Народна скупштина

58 ОАОТАНАК — 6 ФЕВРУАРА

ОТРАНА 637

какву уштеду, ми никад нећемо у буџету иаћн засебну оуму од неколпко, мплиона коју ћемо да уштедимо, те да њоме иокрпјемо дефидит, него увек паћнћемо по неку хнљаду, стотину, п т. д. као н. пр. 3000 код додагка мнн. преседнику; 9.000 код Држ. Савета н т. д. „Више иоточнћа праве реку." Ја сам за то да се овај додатак но иредлогу Ранка Тајсића п других нримп и да се плате свих саветника нзједначе. Ако узмемо да су стечена права плате, које чпновници нмају сада, н да се псте ннкад не могу мењатп, онда сутра ако се један нлн више од министара враги на катедру Велнке Школе, он треба на основу „стечеиих права" да тражи министарску плату. Онда Стева Поновић као пачелнпк министарства на основу „стече- , ннх права", којн нп зашта осуђен није, треба да трааш већу илату — плату минпстарску од 12.000 дии. Ја сам за то да се реши но иредлогу Ранка Тајснћа. Вића Радовановић — 0 овом нитању довољно је говорено, с тога ћу по могућству бити кратак. На говор ме је нобудпо говор г. нзвестиоца, којн разумевајућн чл. 36 Устава на свој начин каже: да бн, ако се усвоји р анков иредлог. стечева нрава, н приватне својнне тиме биле доведене у опасност. Госнодо, ја не моту да сложим с тим мншљењем н мислим, да се нн сами иравницн не ће сложитп с тим по,тпуно. Права су двојака: права лична п права својине. Права приватне својине ирииадају иод чл. 36 Устава, а лпчна права она се могу граничити, могу се чак и укннути. Ја ћу вам навссти само два иримера да видите, да је са свим погрешно мишљење заклањатн и сва лнчна ирага за овај члан Устава. Н. п.р. Право механско добпје неки човек као лпчно право, Мивпаар расвисом сбјасвн и каже: ако се на1,е да је механџија болестан, одЈзеће »у се механско ирвво. Он је то право стекао по закону н како се онда сво слаже да му мпнистар право, које је добио законом, одједавпуг мсже одузетп распнсом? Прнмер којп је г. Кундовић навео за пензпје, обратаи је. Право на пензију има свакп чпновпик, који слјжи 10год. Г. Кундовнћ навео .је нрнмер: шта би сметало да мп на 15 годнна повисимо ираво на"иензпје, а ја ћу да кажем шта би бнло кад бп Скупштпна на штету права чпновника иовпсила и на 30 год. Скупштпна дакле мења законе па тпме мења и права, која су из старих закона нстпдала. Ово је иптање п лане прегресано а н данас се непрестано сва личиа права заклањају чл. 36 Устава. Ако се то тако разуме, онда ми ннкакву реформу не мажемо извести. Стекао је веле ирава — лепо алн стекао је права на својину, која му се не може дпрати, алилична ирава могу се свакада мењати. То је што сам имао да кажем због псгрешаог разумевања чл. 16 Устава; за њега се заклањају сви у чије се пнтереее дира. Што се тиче државнпх саветника, ја разумем даје њпхов положај нов. По старом Уставу постојао је један Државнп Савет, у коме су саветнпцп наименовањем били постављенп. Та етара установа имала је н друге дужности, нова установа Државиог Савета она према новом Уставу пма и друге дужности и друга ирава; као таква она пма и нов закон, којн је одредио п плагу новим саветницпма, Не могу да се сложим са мишљењем г. г. иредговорннка, којп кажу да има разнпх саветника па п разних плата. Чл. 143 Устава дао нм је пзвесне прпвилегнје, а то је да у Државни Савет логу ући без оних квалификација, које нов Устав тражн; других иривилегпја не могу имаги. Онн су се прнмили нобора но новом закону, по коме иорају п плату иматп. Данас инкако се не може разуметп да онн могу имати старе плате. Могу још ово да кажем. Може доћн време кад ова нли друга века Скупштина потргне ово иитање и потужи мпннстре, којп су ову плату пздавали мимо закона. Ја не верујем да бн се г, миннстар, који је издавао ову илату могао ичим оправдати и не верујем да не бн бно осуђен. Ја ово овако разумем н гласаћу за Ранково одвојено мишљење. Павле Ранковић — Немам ништа да кажем противу закона, којим су регулисане илате свију саветника и држнм да свнма саветницима, који су данас у том иоложају треба дати оне плате, које су им и одређене. Ну имам ово да кажем: Хоће ли стари саветници, којнма је признато но 10.104 дин., хоће лн онн служити за 8500 дин. Ако можемо да нх

