Народна скупштина

1-

СТРАНА 550

Љуба Новаковић — Ја бнх био задовољан, господо, | с одговором г. министра грађевина на востављено моје интање, кад не би пред нама лежало искуство, да од обећања министарских у оваквпм ириликама врло мале вајде имамо. Нпје први иут како је иред Иароднпм Дредставннштвом ова ирека потреба народа среза студеничаог, већ од толико годипа, народ подиже свој глас и шаље молбе за тај мост, за, ту једну везу иреко реке Ибра, који мој срез дели. Представниди вегови у толпко Скуиштина управљалп су толика иитања ц лнчно молили мпнпстра грађевпна да то нитање сврши, да се та прека потреба једном задовољп. Алп иоред свега тога, глас народа нз тог краја остао је глас вапијућег у пустињи. И лањске године један носланнк поднео је интерпелацпју у том смислу на г. министра грађевнна и он, одговарајућн иа ту интернеладију, задао је своју реч, да ће у току годнне т. ј. прошле године ту ствар свршитн и задовољнтп иреку потребу народа у том крају п шта вндпмо ? Од свега тога ништа није било. Г. минпстар грађевина сада у одговору своме велп нам „како треба радпти, како бн требало проучптн иоложај" н т. д., п у оиште он нама говори о ономе, што би требало да се ради, а међутим од свега тога, што би требало да се ради иншта се не радн. Госнодо, вамн ће биги познато, да је срез студеничкп један од најсиромашннјих крајева у Србији, а у исто време ц то, да је народ у томе крају један мпрни н ако хоћете послушан народ, који уредно плаћа порезу; један народ за кога се сме рећи, да сразмерно впше сносн терета државног од осталих крајева и иоред свега тога он нема од државе, код заједнице с њом, никакве накнаде за .то. Један срез, којн има 16 сати у ширини и дужпни н један срез, који нодноси, као што рекох све државне терете, пма свега од државе трн основне школе п има један једини иут Краљево — Рашка, али и тај једини иут није нанрзвљен из некаквнх побуда, да се народ тога краја помогне, но је направљен једино са војничких, стратегијских ногледа, а сам народ среза сгуденичког слабо се тим иутем и вајди из нростог узрока, што из њего&нх врлетннх места не може с колнма на тај нут нн да дође, но се користе само они, који су се случајно деснли нокрај иута а маса народа и данас носи своје иотребе и своје ироизводе на продају на коњима и на самару. Ја мнслим, госнодо, да је крајње време, да се једанпут престане с тиме „требало бн нроучнти кад би ималп срестава". Народ тога краја не тражи ништа друго, него само то, да се иодигие један мост код варошице Рашке, да се не дави п сам са својом стоком н у малом валовитом Ибру. Гос.нодо, то бн била једнна веза саобраћајна у том крају. Тај мост, као полу сталан, не би коштао внше од 20.000 динара. И за такву једну ситницу народ нз тог краја толико вапнје н до сад нншта није учињено. Ја нмам ниеама нз тог краја, да ће доћн у маси њих 100 н 200 људи, ако је нотребно, да моле Скунштпну да се једном та ствар сврши. Као што рекох, ја бпх био задовољан с одговором г. мпннстра грађевнне, кад бн дао свечану реч пред Скупштином, да ће он у току ове годнне учиинти све, што му на расположењу стојп, да се овај мост предузме граднтн, и да ми не смета чл. 78 нословника (јер је ово питање), ја бп нредложио Скупштини и резолуцију по овоме, а овако изјављујем : да нисам задовољан са одговором минпстровим. Министар грађевина ; М. Јосимовић — Ја бпх врло лако могао одговорити на сва пнтања, која мп је г. предговорнпк поставио. Ја бпх могао заложптп часну реч онда, кад би нмао средстава колико треба. Узмпте буџет, па ћете впдетн, да је буџет министарства грађевнна умањеи, заиитајте се прво, да лн има довољно тереолога— енжењера за све те иослове. И кад ви одобрнте 4 буџет за мннистарство грађевнна, колико на свакп начин не можете одобрптн, и кад вн све то имате ва уму и дате прплично довољан број енжењера, па кад мннпстар грађевина не учннн што треба, онда имате право да се жалнте. Али овако, ја не могу внше обећатн, но што могу учннптн, што ми на расположењу стоји, а ја вам залажем часну реч, да ћу учинити све оно, гато ми је могуће да се у том погледу учнни.

