Народна скупштина

50 САСТАНАК

а које су често много узалуднога рада и трошка проузроковале. То сам сматрао за нужно да кажем на иримедбе пошт. посланика попа Новака. Милан Ђурић — Ја п мојн друговн нисмо поднелп ову интерпелацпју у личном пнтересу, него у иитересу једаога дела наше стаџбиие из обзира на економно сгање а н са војнпчког гледишта. Срећан сам бмо кад сам чуо да је господии министар као члан владе признао, да је све у пстпнн оно, што смо навели . Дакле ви сте чули кад је рекао : овај цут је траспр&н али није добар; преко Ваљева ниЈе добар, не служи саобраћају а и пут преко Чачка иије добар; шта то значи ? Значи да нпшта не ваља, и то је истпна. Г. министар и сам признаје, да је овај округ ужпчки спромашан и да је својнм географским иоложајем одсечеи од осталпх крајева Србије. Па кад је одсечен, онда он мора много скупље да подмпрује своје потребе, .х јевтиније да продаје своје сировине, те и у једном и другом случају трпи велику штету. Узмпмо само ово, да он тродш не мање него 400000 кгр. жита, впно, ракнју, со, дуван и еспапе, све то доноси са стране. И кад због рђавих путова плати само по 4 наре впше на килу, онда стављам свпма онима,који се баве рачуницом,пптање: колико онај народ илаћа впше порезе? Сад да окренемо ствар п да рачунамо с друге стране. Еад без тих иугова продаје спровнну н кад због тога мора да даје но јефтннију цену, него ли шегов брат у Шунадијп или Стигу, где пма има железнпце н воденпх путева, онда излази ова слнка, да народ штетује 5 — 600000 динара на можда н мнлион. И кад узмемо, да тамо нма 30000 норескпх глава, онда значи да свака нореска глава плати 30 - 40 дпвара више норезе , него осталп грађани ове земље само за то, што ни једна влада није била правпчна и није поклонила иажње иутовима у овом округу радп благостања народног. Ја нећу да бацам ирекоре само садањем миннстру, њему сам захвалан што је ирпзнао оно , што сам пзнео иред Народну Скуиштпну, него бацам на оне владе, које нису поклониле довољне пажње једном округу, а више су годпна седеле на управи земаљској. Из свега овога што сам казао излази: „да округ ужички може само иреко својпх хрђавих иутова да пошаље своје сребро и злато — порезу ; може да стигне да своје синове ношаље иод заставу с вама заједно и то је право, алп није право признаћете што се округу ужпчком не поклања пажње, као другим окрузима. Ја вас иитам, господо , је ли то ираво, зар такви примери треба да се дају онима, које тежимо да задобијемо и привучемо за себе? Дените какав ће то утнсак да чини ? ! Округ ужпчкп граничи са Восном, Херцеговином и Старом Србијом. Трговнна из Плераља, Сеннце, Прнјепоља, Прпбоја, Вншеграда и Белог Поља од пре је ишла иреко округа ужпчког , а сад од како је настала окупација аустријска не иде више тим путем а ево зашто ? Аустрија је кроз кратко време направила добре путове и сви ти крајеви, којн су од пре уносили своје сировине кроз округ ужичкп у Србију, носе нх сада жељезннцом својом. Ту не губн само округ ужпчки, него губн цела наша земља, н то не само у трговини, него и у томе, што су то наша браћа и не долазе с нама у додпр, те да заједно гајпмо једну народну — националну мисао. Ми се ту, господо, грешпмо, и ако преко воље, о нацноналне интересе нашег народа. Ако ово и даље остане, госиодо, то не само што би то бпла неправда, него бн био глас вапијућег иред Богом ; то би била штета не само по сиротно становннштво тсга краја, него по целу земљу. Шта су добри путовн ви сви добро знате. Ко Уђ е У једну земљу тај цени њено уређење , њен наиредак по нутовима, школама, храмовима, болницама и т. д. А ко год оде у округ ужички шта ће видети ? Видеће да се у том крају Краљевнне Србије још иосе теретн на коњима. Кад то види какав Босанац, он ће рећи : ја у својој земљп, ма да сам истина под туђином, имам добре путове , н мени је онда добро. Оваква небрежљивост спрам једног краја отаџбине чинп штете не само оној околини, него и националним интересима на-