ириморамо да служе, г. ј. да остану у службп, онда ћемо заиста уштедити 9624 дин , а ако не можемо да пх иринудимо онда наступа случај да нду у нензију. Аку буду нензионисани они ће иматп 80оО —9000 дпн. пензије, шго ће нзнетн око 51000 днн год, и тада бн дошлп, на њиово место новпх 6 саветника п у гом елучају у место да уштедимо државн, ми би је са 51000 дин. онтеретнли плн у најмању руку са 41370 днн. новог намета, т. ј. кад бих стари 6 саветника отншлп у нензију, а новн 6 дошлн на њихова места. Дакле ако можемо да не дођу новн саветницн на њнхова места прнсгаћу да се н старих саветника плате смаграју по 8.500 дпн. С тога сам ц устао да проговорим коју у интересу штедње. Овде је чнсга ствар, ако стари еаветннцп дођу у пензију, онда ће новн на њнова месга доћи, те у место да смо уштеднлп, мн смо државу оитеретнлп. Кад дрЈкче не може да буде, гласаћу да овп саветницн остану с нлатама које нмају, Станко Петровић — У расправп овога питања поме* гаане су две стварп. Овде се говорн о илати, говори се о законим и уставним нравпма. Кад бп било да се о закону сад решава, не 8.500 него 6.000 днн. могло би бпти довољно саветницпма да могу да жнве као људп — као чиновницп ирема нашем данашњем сгању, алн то је ствар регулнсана законом н о томе је незгодно сад говоритн. Овде је иптање како ће Скупштина да се поведе да очува законе земаљске п уставне. Ако узмемо мп овако, као што је предложио поштовани друг Ранко Та.јсић, да се сведе саветнкцнма плата на 8.500 дии. мн ннсмо на чнсго с тнм, да ли се нећемо огрешитн о ностојеће законе н о поетојећи Устав. Добро је напоменуо г. Манојловпћ, кад је казао да је то за њих нејасно. И кад је нејасно, онда је требао да се нађе некк наш друг да поднесе предлог, да се тај закон о чнновницима н њиховим платама иротумачи. И кад бн се закон ирогумачио, онда би Скупштина била на чисто, нли треба да буде овако или онако. А сад треба да иримпмо овај иредлог по пзвештају одборском. Колико ја разумем ово питање као неправник, као скоро иенпслен човек, ја мислим да бн Се огрешио о иостојеће законе а нарочиго о Устав, кад бп нрнмилн нредлог одборске мањине. Ја мислим да мп не треба да хитамо са овнм, мн можемо ово усвојцтп а нека неко од нравннка до другог читања поднесе предлог, да се ово пнтање нротумачи п онда бн бнлн на чпсто с тим, да лп се нећемо о постојеће законе и Устав огрешити. Ми као Народна Скуиштина, као народни иредставнпди, позвани смо на првсм месту да очувамо законе земаљске, да очувамо Усгав; за мене а и за вас све највећа је светиња да се Устав не иовреди нн у ком иогледу. Дакле пмао сам да кажем то, да ако би ми друкче учинили, ми би се огрешили о закои. 0 овоме нптању требало би да говоре правницн као људи, којн су добро иознатп са законима а не мн, којн смо са законима слабо познати. Ја сам мислио да ће овде да устану иосланици, којима је ио Уставу дато то право, који су од народа избрани, као одабранн људи, као квалификовани посланици, да онн као спремнн људн објасне закон. Ја сам рачунао да ће устатн Пера Максимовпћ, Спма Костћ, али кад они ннсу то учинили јасам устаода говорим. Што се тнче говора г. Кундовића ја се пстина не могу да мернм с његовим знањем, јер је он иравник, али ми се чинн, да је он овде говорпо — част и поштовање г. Кундовићу као иосланику — пз неког рачуна, он је казао нека падне ова влада доћи ће друга, тоје чини мн се његова намера. То је што сам имао да кажем н мнслим да бп се огрешилн, кад не бн усвојнли мншљење фпнансиског одбора, где су људп стручњацн, којн су на основу закона донели овако мишљење. Ја друкче не могу да прнмим. Панта Срећковић — Поштовани иредговорник Станко рече, да није правник н да о овоме не бн требао да говори, него бн требали да говоре иравници; и ја ннсам оравник алн хоћу да говорпм о ннтересу нрактичке вредностн овога нитања, и по мом мншљењу најбоље је чо казао Павле Ранковнћ, да смо мп којом срећом н лане задржалн повнше ста-