Народна скупштина

52 САСТАНАК — 1 ФЕБРУАРА

СТРАНА 567

I Одсвк. Јован С. Јовановић, Илија Душмапцћ, Јоксим Павловић, Михајло ВеселиновиН, Радоје Костић, Васа Манојловић, Данило Јовановнћ, Михајло Кр. Ђорђевић, Ђока Анђелковић, Јоца Ж. Јовановић, Влајко Тадић, Стапоје Нешић, Павле Сганковић, 'Бурђе Ђоровић, Јованча Стојановић, Јован Николић, Лаза Мнловановић, Марко Петровић, Арса Дреповац. II Одсек. Милија Миловановић, Велизар Кундовић, Мата РадоЈ1;овић, Радоје Протић, Тома Јовановић, Таса Ђикић, Димитрије Машић, Арсеније Ирић, Јован Авакумовић. Урош Вукићевић, Младеи Марковић, Рисга Поповић, Ранко Петровнћ, Мнка Спасојевић, Јаича Јовановић, Видоје Невеснњац, Мнлош Богдановић, Љубомир Ћирић, Вића Радовановнћ. III Одсек. Живан Живановић, Тодор Туцаковић, Никола Протић, Стаико Петровпћ, Ат. Вучковић, Димитрије Ћирковић, Аврам Вељић, Милутип Гарашапин, Новак Мплошевић, Ђорђе Врачииац, Витомир Младеновић, Вуча Николић, Максим Сретеновић, Милојко Лешјапин, Мата Максимовић, Јован Милић, Тодор Радовановић, Драгољуб Илић, Димигрнје Димоиић. IV Одсек. Живојин В.-личковић, Лаза Вошковић, Јован Ђаја, Живан Радосављевић, Радисав Митрсвић, Младеи Живковић Аита Рајичић , Сгеван Ристић , Сгеван Миљковић , Милун Мпљковић , Мпхајло Вујић, Савко Ђусић, Лаза Илић, Сима Костић, Живко Малопарац, Пера Максимовић, .Вубо Јоксимовић, Коста Таушановић, Гига Гершић. V Одсек. Лазар Мнлосављевић, Милан Мостић, Пера Велимировић, Коста Влајић, Арса Прокопијевић, Коста Јовановић, Милан Поповић, Станча Виденовић, Војин Ћирковпћ, Сава Воличковић, Иикола Ристић, Тома Бојичић, Коста Борнсављевић, М1адеи Аксентнјевић, Јоваи Поњавић, Богосав Поповић, .Бубинко Милинковић, Таса Вукосављевић, .Бубо Новаковпћ. VI Одсек, Милош Марковић, Стеван Нсшић, Анта Радосавл евић, Стеван Максимовић, Андра Љубичић, Сретен Гогић, Ранко Тајсић, Алекса Ратарац, Д-р Коста Динић, Стојан Рнбарац, Димитрије Плиџанови!!, Панга Срећковић, Коста Јуришић, Михајло Ристић, Милан Ђурић, Добра Ружић, Драгиша Станојевић, Д-р Станојло Вукчевић. VII Одсек. Никола Живадиновнћ, Милан Глигорнјевнћ, Павле Ранковић, Раша Нинпћ, Божа Кунатровић, Лаза Лазаревић, Таса Николајевић, Милош Обркнежевић, Атра Плколић, Миливој Јосимовић, Благоје Божић, Ф илип Милојевић, Илија Мојић, Стојан Сгаиковић, Михајло Поповић, Трифун Милојевић, Алимпије Васиљевић, Лука Лазаревић. Потпредседник — По чл. пословника Скупштинског чим се Скупшгина поделл у одсеке свакн одсек треба да изберс по једног члана у одбор за молбе и жалбе, а у исто време у одбор за преглед и оцену посланнчких предлога. Да се то изврши, дајем 10 минути одмора. После одмора. Потпредседник — Изволте чути резултач избора у одсецима, Секр. Л.ука Лазаревић чита : У 1-ом одсеку изабран је за председника : Марко Иетров ић, а за секретара Мих. Веселиновић. У П одсеку за председника: Мплпја Мнловановић, за секретара Вића Радовановић, У III од^еку за председника : Тодор Туцаковић, за секретара Дим. Димовић;

