Народна скупштина

СТРАНА 548

Новак Мидошевић — Пажљиво сам еаслушао одговор г. миниетра грађевнна и за то ћу да ироговорим неколико речи о ужичком округу. Има већ 15 година како ја као народни иосланик и н моји другови непрестано говоримо о врло жалосном стању нутева у округу ужичком. Могла би се применнти она пословица народна и овде: „кога је Бог заборавио, тога су и људн заборавили." Сана природа положаја неагодна е, он је планпнама одељен од осталих земаља нли крајева Краљевине Србије. Занста ту треба више да жртвујемо, на да ужички округ нма саобраћаја са осталим крајевима наше земље, и у тој цељи ми смо већ као носланпди и подигли глас н мислим да смо то учшнилн са правом. Јер знам да је једна земља, једна држава као и сваки други организам, па кад у целоме организму цпркулацпја крви нигде ненаплази на сметње, онда Је тај организам здрав. Тако је исто н овде. И не може се рећн па шта ми марнмо за округ ужички, кад су у осталим крајевима наше земље иутовп колико толико добри н уређени, али ја велим: као год гато се не може казатп да је један организам здрав, кад су појединп његовн деловн много ослабили, тако се исто не може рећн ни да је држава у добром стању, кад су поједпни крајевн без нутова, запуштенп и заборављенн. Морам и овом прилнком одаги ношту Народном Представннштву, да се са своје стране одзивало потреби овога краја у смотрењу номоћи за вештачко грађење нутова, док међутим владе су све нодједнако равнодушно нонашале се. Да је то тако ја ћу н да докажем. 1882 год. Народна Скуиштина јо на овоме истом месту решнла, да се 100.000 динара може утрошити на оправку н грађење иутова у ужичком округу, и та нста Скумштина наредила је ондашњем миннстру грађевина, да ношље нарочитога ннжињера да се путови у округу овоме прво ироштудирају, па онда тек да се трасирају, п кад се буду добро трасирали, да се види где ће да нду окружни а где срескн путевн, онда тек да се прнстунн раду, народ да се нзведе на кулук и да се та с}ма од 100.000 динара утрошн на грађењс путова. Министар је и сам признао да је тешко кулуком граднти нутове у овом округу, зато, што треба да се веитачки раде. 1888 год. Народна Скупштина је то понова решала н донела одлуку да се на грађење иутова у округу ужнчкоме утроши 300.000 динара. Мени се чини да се глас Народие Скуиштине, вити нак решење од 1882 год ни оио од 1888 год. није чуо на надлежном месту, н нпје утрошена, чини мн се, нн једна иара на вештачко грађење путова у овом округу. Не само то, него се нису ни старалн са надлежног места ни о томе, да бар нпжињерн, који се шаљу у те крајеве, даду нам трасе такве какве треба ио науци да су, и кад изађу у народ да учине нешто добро и корисно, него су трасе давате такве, да би их један неспреман кмет боље нзвео, но што су их инжпњери давали. Тако иреко Дрнокосе начпњен је нов иут, који је 2 сата даље од старог пута п много гори, иа не само да је незгодан, него је још грађанима уиропашћена једна планина због таквога пута, на коме је утрошено на стотину хиљада надница, поред њих још н неколико хиљада дуката, само што су људи морали цлаћати за то кроз неколико годнна и већ мора да се остави као непотребан пут. И данас сви људи, којп иду преко Црнокосе, знају да иуг неваља и да треба тражити пречн н бољи. 1888 год дао је свечану реч ондашњи мннистар да ће послати нарочнту стручну комнспју од добрих, најбољих иажињера у округу да проштудпрају трасу, те ,;а се та околина једном снабде са иутовнма, али то није ни до данас учињено. Ја овде као народни посланик не тражим од једнога мннпстра да учпни нешто што не би требало,и што се не може ио закону, али тражпм ово, да се иоклонп већа нажња окр. ужичком, да се пошљу 2—3 пнжињера у те крајеве, на да тако рећи, мннистар те инжињере за неколико месеци заборави, те да имају даста времена и да у томе крају израде трасе, да путови буду добри. Штета је што се у томе крају до сада нпје ништа учиннло у корпст народа и у погледу овоме.

