Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА 11РЕТП.1АТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ .ШСТУ: ЗА С РБИЈУ 6 ,11111. МЕСЕЧII0 ОД ЈЕДПОГА ВРОЈА 0*40 ДИП. :ЗА ОТРДНЕ ЗЕМЉЕ 110'.ПТАНСК0Г САПЕЗА 15 ДИИ. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Р анко П етровић, Д оброслав Р ужиђ, Љ уб , П, Ћ ирић.

Број 59

ЧЕТБРТАК 7 ФЕБРУАРА 1891

Година I

52 САСТАНА^ 1 јануаџа 1891 год. у Веограду.

11РЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДНИК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Доброслав Ружи^

(НАСТАВАК) (Драгиша Станојевић) Стављено је даље н. ир. да ће битп приход од држ. жељ. 5,000.000 а нр. год. бпло је 1,000.000 д. Је лп уинисгар сигуран п има ли озбпљних разлога да ће то гако бити. Од експлоатације државннх рудннка стављено је бп.п лањске године 150.000 а сад 1,300.000. Дакле внди се да је учињена у нашим руднпцнма нека револуција. Од пошга н гелеграфа министар се нада 1,220.000 дин. у опште од држ. ирпвреде миннстар се нада сад суми од 8,170.000 дин. То је грдна разлпка према ономе нпо је лањске године бнло. То треба не само објаснитн него п подјамчнти да Ке то бптп. Еао што рекох ја не верујем н не могу да верујем да ће овога дефицита битн 3.136.000; ја држнм да ће битп много већи н главно је нитање да се зна ко.шкп ће дефнцит битп. Ево разлога са којнм ја држпм, даће овај дефнцитбнгн много већи, него што је овде пзнешен. Мп морамо овде да се држнмо искуства, ми смо до сад много луталн, мн морамо да се држнмо пскуства н завршннх рачуна последњнх годппа. То треба да нам буде унут кад одређујемо нриходе за ову годнну. Мпнистар је чредвндео нрнход б7,6 1 Ј0.600. Чујем да има неких накнадннх тражења од појединнх мнпистара тако да ће нам требатн да нздамо у округлој цифрн некнх 58,000.000. Дакле овде етоји 57,690.000, то су нриходи које је иредвндео г. мпннстар. Кад узмемо да је нроссчан нрнход срнске државе 35 000.000. на додамо оно. чему се нмамо надати од жељезннце и монопола дувана и соли, онда ћемо од нрнлнке добиги ирави државпи нрнход, којн ћемо имати у 1891 год. У овај буџет унели смо жељезнпцу н моноиоле, приход од дувана нредвиђен је 7.000.000, расход 3.000.000, чисто остаје 4.000.000; ириход од солн предвпђен 2.900.000, расход 900.000 чнсто осгаје, 2 000.000; нриход сд жељезннце нредвиђен је 5.000.000, расход 3,300.000, остаје 1.700.000. Кад се чнст НЈшход сабере осгаје, 7.7оО.ООО. Кад је просечан нриход срнске државс 35.000.000, онда овн 7.700.000, треба додати тој суми од Зб.ООО.ОСО па ћемо пмагп од прнлпке ствар.ш ирпход :>а ндућу годнну у близу 43.000.000 див, Ио овом мом рачуну, који је можда ногрешан, али којп доносим у иајбољој намери, стварни приходи за идућу годину не могу бити већн

од 43.000.000 у округлој суми. Кад се 43.000.000 одузму од 57 или 58 милнона, онда нзлазн, да ће иаш дефнцит за ндућу годину бптп око 14.700,000 днн. Овде је главно да сами себе не вара^о. Мн не можемо нредвпђати суме, које не ностоје нигде до у ваздуху илн у нашој уобразнљн. Кад налазпмо да кроз цео низ годнна Србнја не може да прннесе впше од 35.000.000 нрихода, онда кад се тој суми додаду као што већ рекох, чисги нрпходп од оба монопола и жељезпнце нзлазп да је наш стварнн ирнход за 1891 год. око 43.000.000. То је наш нрпход којп ћемо имати ио моме мишљењу, а нр Јдвиђено је 57.690.000 дин. Дакле, ја се никако не могу сложнти с овпм нројектом, а но мом мншљењу дефициг бп пзнео 14 .700 .000, алн он може битн и већн. За 14 месецн буџетске годнне 1889 иримљено је у стварп у касе државне 33.684.000. То нпје било нмајте на уму, за 12 мес. него за 14, то ннје била обична буџегска годнпа, иего годпна од 2 мес. внше п за 14 мес. прнмљено је само 33.684,000 днн. Како се могу од ове године, која нма 12 месецн, надагн да ће бнтп внше нрихода него у годннн, која је пмала 14 мес? Ако бп се узела та година, која је нмала 14 месеца и донела само 33.70.000 дннара иа бн се гој сумн додалп чистн нрнходи од мопонола п жељезннца, онда бп ириход за ндућу годину бпо 41.400.000 дин. п онда бп дефицит изнео око 16.300.000 дин. н то бн требало нонуиитн зајмом. Ја сам нро• гнван зајму н држнм да једна држава ае може живетн од зајма. Мој изборни земаљак брат Р. Тајснћ рекао је, да ова земља сваке друге нли треће годнне прави зајмове. Кад би се нродужила таква фннанцнска полнтика, ова земља била бн осуђена на смрт. Она међутим може живети без зајмова, а ми не правнмо сваке друге или треће године зајам него сваке године. За носледнн 10 година иапранљени су ови зајмови: дуванскп лозови, 5°/ 0 сриске репге дуванска рента, жељезинчкп дуг: ЕИ. а. б. с, ограрнн зајам, обвезннце управе фондова, обртна реита, мононол соли, откун екснлоатације, лутрискн зајам и сад овај зајам од 10,000.000. Нанрављено је иеких 13 зајмова, н ако рачунамо п опшгннски зајам од 10.000.000 — јер то срнски народ илаћа, ми то илаћамо, ма да не снада у буџет — то је 14 зајмова за 9 нли 10 год.; дакле није сваке друге илп треће годнне пего један и но зајам пада Ја једну годину. То је очајно стање, државе, нод тпм условима не може да жпвн; терати такву финанцнску полпгику то је осудитн земљу на смрт, а ја иротествујем аротив тог а. Ми греба иаше фииансије да једиом уредимо. Има два иогледа у народноЈ финанснји, две школе по којпма у томе може да се поступа. По једној школи најпре се мећу државии ириходп на расход. По школн којој припада министар финанције најире долази расход на нриход. По школн, којој прниадам ја, најирс се коистатују прнходн, на се ирема њнма удешавају расходи. Може један човек најпре да иоставн ово иравило и да каже: менп грсба то и го. мојој жеин греба бисер. либаде,