Народна скупштина

0ХРДН А

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рих чнновнпка, који ће да врше своју дужност, а ако пеће да 11х мннистар нстера, било би боље, него гато смо метули ио мнлнона у буџет. Сад овнх 6 саветннка, мене баш до њнх ннје стазо, него мп је стало до буџета, ако хоћемо буџет да оптеретимо са 50.000 дин., онда да буџетским путем п решпмо ово питање. Буџетскпм иутем н решитп пх правно то су две стварп. Ја сам са свим сагласан са оннм посланнком кој :1 рече, да се гарантују прпватна ирава п у исто време н лпчна. Узмпмо н. пр. поштованог послаинка г. др. К. Дпннћа, он је лекар н лечи. Сад можемо ли ми да решпмо да он нема внше права да лечп (Коста Динпћ : ннсте мп ви то ираво ни дали). Ви сте то стеклн, мн вам то право без ваше крнвпце не можемо да вам отмемо. Мн смо пздали закон од 5 дана ораће земље, кад смо тај закон издалп бнло је људп, који ннсу пмали 5 дана, а некн су пмалн п внше. Мн смо гарантовалн законом ономе, којн је нмао, а ономе, који инје пмао ми нисмо моглн од другога отети н датн му. Илн 1860 год. пздан је закон да, кад нема мушке деце, ода наслеђују женска деда. Можемо лп ми сада донети закон, да женска деца не наслеђују н да се одузме пмање од оннх наеледнида, које су то насљеднле до сада, Ако лн можете новратити године ондашвега доба, онда пм и то можете одузети. То су стечена нрава. Мп то нећемо. Овде се гарантују лична 11 нриватна права. Од кад су прпватна права гарантована? Гарантов^на су од 1830 године, кад је онај катишернф пздат. До тог времена Турцп су могли кад су год хтелн доћн и мп бпли чифчпје. но сад они не могу да отму оно, што, ја другн, н трећи нмамо. јер не могу ићн про'јнв приватнпх права. Вн вндите пз овога што говорим, да не говорнм што ми стало за саветнике, но говсрнм о томе, да се стечена нрава не могу вређатп. Ако тс право ми нећемо да тумачимо како треба, онда намп остајс да учинимо оно, што је поштованн носланик Иавле Ранковн1> рекао: дајте још 50.000 днн. ових 6 саветника даће оставке и отићи у иенсије, а ми ћемо нзабрати другпх 6, ваљда се и други грабе за та места. Босланнк г. Кундовпћ рече, да можемо одредити да се носле 30 годнна службе добија нензпја. Мн можемо одреднти 60 год., па бар нико неће ни дочекаги нензију, па је неће ни битн, алн тај бп закон важпо кад се донесе, а за оне друге неће важитн. (Одгбравање). Мн можемо донети закон, да немасвојнне у овој земљи, али тај би закон важно од оног дана кад се донесе. Ја држим да је добро носланик Манојловић казао, добро се ваља размнслнтп кад се улази у ово интање. Ово је иитање веома важно. Кад смо аањске године решили тај закон о бирању саветника, тамо је казано да могу бити бнти бнранц п ,. стари саветници" , а кад могу битн бпрани они не могу битн изабранн, — онростите за израз — голи, него с иравнма, која имају и која су нм гарантована пређашњнм законпма. Ако сте с тим еагласни са иређашњнм законнма ви нх бнрајте а ако не треба, онда бп отишлн у нензију, а мн имамо друге саветннке. Тако је и протумачено, и за то је и избрисан а није избрисапо да се нешто прикрије. Ви знате најбоље, шта је било са оФиццрским додацчма. Скупштина је донела одлуку, да се официрски додаци укину и министар није смео да изврши ту од->уку скупштинску, пије смео а имао је и право, до год не изменимо закон ми можемо решити шта хоћемо, али министри неће смети да изврше. Америка је господо, на далеко чувена као уставна земља и тамо судије, кад Скупштина донесе какав закон решавају, да ли он одговара Уставу, и ако нађу да не одговара Уставу, они га не вермају. Ми смо се навикли да појединим законима мењамо Устав, ми треба да се навикнемо да доштујемо Устав, и онда ћемо се моћп бол.е управљати у нашем државноМ животу. Оно истина дична права могу бити и отета, на пр. рецимо један човек има механско право, али ако он убије једнога човека, он то лично право губи; тако исто узмимо код права својине, ми смо гарантовали сељаку 6 дана ораће земље, али по закоу, ако он нзће а плати порез, онда ће му се одвојити од тих 6 дана ораће

