Народна скупштина

СТРАНА 562

тврди пред Народним Представништвом и каже: ако би то оставили и не би те посланике дали суду, онда би поред капетана имали још једног капетана, поред началника још једног началника. Господо, ми спи знамо, да смо се толико година борпли да осигурамо самосталност и положај народног посланика, а ви ћете признати, да су посланицп народни контрола мшшстарскога рада, II сад, ако би ми иошли овим путем, да дајемо посланике суду, кад критикују рад миаистарски и рад државни, оида би ми, господо, проиграли њихову независност. Ја овде говорим као народии посланик и мислим, да интерес земаљски и самосталност посланика захтева: да се обај извештај одборски усвоји овакав какав је; јер само тада, кад су посланнци самостални, у стању су да врше своју велпку дужност и задатак народни. За то мислим, да је одбор радно правилно, коректно и у иитересу земље. Кад би ово би.ш злочннци и велеиздајници, онда не би нребало да ово чинимо, али кад они нису кривци у том смислу, тего су само путем шгампе критиковали рад власти и минпстара, опда не треба да их дајемо суду. Ако пођемо ми овим путем, онда ћемо једног дана видетн то, да нема самосталннх посланика и видећемо да нико неће смети контролисати рад државнп; а тада ће посланичка права постати нлузорним. То не треба да дозволимо, с тога сам ја за то, да се нримн мишљење одборско. Риста Поповић — Слажући се потпуно с разлозима г. проге Милана Ђурића, не остаје ми готово ништа да кажем. Али питање, које се претреса, толико је важно и велико да иреко њега не би требало тако лако прећп. Ако усвојите гледиште г. .Бубе Јоксимовића, онда од самосталности посланнчке нема ништа Ако се дозволн, да један капетан, са два трп сведока лажна, оптуже посланика и да га Скунштнна изда, онда посланик не може да одговори својој великој дужностн. Ја се сећам једног случаја са Максимом Сретеновићем. Он је био иоднео једну интерпелацију због неких неупутностп Враловића, тадашњег окр. начелнпка у Гор. Милаиовцу. Браловићу то није било по вољи, и чим је се Макспм вратно кући са Скупштине, био је ухаишен н окован. Па иије нн то једини случај; има таквих елучајева пуно. И опда шта може посланик да радн ? Може ли да контролнше рад државних властн ? Сме лц да га подвргне правнлној заслуженој оштрој критици? Не сме; јер помишља шта га чека кад оде кући — какав подицајац позваће га и биће ухапшен. С тога сам потпупо за мишљење одборско, а предлог г. Јоксимовића неумесан је, и могу рећи неразмпшљен. Тома Бојичић — Ја ниги сам за предлог г. Јовановића нитн сам за предлог г. Јоксимовића. У колико с>ам саслушао извештај одборскн, видн се, да су ови посланици оптужени за увреде иутем штампе и за противотајање на пут власти. На ову ствар мн треба особиту пажњу да обратимо, јер вндим овде, да се неки траже, да се ставе под суд за противустајање власти на пут. Ми смо, госнодо, сити тога, — јер колико је нас било оптужено за иротивустајање властп ! Зар неће доцинје доћи неко па да каже за 50 посланика да су противстаја.ш власти ? Ја мислим, да се посланик може ставптн под суд, кад се ухватп на делу, а овако, за оваква дела, давати га под суд, то може учинити и један кмет, један срески писар, само да осујети право носланика у Скупштини. Ја сам, дакле, за извештај одборски. Љуб. Јоксиновић — Изгледа ми, да ме господа предговорнпцп нису разуме.ш добро, јер ја нисам тражио то, што оии веле. Ја сам тражио: да се одвоје штампарске кршшце од оних за противустајање власти, јер власт мора радити по закопу, п ако власт уради шго противно закоиу, онда је нама за то одговоран мииистар. Ако ми будемо тако заштићавали и оне, који раде противно закону, онда министар може да каже: ја нисам могао да радим пишта да се ред одржи, јер је био послапик. Они, који су учииили крпвице за противстајање пласти, ми не можемо да знамо какве су и не можемо да их узимамо у заштиту. II зато би требали прочитатп сва акта оннх криваца, којн се узимају на одговор за противстајање власти. (Чује се: да се реши).

Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се решп ? (Јесте) Ко ја за то нека седн, ко је противан, нека устане ? (Сви седе|. Вихомир Младеновић — Ја ћу да кажем неколико речи. Ја сматрам, да је носланнк нодитичка лпчиост, и ако тој политичној лнчности забрапимо да гозорн на зборовима и да пише по новипама, онда сте му одузели оно, нз чега се може видити његов рад. Ако би се ово усвојпло, да се они могу узимати за своје говоре на одговоре, онда се може оптужиги и за она дела, која на збору критикују, чнда је његов положај, његов задатак неспгуран и узалудап. Према томе, ја сам противан давању нослапика од страпе Скупштпне да се узимају на одговор за свој рад, а нарочиго за штампарске кривпце, јер штампа је срество за кригиковање иојединих дела. Ја сам дакле за одборско мишљење. Новак Милошевић — Ја се нотпуно слажем са мишљењем одборским. Господо посланицн ! Мп, који смо били носланици внше година, ми имамо жалосно искуство, како су посланицн из Скупштине хватаип за косу, вођепп у апсу и стваране им кривице. Не само за штампарске кршшце, него н за разна друга дела, послслшци су извлаченц из Скупштиие и терани у апс; па го би било и онда, кад би опет дошло повољно време за то. Ако је који посланик јчинио какви злочин, онда он не може застарити за две годнне. Ако би смо усвојали оно, што је г. .Буба Јоксимовић казао, да се могу посланицн узиматн па одговор само за противустајање власти, опда пема ни једиог посланпка, који би могао остати од тога поштеђен; јер би се то дало врло лако ујдурисати, баш н кад не би постојало. Ја сам противан сваком издавању посланика суду. Алимпије Ваеиљевић — Нисам мпслио да говорим о овоме нитању, јер сам се надао, да ће Скупштина једногласно усвојити мишљење одборско. Али пошто се чује и противно мишљење, то омаграм за дужност, да п сам пскажем, шта о овоме мислим, Овим се законом нпје ишло на то, да се извеспа лица иоштеде од одговорности за кривице, која су учииила, него јс се хтело да се сачува достојанство законодавиог тела. Као што је познато господи посланицнма, Скупштина је У 1!ас законодавни Факгор и сваки њен члан, члан је законодавног тела, и кад би онс били нотрзани ненрестано по суду, онда би се тим омаловажавало достојанство Скупштнне, које треба да нам је свима узвишено. (Одобравање). Велизар Кундовић — И моје је, госиодо, мишљење, као н мог поштованог иредговорннка и пријатеља г. Алнмпија Васиљевића, да ову ствар треба начелио узети у оцену. Пије овде пптање о посланику, о лнчности, него о положају, који носланик заузима у држави. Вп знате, да у овој земљи има два законодавна Фактора, један је владалац а други Скупшгина. Тако исто и носланици, као предстагншцн народа не треба да одговарају за свој рад, јер у тим посланнцима, не огледа се њихова личност, него право, које имају да заступају као народни представници. Ја ћу да вам наномеием један пример, који се десио у Француској. Тамо је позват један посланик као сведок и он није хтео да иде казав : «право као народног посланика не дозвољава ми да идем по судовима да сведочим. јер бн се тиме не само омаловажио положај посланичкп, него и положај, који имам у друштву". Исто је тако умесан и овај закључак одборов, да се н ови послапици не одаду и да се не дозволи да се даду под суд. Известилац Љуба Ћирић — Већ то, што су сви говорници говорнли и изјасннли се у корист нзвештаја одборског, јасан је доказ, да је одбор у овој ствари заузео н правилно и законско гледише. Као што знате у члану 126 Устава каже се, кад се сме једаи носланик ухапсити и дати суду на суђење а у свима другим случајевима то сме бити само по одобрењу Народне Скупшгине. Јасно је, дакле, да је Устав хтео да заштигн сигурност посланика. Оно што су навели поштовани г. Кундовић и г. Васиљевић одиста је тако. Ако би се ми тпграли са имунитетом посданика, ми не би онда призна.ш суверенитет на-