредлог Народној Скуиштини, да се мпнистру грађевина даде нарочити кредит, из кога ће се моћп подизати велики мостови на важнпјим рекама, и из кога ће се моћп илаћати овп тежи пословн, који се не могу кулуком да нзраде. Кад се та средства добнју, онда слободио можете пребацивати мпнистру грађевпна, ако путовп не буду у бољем стању, а онда би био грех, када се не бн п тн крајеви, који су до сад били напуштенп, снабдели са иутовима, као п остали крајеви наше земље. Према свему овом могу да нзјавнм, да за сад нпсам у стању нншга друго да нареднм, до да се свн тн путовн компспјски ирегледаЈу п да ми се поднесе извештај, шта бн горе требало донуннтп п пзменитн, а пошто се то пзврши, онда да се нареди да се иоеловц кулуком раде, као и до сада. То је што се може учпнити сад, а ако се усво,]и онај иредлог носланички, којп иомепух, онда нема сумње моћи ће се у већој размерп отиочети радовп п мораће се много више ураднти иа иодпзању добрнх нутова у округу ужичком, јер је доиста незгодно и штетио, да се један читав крај остави тако рђаво снабдевен саобраћајнпм средствима. То је што сам имао да кажем на питериелацију поштованог иосланпка г. проте ЂуЈшћа и другова.