Пут, који води нз Ужнца Попиној Караули и он је незгодно трасиран. Одма од Ужице на пола сата налази се„Пнрпна стена" ; надлежни министар натерао је иут на ту стену само за то, да би извеснн нредузимачи моглн иматн рада и свака пореска глава илатила је у срезу црногорскоме ио 19 гроша а никака потреба ннје постојала,те да се на ту стену пут наведе. Шта впше да се мало обишла сгена пут би бно сталнпјп п бољн. И за то ја потпуно одобравам г. мпнистру, што до сад ннје израђивао овај пут, као што је грасиран и жалн боже оне силне надннце што су утрошене, за то би одиста требало и овај нут продл'удпрати. Што се тиче пута Ваљево —Ужице он је у нашем округу п оправљан од Букова до Ужица, али од Ваљева до Букова нпје ни дирнут. Пут од Ваљева иреко Јелове Горе на Ужпце треба да се проштудира. На њему су раднли стручнн људи, а нарочито г. мајор Арачпћ, он је на овом путу дуго радио н акта о томе налазе се још од 1872 г. Он је показао како би требало трасиратн овај иут и математички .је доказао, да округ ужичкп без тога пута и без пута преко Маљена не може имати добрнх путова Дакле н ово треба нроштудирати п на томе ннје нншта рађено до овог доба. А тако исто пуг којп води из Лознице уз Дрину. Морам да сведем на ово, да оно што има путова у окр. ужичком и колико се могло урадпти, урађено је, а да до тог нема кривице ни до власти, ни до народа, али има до оннх, који дају посла стручннм лицима, до стручњака, који су до сад грасиралн их, има кривице н до оних, који неће да чују за решење скупштинско и за глас народа, те да даду помоћ народу на томе крају. Молнм господу посланике да нам не замере, што ми посланнци ужички, често тражимо помоћ у путовима, школама н т. д.; да нам се не замери тим пре, што нотреба и нужда не само тог краја него и целе отаџбине траже, да се томе помогне. Заноставнти тај крај, значн заноставити један део организма државног на милост и немилост. Други крајеви равнијн, имају жељезнпце, водених путова, а ужичкн округ нема ништа, а међутим прнносн жртве на све опште ствари. Мислнм према томе, да мн имамо права да тражимо од Народие Скупштине н народа српског, да се ужпчкоме округу у томе номогне, те да се веже са осталим деловима наше отаџбине. Ја ћу се задовљити с одговором г. манисттра само с том обвезом, да он одиста пзашље стручну комисију, да она прогатудира све нутове н трасе, које је г. министар именовао. Али да то доиста буде, то да она обележн трасе, пре него што народ изиђе да ради, како би њено изагаиљање било доиста од корнстн. Поред овог да, по ранијим решењима скуиштинским, утрошн нзвесне суме на грађење вештачких пугова и ћуирија. И нре је бнло изашнљања, али видиге само колико има траса, иа ћеге вндети, колико је било ннжињера. Ето како је рађено, н то сам пмао да кажем Народној Скунштинн и мцнистру грађевине, држећн утврдо да мој глас неће остати без ираведног задовољења у ннтересу народа округа ужичког. Министар грађевина М. Јосимовић — И морам да иотврдим, да је одпста врло често грешено при -граснрању нугова, а то је шгетно нз свију обзира. Штетно је зато, што се свет употребљава на један иосао, који се доцинје показује као хрђав, те мора пзнова да се ради и често да се нзмењује, а тнме да се у народу убија воља за р<*д у гом правцу. А штегно је и ио сам углед грађевннске струке и државннх посленика на њој, о којнма до сада није најбоље мишљење посгојало. Ово треба лечити, правилнпм н бољнм начином рада, како за онакво мпшљење о инжињернма не би бнло никаквог оправдања. Односно траснрања путова могу само ово да кажем пошгованом иосланику поп Новаку, да од сада кад го/- има какав нов пут да се грасира, ја раднм овако: најире пошаљем једнога или више инжињера, којпма верујем да разумеју иосао, да тачио иосмотре земљнште, да кажу којим иравцем траса треба да иде; па кад то буде, онда нареднм окружном цнжнњеру да пут обележи; а кад се и то уради, онда одредпм комисију да ту трасу на самоме месту нрегледа, и све ногрешке, ако их има, исправи. С тога надам се, да од сада неће битц онаквих иогрешака, какве су се до сад дешавале,