Народна скупштина

СТРАНА 581

сам верујте мн, први био, који не бп нц речп нроговорпо протпву буцета. Свпма је нама драг углед отаџбпне; свила нам је мило ако можемо рећп : мп смо напредиа држава; ми смо држава која расте прпходима; а ни најмање не идемо внше са расходима. Ну, госиодо. није го узрок за што је буџег порастао од 47 ,000.000 на 57,000.000 Са :вим су другн узроцн руководили г. мннистра фпнансије да оп ове године употреби тај тако да се нзразнм буџетски маневар, што је метуо бруто ирнходе па према бруто нрнходнма, којп са пронмогодишњнм по његовом рачуну буџетом, нзносе 57,000.000, у исто доба увећао н расходе. Ја ћу доцвије говорнти о томе да ли лма разлога баш и кад бп нашн приходи донста порасли на 57,000.000, да ли бн имало за нас и наше данашње фннанепско стање оиравданог разлога и побуда, да у нсто доба подпжемо и расходе на 57,000.000; плн би на нротнв боље н паметније бпло да иовишицу уиотребимо на отплату дугова н смањење дефидига. Ну за сада да кажем само то, да не стоји опо што је г. министар финансије рекао у своме извештају, да је овај буџет иодигнут за то, ппо су стављенн бруго нриходи од моноиола и железнице и што на тај начнн г. министар финансије хоће да нам поднгне углед на странп, јер се, велн, зна дајевећи углед кад ни једна трећина буџета не заузнма сам анунтет. Кад је реч о угледу, да номенем, да се углед државннх финанснја не мерн по томе колики је буџет; унраво не мерп се једино по томе, већ внше ио чоме, колико је народна снага онтерећеиа норезнма; како се државнн прцходи прикупљају; колико држава има дугова; да ли од нрнхода остаје што на дугу нли све што је буџетом било предвиђено, улази у државну касу; унраво да лп су рачунн фцнанспски таквп, да свакоме сзбиљноме човеку могу поуздано ноказати тако, да иред собом има стално, уредно финансиско стање и уираву. Ио томе се мерп углед финанснјске управе анепотом, што у буџету пма већих илн маљнх иифара у цриходнма, који су у стварц уображени н недЈа их. Као што рекох, није иодцзање угледа узрок иовншењу буџета; и кад сам рекао да то нпје узрок, дужан сам да одмах кажем, шта је узрок, те је буџет порасгао од 47,оОО.ОО0 прошле године на 57,0.00.000 ове године. Разуме се да овде ие могу и нећу да улазим у све појединостн, у све нозицпје буџетске, које су узрок те је буџет норастао од 47 на 57 мнлиона. Навешћу само неке н неке г.твне иозпцпје, које ће вам дати цоуздана доказа, г.ојим ће вас ваљда убедити да је то узрок, што је буџет од 47,000.000 дигнут на 57,000.000 а да ццје оно, што г. мннистар каже. Ево одмах да вам цитирам ио самом буџету, који је цоднесен, цифре, које су узрок те је буџет овако повишен. У буџету за 1891 годину иредвиђени су расходн ио разннм нозицијама буџегскпм за 5,960.95 7 више но што су ти ра сходи били у буџету од 1890 год. Сви имамо иред собом буџет од 1890 год., а цмамо ц буџет од 1891 год.; нзволге их упоредитп, а ево и г. министра фниансије нека га упоредц, па ћете видеги да стојн ово, што сам ја казао, да буџет за 1891 годину иоказује ову разлику у расходима. Ја бнх се радовао кад те разлике не бн било, што би на тај начин спала разлика у буџету за ову суму новаца. Ну то не може никако н нико доказатн. Ја ћу сад казати у појединостима како се долази до те разлике од 5,960.957 између прошлог и овог .буџета. Прво код државнцх дугова у буџету 1891 год. већи је расход од буџета за 1890 г. за 307,295 днн. Код додацнја оружног фонда, ту је прирез већи за 600 хиљада дин. Ви знате добро да је за тај оружпи фонд одобрен нарочити зајам, и поред тога опет ево вндимо, где стоји у буџету и та цифра иоред тог зајма п војног буџета. Ја нисам нротив тих војнпх додација н кад дође време, да се говорп о томе, ја ћу казаги моје мншљење ; ну за сада констатујем ову цпфру 600.000 днн. као впшак према буџету за прошлу годину. Код иензија разлика је 390.769 днн. За једну годину иорастао је буџет исваије за оволику суму од лане до сада.

