Народна скупштина

53 САСТАНАК Као што зна'е ми се овде иепрестано уздамо и очекујемо, да нам наше дефпците, да »ам оиу равиотежу, која треба да поетоји у буџечу, поирави ириход од жељезнице, монопола дуваиа и солн. 0 самој железницн ја сам казао како у том иогледу стојчмо; казао сам да смо дошли да морамо да се задужујемо са 3,000.000 дннара. трошећи њен ирнход на лруге буџетске иозпцнје. Ну о моиополу дувана н соли сада ћу да ироговорим, те да внднмо каквн су ту резултати у самој стварп, а не ио самнм ириходима на хартији , не ио самом буџетском предрачуну , већ како је доиста у стварн. Мп донста имамо ^ад од мононола дувана п солн више ирихода; ну не треба заборавптп како се добија тиј прпход. Но закоиу 1885 год. плаћало се пропзвођачу дувана па нојлошпју врсгу но 1 дин. од једне кнле ; сад се толпко не плаћа нп за најбољи дуван. Сем гога по закону, који је Скушпиша прошле годпне донела, данас је онтере1,ен баш онај дуван, којн народ пуши, најскупљом ценом а то је дувлп најлошији. С једие стране законом о монополу дувааа сиречено је сејање дувана, фактпчни је скучеиа пропзводн.а, те се народу не даје ирплнка да зарадн као што је некада могао да зарадп: с друге сгране малим цепама онога дувана, који ниш народ највише ироизводн, а велпким цеаама дувапа, којп народ троши, учпппло се да је тиме пајвише оштећена наша спротнија класа. Ето отЈда је тај велнки приход од моноиола дувана. Да лн је то корисно газдовање илп не, ја мнслим да ћете и сами увпдети; а што се мене тиче, ја у томе пмам своје познато мншљење, ја сам и[отив таквог сгварања ирпхода од дувааом. Исто то вредн н о соли , цена је соли иовпшена, п на тај начин ириходи су иовећани. Ту онет разуме се, долазп то да нарочито најснротннЈа класа највише терета сиоси. Сад ако је вама нознато да на тај начин повећавате државие приходе, то је ваша ствар. Ја сам мало час казао да ћу у току говора доћи и на позицију диспозиционог фоида. У овом иогледу ја мислпм да је добро да се заиптамо: како смо у томе стојали пре, а како данас. Ова позиција пма два назнва; један је иазив ванредни трошковн, а другн је назпв достојио засгупање Србпје. До доласка радпкалне владе обе ове позиције имале су један назив и на њих се трошнло Н0000 днн. Прошле 1890 год. ванредни су трошковн осталн онет ; 00000 дин. а трошковп на достојно заступање Србпје пораслп су на 300000 дпн., те на тај начпн ми имадосмо 400000 днн. на те две позиције. Ове годпне сам одбор фпнапснјскп додаоје још 200000 дин. на ту нознцију. На тај начнн даје се сад радикалној влади 600000 дин. на ге трошкове н достојно заетупање. Ја нећу никога да е.умњичим; нећу да идем за онпма, којп су бацилп овде—онде сумњу, откуд да одбор финансијскн н радикали буду толико галантнн, те да самн преко воље минпстрове, повпшују ту партају. Само имам да кажем, да кад бих видео да је допста наше буџетско стање добро и да је држава иаша како 1реба заступана, не само да бп сам дао тнх 600000 дин. већ бп сам дао на ту цељ и више. Кад бн се доиста видело; кад би се опажало да радик .ЈЛна влада од како јој је дато 300000 внше на те цељн, показала достојнс резултате, ја не само да бнх впше дао 200000, већ н 500000 дин. Ну на жалосг не вндн се ништа сјајннје н боље но што је било иод нређашњом владом, којајемогла Србнју достојно застуиатп п која ју је и заступала само са 1000(>0 днн. на ту цељ. Садања влада име на то 600000 дпн., а резултатн нису онравдали то трошење. Носле овога долазнм наједно пнтање, које је особене прнроде, а које је такође узроктеје наш буџет овако зиагно иорастао. То је нптање о пенснонарпма, Да се бацнмо мало у нрошлост. Кад је 1880 год. лпбералпа влада одступнла, онда је буџег иенсионара бно око 300000 днн.; у 1^81 год., кад су радпкалн са нанредњацнма ншли руку под руку , видимо да је тај буџег скочио са 200000 днн. То јо факшчио с1ање тидашњег буџета, јер ту је буџет, који се ие може норећи. Толпко је дакле за годину дана ј ај буџет скочно , за годнну дана вашег ортаковања са напредљацпма. 1887 годнне, кад су иапредњаци одсупнлн, б^џет иензпонера пзносио је 857000 дпн. То