У IV одсеку за председиика: Гпга Гершић, за секретара Радисав Митровнћ ; У V одсеку за председника: Пера Велимировић. за секретара .Буба Новаковић; у VI одсеку за председника: Ранко Тајсић, за секретара Ал. Ратарац ; И у VII одсеку за председника: Алимпије Васиљевић, за секрегара Лука Лазаревић. Даље: У одбор за молбе и жалбе изабрани су ови : Ђока Анђелковић, Мата Радојковић, Новак Мчлошевић, Милун Миљковић, Војин Ћирковић, Мих. Ристић, Стојан Сганковић. У одбор за преглед и оцену посланичких предлога изабрани су: Јоксим Павловић, Мика Сиасојевић, Нивола Протић, Сима Косгић, Никола Рисгић, Коога Јуришић. Павле Ранковић. Потпредседник - На реду је сад прегрес буџета у начелу. Молим г. иззестиоца да заузме своје место. Има реч г. Драгиша Станојевић. Драгиша Станојевић—Госнодо, пред иама је дапао је.дио врло важио иитање — иитање о буџету. Допустпћете ми, да проговорим иеколико речи о буџетском ираву скуишгииском. Тим иравом на западу иочела се развијати уставиа система, тпм што су иароди иочели задобијаги право, да могу одредитп, колииа ће пореза бити и иа шта ће се трошитн, једном речп; тим буџетским правом иостављеи је темељ свпма оиим осталим, иоја су сљедовала иосле тога. Буџегско :!раво може се рећи, да је п темељ свима осгалим уставиим правима,јер док иароди иису задоби.ш право , да одређују колико ће се пз касе државпе трошити, дотле су све слободе њпхове бпле плузорие. Нарочпто је бпло главно то, да се одредп, да лп пма раЂпотеже пзмеђу расхода иприхода; ту долази иитање: да ли постојн де.фпцит плнне? Велика фрапцуска револуцпја п иочела је с иитањем о дефпциту. Фииаиспје су оида у Фрапцуској врло рђаво сгојале; онда Скуиштииа ннје се била сазпвала за иеких 160 годииа. Народ је п економскп пропадао, међутнм фнлософпја 18 века спремша је била иарод да тражн уништење не само феудалног спсгема, пего у оиште да тражн нов иоредак , којп би се осннвао иа развалпиама, оногд друштва, које је донде ностојало. Као што рекох буџетско иптање, то је врло важио иптање. Еад би се законп земаљски, који иостоје у једној земљи, поделпли на разне врсте, могло би се рећи у прву долазе осиовии закон нли Устав, по том у другу врсту одма долазн буџетски закон , па оида долазе ссталн законп. По мом мншљењу, буџетски закон и право, да се буџет закоиом одређује — то право и тн закони , јачи су и претежпији од обичнпх закоиа. [1о иишем Уставу то се видн пз онпх иаређења уставних н самог иословннка скунштииског. Б^џетскп закоп вредп само за годниу даиа н за ту годину даиа може се рећп, да је он самодржац. Он потпре за то време све законе , који се с њиме не слажу. Баш за то, шго је његово тражење тачно одређено , баш у томе п лежн сила његова. Баш за то, што је времеиом ограничен нз тога не пзлазн слабосг иего јачниа његова, н за време његове једногодншње владе, он је суверен, он је самодржац. Пре , ио старом Уставу , Скупштпна нпје ни нмала управо буџетског нрава. По старом Уставу по чл. 65, буџетско право нпје се разлпковало од осталих ирава скупштннских. Законп, који су у том погледу доношенп, равнали су се са обнчнпм закоинма. По даиашн.ем Уставу , закон буџетскп ипје то, ш.о су обпчип закони ; он има своје нзвесне прпвплегије , и зна се за што. За сваки другп закон треба ирпстанак Скуиштпне п Краља; за буџетскн закон Скуиштпна има иуну закоподавну влает. Ио чл. 65 старог Устава Скупшгпна вотира буџет , и владалац могао је наредбом једном —тако сгојн у Уставу —да продужи старп буџетскн закои, п та наредба в тдаочева имала је силу закона. Тиме се нотирало буџетско нраво скупштпн-