- 29 ЈАНУАРА СТРАНА 549

шим. Ја сам убеђен да ви сви знате тешкоће с којима се борп народ округа ужичког, међутим у интересу је не само гога краја, него у интересу целе наше отаџбиие , и то ие само у иогледу економском, него и у војничком н нацноналиом да народ округа ужичког добпје добре путове. Да не бп више морно ваше стрнЋење —велим да је ова иитерпелацпја, у право иитање не само једис нокрајине, него пнтање животно једног краја наше отаџбине, и ја мислпм да сте вн сви вољни, да се оно скине с диевног реда, а оно ће се скннутн с дневпог реда, кад влада и њен члан садањн мшшсгар грађевина буде заложио часну реч, да ће одредити једну компсију, која ће одмах од пдућег пролећа, да ирегледа све трасе иутова, те да се не бн народна снага трошпла у залуд. То је што је руководило мене и моје дугове да иодиесемо ову нитериелацпју у ингересу ироизводње једног краја наше земље, у пнтересу војнпчком, економном и нацаоналиом , н у опште доброг уређења нарочпго ирема иашој браћи из Босне, Херцеговине н Старе Србије. Потпредседник — Прегрес је свршен. По што нема никаког предлога , то иредседнишгво ставља иредлог, да се иреко ове интерпелацнје пређе на прост дневин ред. Ко је за то нека седи, а ко је нротпв некаусгане? (Свн седе). Изволте чути одговор г. минисгра грађевина на трећу интерпелацију. Министар грађевинв Јосимовић — Поигговани посланнк г. Љуба Новаковнћ, са још неколнко другова, управно је на мене иитање, да ли је што рађено на томе да се подигне мост на Ибру код варошице Рашке н да ли ја мислим и дајем своје обећање, да учпиим све што је иотребно, да се у току идуће године подигне иолустални мост на реци Ибру у срезу студеничком? 0 ланској Скуиштини поводом једног иитања, мој иретходник објаснно је, како је ствар ) оно доба стајала. До онда су бпли предузимати само потребни прегходни радови и прикупљани су иодаци за пзраду пројекта. Мој претходиик дао је реч, да ће наредити, да се одма иристуии изради иројекта, иа чим пстн буде гогов, да ће иредузети и даље кораке за остварење те грађевине. Према томе он је одиста одмах п наредио да се пројект израђује. Тај је иројект бпо готов маја месеца, а предрачунска сума износи нешто преко 80.000 динара за мост од камена. Према томе сем креднта, којн је потребан, не бн било иначе нпкакве сметње да се прпстуии пзвршењу овога моста. Али пошто је трасираи иут, који пма да веже Крушевац са Ибарским иутем, потребио је да се и на тој траси а код ушћа Јошанпце на Ибру сагради мост. Настало је било дакле иитање, да ли на тако кратком одстојању од З г / 2 сата (17 — 18 километара) ваља градпти два овако скупа моста, или треба подићи само један мост на једној од тих две;у тачака, или негде на средокра\и између тпх. Када би се градио један мост, па би се исги подпгао код варошице Рашке, онда бн имао иаралелво ибарском друму десном обалом реке да се саградн нов пут до ушћа Јошанице у Ибар, у дужини до 18 километара. А ово еиет у тако ненасељеном иределу не би било нпчим оправдано. Да би се ово питање могло дефпнитивио расправити и решити, ваљало је, ради извиђаја на лицу месга, изаслатп комисију од способнијих иижењера. А ово оиет у прОЈЈЛој години није било могућно због многих других велилих н неодложних иослова, на које су инжењерн били расиоређенн. То је узрок, што је ова ствар застала и није у ирошлој години дефиннтивно расирављена. Но како је и ио моме мишљењу ирека иотреба, да се овај мост што ире подигне, то могу овде пред Скуиштииом изјавиги, да ћу наетатн да се у најкраћем времену учинп све што јошге учинити треба, те да ћу л моје дефиннтцвно решење тако донети, како ће се јоште у овој годиии моћи прпстуиити и самоме грађењу мосга. Са овим мислим да ће се и господа питачи задовољпти