Код нозпције издржавања норастао је буџег ;а 7.075 дпнара. Код чпновника 11.414 дин. У стручним расходима по разним сгрукама такође су чпњене иовишпце у буџегу; и ево како у томе погледу буџег стојп : Код министарства правде расход Је повишеи ; за 74.818 дпнара. Можда ће се казаги, као што нам рече г. министар, па вн сте нз онозиције тражпли истражне судије п наравно мора се на њнх трошити ц за то је буџет мннистарства нравде порастао. Ја вам обраћам нажњу да то не стојп. У ту повишицу није ушла сума за истражие суднје н кад буде дошло време да говоримо о истражннм судијама, ја ћу вам казахи, да се најблаже изразим, какове мане има овај буцет у иигању о издацнма за нстражне судпје. Ова је сума 74.818 дин. повпшење у буџету мннистарства правде. дакле без суме за пстражне судпје. Код министарства просвете буџет је повншен са 258.094 дпн&ра. Код мпнистарства иностраннх дела 75.967 дин. Код министарства унутр. дела 214.147 дин. ■ Код мононола дувана 452.237 дин. Код миннстарства финанспје 151.033 дин. Код миннстарсгва грађевине 86.000 дин. Код министарства прнвреде 1,764.212 дпн. Овде да се зауставнмо код ове новншпце код мпнпстарства привреде ; да вам објаснпм овај мнлнон ц неколнко стотпна хиљада дннара. То морам учинити, јер је г. мннистар финансије бранио гу иовишнцу, што је ставиоједну примедбу у буџегу у којој каже: да се ставља министарсхву ирнвреде 3 милпјона и неколнко стотина хнљада динара, ну тако да ће се то издатн само иод тпм условом, ако буде нзвесних црихода. Та је прнмедба на сграни 6 буџета. Та примедба донсга стојн : мпнпстар правз вели, да је запнсано, да ће се та сука нздати, а>.о буде нзвесних прпхода; ну го је само речено, а у стварн мора бнтп са свнм противно. Кад се одобрц буџет, онда се одобрава п мннистарству иривреде п ова сума од 3 милијона динара да је ио буџету утрошн. Мпннстар привреде раднће као шго раде сви министрн ; трошиће по буџету и он не зна а п не пита хоће ли бити ирпхода у главиој благајип; он ће да каже: „дајге вн менн суму одређену буџетом; ја ћу да је трошнм по буџету"; и он ће је збпља и иотрошнтп, а хоће лп битн нрихода, то је питање. На кад он то иогроит и прпхода не буде, онда ће наравио п то бпти дефнцит за 1892 год. ио овом буџету за 1891 годину. То је ствар чпста п јасна; чпм ее даје ова сума мпннсгарству иривреде, оно ће да је иотрошн. У осталом, да ви не би сте мислили да ће мннистар прпврсде радитп цротивно, да неће иотрошпти свнх три мнлиона, или да му се сва та сума не мора издатп мннистарству ирпвреде, ја ћу вам доказатн кад дође ред да се говори о сењекоме мајдану, да је то мннистар цривреде већ практиковао и да је иотрошио новац н по буџету н преко буџета, цре него шго је видео да нма прихода ; иа тако ће бити и овде. Кад он има одобрену суму у буџету, он ће то н трошити; а главна благајна бринуће се да му да што пма буџетом одређено. Ну ја држим да мн као народни нредставннци баш за то не можемо одобрпти ни условно ту повишнцу новаца миннстарству, јер знамо сигурно да ће то биги нотрошено, и да ће то бпти дефнцит, ако не буде замишљеног прнхода. Сад да пођемо даље у ређању сума, које су узрок цовишењу буџета. , На монополу соли иовншица је 900.000 дин., на уираву државне железннце 600.000 динара. Кад скуиимо све ове повпшице на разннм расходима, онда излази укупна иовишица у буџету за 1891 год. 5,960.957 динара. Одузмнте ову суму од предложене суме овим буџетом — дакле од 57.000.000, вн ћете впдетн да буџег од 57.000 000 спада на 51.000.000 расхода. Дакле, као што видите нпје истина као што рече г. министар фпнансије, да је углед државни захтевао да се буџет