земље и продати онолико, колико треба за порез да се наплати, на сваки начин тако и треба да буде, ко год ужива лнчна права, треба да вршп и своје дужности. Овнх 0 савегнпка мени се чини, господо, нису нпшта криви ; нити су они криви шго су бнли саветници, ниги смо криви ми, шго емо их бирали, и ми сад за те праве здраве људе кажемо, ми вам не дамо, што сте на основу закона сгекли и хоћемо да натоваримо 50.000 дннана на буџетвише, да дођу други 0 саветника; и ја бих волео да можемо да уштедимо као што г. Ранко Тајеић предлаже. Али господо руководећи се обзирима законитостп н ја сам се сдожио са мишљењем, као што је већина одборска предложнла. Ја вас молим да га усвојите, јер само тако остаћемо на законитом путу. Живан Живановић — Госиодо, неблагодарна је тема у Србији гоиорити о чиновницима а толико је положај мој још тежи, што сам и сам чпновник. Ношто нисам саветпик држим да могу слободније говорити о саветницима. Говори се овде, господо, како ностоје нека права: лична, приватна, јавна и дргкавна; 110 моме схватању и ако нисам правник ја држим да оно, што се зове «право, в оно је право, ма од куда потекло и ма како се звало. У једној држави сва права имају псто порекло, јер потичу 01 ње саме — од државе. Право механско исто је као и право чиновничко и свако др^го право. За вас је појмљиво да можете да збришете 2000 дин. неколиким саветницима на основу тсга, што велите: ми имамо права да регулишемо плате њихове. Јест истина, госнодо, ви би имали ираво да укинеге са свим плате савегницима, т. ј. да укинете Савет; али кад Савет постоји ви морате дозволиги да чланови његови уживају оно, шго су стеклп. Но то је непојмљиво за вас, ја ћу навести један пример, који ће дати бољу илустрацију. Ви знате, господо, да постоји закон државом донешен, да приватни не могу наплаћивати већи интерес од 1 2°ј 0 . Сад узмимо овакав сл> чај: г. Ранко Тајсић рецимо да има 5000 дук. и рецимо да он свих 5000 дук. да под интерес са 12°/ 0 а толко исто даду под интерес сав новац и свн они, који су противни предлогу одборске већине. Они сви лепо стрпају те облигације по 1 2°/ у џепове и на основу тих чекају да се наплате. На један пут сад ми се досећамо и доносимо у Скупштини закон, да приватни не могу наплаћивати интерес 12°/ 0 , него само 6, као што је код управе Фондова; ми го усвојимо у Скупштини, алп јест Ранко Тајсић и сви други, који су стрпали облигације у џепове кажу: моја. облиг&ција гласи ио 12°/ 0 и тражим да ми се тај интерес исилати. Тако стоји и овде. Ви можете Савет укинутиЈ али права стечена не могу се укинути ако ви то тако радите, ви прокламујете једну револуцију у закон, и кад чиновништву дође у уши да једног дана може изгубити све што има и што је поштено заслужио, онда ћете имати може бити, колико чиновника толико лопова у земљи. Ранко Тајсић — Ја ћу само да скренем пажњу Скупштине на чл. 3 6 Устава, који говори о стеченим правима. Мој поштовани друг Риста Поповић објаснио је на један начин, како греба да се разуму та стечена права. Ја држим да и ја имам права на моји начин да објасним, како ја разумем тај члан, Кад би рецимо узели овакав примзр да овим саветницима, који су били саветници па опет изабрани, пало некоме на памет да каже: ви сте одавно саветници и иримали сте по 10 000 дин. плате, сад је плата саветницима 8 50 0 дин. и вн да вратиге све, што сте до овога закона више примили. Наравно да то не може се чинпти, јер закон нема повратне силе и нико нема права да од чиновника, који су по ранијем закону примали плату, да му одузима, кад нови закон ступи у живот. Ја разумем у том случају, да би то било оно: за кон нема иоератне силе, и да ми не можемо одузимати ништа од оне плате, коју су раније имали т. ј. да те плате смањене само важе за унапред, а што су пре узели то и остати мора; и потоме, господо, један нов закон може да измени једно право. Ја ћу навесги неколико примера. Да узмем баш онај иример, који сам мало ире навео, само да га мало боље објасним. Ја сам навео закон о порези. Прво је био порез дукат и цванцик, па је после изашао нов закон о иорези, и пореза је подигнута на 3 талира. То је донела законодавна власт, и доцније још новијим законом још внше је пореза