Ранко Б. Тајсић — Молнм вас дајте ми реч. Потпредседник — Ио пословнпку има нрава на реч само онај, ко'и се погписао на питање. Ранко Б. Тајсић — По пословнпку чл. 78 ја држим да треба да добнјем реч. Ми смо обојица потппсани на ов'> питање. Ја молим Скупшгнну нека објасни тај члан. (Скупштпна нзјављује, да г. Ранко Б. Тајснћ може говориги). Ранко Б. Тајсић — Мој друг Љуба Новаковић врло је лено објаснно, да не треба миого вероватн у обећања. У та обећања ја и сам много не верујем, јер знам из ирактике да од ово 18 годпна, од 100 обећања минпстарских испуњена су З — б 0 /^ па за то сумњам, да ће п ова ствар битп испун>ена, а у толикј пре што пма 15 година, како се то нитање иовлачп. а нма две годнне како гледам иланове за ћуприје у мпнистарству. Разапелн неку дрвеиарнју и веле, ево то је та конструкцнја, али нема ко да је изради. Јест нема ко да је израдп а има ко да ннје кафу н да чпта новине. Ја знам да нма њпх 50, којн су могли то да израде до сада, а г. мимнннстар веш, не доета.је му буџет. Нпје истина да му не достаје бушт. Кад се завпрп у буџет нрошле године и ногледа на што се трошпло впдпће. да нма и неуставних, незаконптих издавања која су мал да не крпвичне прпроде. На првом месту иа нрпмер јесте она позидија на иоправку двора краљевог, која цзносн за последње две годпне око 60.000 динара. Ово је цротивно Уставу. Дужност је оиога да оиравља зграде, којп седи у њој. Од тих 60.000 дпнара довољно би било да се издвојп 20.000 динара, на да се може иоставнтн ћунрија. А за цело и право бп бнло задовољитн ту иотребу, јер народ тога краја, ако не вршн своје дужноетп више, а оно с потпунпм правом може се рећи, да у погледу сношење државних терета одговара онако исто, као п сви осгали крајеви. Кад боље још загледате у буџет ирошле годнне виднћете једну позицнју за трајанову таблу да се погрошн 100 дукага. Дакле 100 дуката може да се да на такву једну цељ, а неће да се помогне томе крају, да оно малз оваца кад догоне у варош и кад их нагна на Ибар за у варош да их после не хвата код Краљева. Даље, наћи ћете у овим издацима буџета за ову ирошлу годину позицпју 10.000 днн. за неке стаклене баште. -Зар нцје доста Београду за његов живот ^ви иарковн, Тоичндер и што те паркове раде осуђеннци целе земље. Дакле, што се видн кад човек загледа нздатке у буџету за 1889 и 90 год. он може рећц да се државии новац трошп као алајбегова слама, и да нема нн нз далека оне равноиравностн, да се грошн онде где треба. На основу свега, овог што рекох, ја сумњам у обећање г. миинетра, гем кад бн ми дао јемства, да ће се грађење овог моста извршитп ове године. Господо, не треба више од 20.000 дпнара, да се граћење тога моста изведе. Нема ништа греишнје на свету, него да вндите ви тај саобраћај, да внднге, како се народ тога краја дави и гуши на валовитом Ибру, да видите како нрелази преко њега у неким карлпцама и лађпцамс, које су све исценане. (Смех). На завршетку мога говора, ја ћу рећн, да Скунгптина треба да са свнм озбиљно узме обећање г. министра к знању, алп ја ипак не могу бпгн задовољан одговором, јер ово није цривина, како се ово питање иокреће, него има 15 годпна. Министар грађевина Миливој Јосимовић — Г. Тајснћ рече, да грађење овог моета неће коштати више од 20.000 дпн, док но предрачуну пзлази да ће се на нсгн морагц утрошити на 80.000 дин. Ако бн стојало, што г. Тајспћ тврдн, ја бих корао нрнзнатн, да он боље разуме инжењерске иослове од мене, а у том случају радо ћу примити од њега сваки савег н молићу га да ме ноучн како треба у будуће нослове моје сгруке да раднм. За сада ја радим онако како ја знам и онолико колико ми допуштају срества, шго мн на расположењу стоје. Односно сумњнчења г. Раиковог н не веровања да ћу ја извршпти што кажем, могу да нзјавнм само толико, да ја