- 2 ФЕБРУАРА СТРАНА 587 је руковање напредие владавине, које сте ви потпомагали имајућп заједн нчке аотиисе с њнма. Дакле овај је иеспенереки буџет од 857000 затекла савезна влада после напредне. А ирошле године виднмо да је цпфра буџета на пенспје 1,891.781 днн. Сад се још гражи повншпца на иенсије 393669 дннара. Молим вас да се заинтамо зашто је го п од куда је то ? Оставпмо прошлосг н хајде да узмемо од кад сте вн дошлп на владу ?! Пнтање је зашто је буџег од 850000 дин., који је саеезна влада затекла, зашто је поишиен онако огромно под радикалима? н нарочито за што је радикална влала од лапе до сада повпсила га још са 393.669 динара?! Зато је повишен, што су ваши министри радили н ваш доскорашњи министзр унут. дела, био толико поштен па отворено казао: — хоћемо да чистимо из службе државие све што нпје радикал. Его за то је буџет пеизионара порастао (Чује се : није истнна). Истћна је, и ја велнм, ова земља пије чисто ни либерална, ни радикална, ни напредњачка; ми смо свн синови ове земље, ми нисмо овде за то, да терамо јсдан другог из службе на герет буџета пепсионара, већ свп треба да радимо за отацбину. Ви сте на протиз само па■ ритизани; радплп сте тако, да сте ви на највиша места поставили своје људе, да сте за окружне начелнике узели л>уде, који су били механџије (Жагор\ Касапе сте постављалн за капегано, кројаче и бербере за писаре, а људе спремне, младе и подобне ставили у пснсију!! Мпнистар унутр дела отворено је признао, да хоће да чисти из службе људе из других партија. То ј* рађено по свима струкама држанне службе. Да би то могао да извршп, да би могао такве ваше људе унапреднти, морао је људима из противних партија дати пенсију. Шта више ваш је министар држао дуго и дуго вепотпнсан онај закон, који смо ми овде извотирали о квалификацији окружних начелника, и тек, пошто је и бивше механџије понамешгао за начелнике, он је потписао и обнародовао тај закон. Је ли то наметан начнн управљања изволте ви рећн. Ви ћеге можда то одобрити; ну неће то одобрити људи, којн нису партпзани; они неће одобрити, да се партизаин награђују, а буџет попзионара повишава. Ви се мало час осменусте, што поменух иашу дружбу с напредњацима. Ну не треба се смејати, кад вам се пребацн истина. Ја ћу иред вама поменути једног вашег првака, који је данас у Народној Скушптинп, те да видите, каква је била његова , прошлост, у времену кад сам поменуо ону вашу дружбу с напредњацима. Тај ваш првак био је најпре омладинац; после је био либерал ц будпте уверени исто је тако под либералном владом писао адресе скупштинске већине, као што је и вама радикалнма писао (Жагор. п смех). Кад се основало „Видело", он је био један од сарадника „Видела". (Потпредса*дник — говориге о буџету, молим вас.; Ја говорим о пенсијама и то стоји у везн с буџетом. Дакле сад такви прваци, дружбенпци напредњака, налазе се међу вама. То узгред: а сад да идем даље. Министар је водио рачуна једино о својим људима — о радикалима, н за то је пенсионовао либерале и људе из других партија, а метао је радикале на њиховаместа. Је ли то за државну касу корисно — за вас радикале сигурно јесте; ну за касу је то терет. Говорећи о прошлости, дозволнте да у упоредим и буџете нз прошлости. Раауме се ја ћу вам прво поменутп буџет либералне владе. Буџет лпбералне нладе био је 1 880 год. овакав: 1 9,780.929. И то је био буџвт бвз дефицита. Напредњаци су оставили буџет на 44,000 000; прошле године је радикална влада повисила га иа 46,000.000 ; а ове године под радикалном вл&дом пење се на 5 7,000.000. Та је разлика између нас и вас господо радпкзли. И ако хоћете, ако налазите, да је за земљу кориспо, да се у свакој прилици по бојама н партијама делимо, онда ево разлике између нас и вас. Ми смо имали буџег од 19,000.000; напредњацн 4 3.000.000, а ви 57,000.000 (Жагор). Ја нећу да кажем, да се ми можемо данас вратити у оно сретно доба, да буџет сведемо на 19 милиона. То не можемо за го, што су дј-уги и све више и више пели буџет, те је сад оволики. Ја додајем ануитет од 19 ми-