Народна скупштина

СТРАНА 564

Сељаин из Страгара у ср. јасеничком, окр. крагујепачком који су 2 0 маја нрошле године пострадали од олује моле, да за неколико годииа буду ослобођени плаћања порезе. Сељани из Рогачице у ср. рачанском, окр. ужичком моле, да им се дозволп прои^водња дувана. Радован Јовановић из Сенаје у ср. грочанском, окр. подунавском моли, да се изврши извесно решење касационог суда. Сељани из Бадља и Семетеша у ср. студеничком, окр. рудничком моле, да се одвоје од Иавличке и образују засебну општину. Занатлпје из Паланке у ср. јасеничком, окр. подунавском моле, да се донесе закон о радњама, који не ће бити штетан по српског занат1ију. Свсштеници из крагујевачког округа моле, да се предложени закон о фонду свештеничком не узима у претрес у овој скупштинској сесији. Радоје Игњатовић из Вел. Иванче у ср. космајском, окр. подунавском моли, да се изврши извесна пресуда окр. суда. Јелена удова пок. Јована Живковића, бив. пограничног стражара из Новог Хана, моли за државну помоћ. Сељани нз Бадљевпце у ср. смедеревском, окр. подунавском моле, да се не одвајају од општине Мало-Орапше. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе уиућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути једну интерпелацију на г. министра народне нривреде. Секретар Р. Петровић чита: Интерпелација на Г. Министра Народне ПриБреде. Наша је земља, зем^а руднога богаства. Ја поуздано верујем, да г. мннистар најусрднију пажњу поклања сваком код нас рударском предузећу. С тога сам слободан замолити г. министра, да изволи одговорити на следећа пигања: 1, Да ли је истина, да оно инглеско друштво, које носи нме „рипањског живиног и сребрног рудника," и које је по повластици му у непосредном сусеству „ннглеско-српског друштва „Живин рудник Авала," — да је то рипањско инглеско друштво ка прагу банкроства и да Фактички ликвидира тамо негде у Ииглеској у Ливериуљу, далеко од очију и ушпју г. мипистра као врховне надзорне власти? Ако у истини то стоји, опда: 2, Да ли је познат г. министру прави, стварни узрок паду тога предузећа? Као Србин и српски посланик, ја у толико јачим глассм стављам ово питање и на њ одговора тражим, што ми је нзмеђу осталога и из једне лањске звапичне исправке г. министра у званим „Српским Новинама" познато, да је управа тога друштва и председиик његов по имену г. Книфтон Шилод, јавно на скупу акционара му у Ливерпулу омаловажавао и худио српске „живине руднике/ 1 те на тај начин скидао са себе и својих дру. гова одговорност за дотадање неуспехе у рипањском предузећу. 3, Да ли је позната г. министру она тврдња једних лондонских новина „Финансиске Новости" (Кпап. Ке\уз), број од 8 Јануара (по новом кал.) ов. год., да је то друштво до сада „саранило« неких 85.000 Фуната стерлинга или близу 200.000 дуката ? И ако је то у штампи тако, да ли зна г министар у шта су и на шта су ге силне паре отишле, н. пр. има лк рударских цли тонионичкпх радова, који одговарају оваком огромном утрошку капитала ? Ако их има, то где су и колики су ? Као српски посланик у толико јаче ударам гласом и питам за све ово, што је и лепо име и дрбра судбина српских руднпка још једнако везана за веру и срећу страних капитала, што наша земља и држава има и моралног и материјалног рачуна, да овака предузећа код нас успевају а никако да пропадају. Цела је истина,

да српска влада не може бптп ни у рударству већи католик од папе, те налазити мане људима н управама, којима њихови рођени људи верују и кесе своје им отварају, али не мање стоји и то, да се стр&ни капитали поверавају и пажњи и контроли државе, у коју долазе, те да су се п. пр. у овом случају инглеске капиталисте повернле и заштптној руци српских закопа п будном оку српских минпстара, колико год и стручности и савесности својих директора. У то нме н са таквим уверењем молим још за ово г. мпнистра: 4, Да ли је бар он вршио над радњом овог рипањског друштва онај надзор, ону контролу, коју је по рударском закону био п дужан и властан ? 31 јануара 1891 год. Београд. ПОСЛАНИК ГРАДА НИША П. Срећковић. Минист, Нар. Привреде К. Таушановић — Ја сам готов да одмах дам одговор на ову интерпелацију, па ако се г. интерпелант не задовољи, готов сам да још један нут одговорим подробннје. (Чује се: није овде интерпелант). Потпредседник — Ово није пптање, него интерпелација о којој имају права да говоре сви посланиик, по томе односи се на целу Скупштину. Минист Нар. Привреде К Таушановић — .Та сам готов да одговорим, кад дође г. интерпелапт. Потпредседник — Је ли вољпа Скушитипа да се одговор на ову интернелацију одложи док не дође г. ннтерпелант ? (Јесте;. Изволте чути другу једну пнтерпелацију на г. министра Народне Привреде. Секретар Р. Петровић чита: Инхерпелација на Гсеподина Министра Народне Привреде. Усљед разних гласова, који се проносе по вароши, а нарочито усљед пада пијачне цене акција »Живиног рудника Авала» палазим се побуђен да сљедећу интерпелацију управим на г. министра народне привреде. 1. Да ли је г. министар, по праву и ио дужности, које има на основу рударског закона, поклонио овом руднику ону пажњу и вршио над њим ону контролу, коју су интереси српског друштва у опште, а интереси и срисхих н инглеских капнтала у в Авалу в уложених на по-се, од њега захгевали ? Ако господин министар налази да јесте, онда молим да одговори. 2. Да ли му је познато, да је целокупна управа и техничка и административнајошодлетосурукамаједног јединог човека, који живи у Лондону, јер му се дешава, да по читаве месеце управља „Авалом® из какве Мексике? Осим овога; стоји ли то, да је тај човек дошао на главну управу рудника (( Авале а , пошто је био збачен са упразе неког другог акционарског предузећа у Лондону простом изјавом неповерења акционара? II ако, случајно г. Мпнистру о свему томе није ништа познато, онда да ли му је бар познато ираво данашње стање овога иредузећа? И то је ли г. министру познато : 3. Стање рудно на Руднику ? 4. Стање ироизводно на топионицама ? 5. Стање финансијско у Лондону ? Осим ових главних питања, за која молим г. министра да ми одговори, и го не само у интересу тога нашег драгоценог рудннка српског, нити само у интересу српских му акционара, него и у интересу оног инглеског капитала, који су Срби са искреном добродошлицом поздравили, — дакле сем ових главних питања , молим да ми се одговори и на нека мања ц епоредна, али врло важна питања, којима је данас „Авала" веома карактеристична. Н. пр.; 0. Да ли је садањи техннчки управ.шк рудника и стручан I топионичар или је саморудар? И ако је случајно само рудар и