Народна скупштина

58 САСТАНАК — 6 ФЕБРУАРА

СТРАНА 669

повишена. Да ли је сад могао неко рећи, кад је изашао нов закон о порези : ја имам стечена права, како можеш хи дизати порез, ја нећу толико да плаћам, него само колико сам према пређашњсм закону плаћао. Али то ништа не помаже, то је доиела законодавна власт, и томе мора се сваки покорити. Ми знамо, да је пореза најновијим законом још више повећана, и ко год би се позииао иа нека стечена права њему је одгово рено: јок, закон је изашао и он каже да нлаћаш оволико, ако немаш ми ћемо ти продати и краву и вола и оакрач и т. д. Дакле, господо, не може се нико позивати на закон, који је био па прошао, дакле, и овде је народ стскао право на имање, и ви сте му новим законом одузели својину. Узмимо за пример закон о заузимању земље за државне потребе. Сваки, господо, који има своју земљу, сме рећи : земља је моја, јер ја имам тапију од ње, она је моја својина, ја не дам да је просечете ни за које паре. Али јест Скупштина је донела закон о експропроацији аемљишта, а то на нашем језику значи, да се за државне потребе може одузети грађанско земљиште и да мора пристати, да му се плати колико држава за добро нађе. Дакле тим законом у неку руку потире се право личне имовине и својине. Али то је закон и мора да се поштује. Узмимо даље закон општински. У прошлом закону стојало је чисго и јасно, да председник општине има један динар од сваке пореске главе. Долази Скупштина па каже много је, и доноси нови општински закон и даје право да одбор општинскн одреди плату колику хоће. Сад онај исти председннк, који јо по пређашњем закону имао 2000 динара, не може рећи: ја хоћу да имам плату колику сам и пре имао, или нећу да кмегујем. Он има сам да избере од овоги двога једно: или да пристане на плату, која му се даје, или да узме шгап па да иде кући ; шта би било ? Бирају другог који хоће, па го били н саветницн раднти. То исто, господо, вреди и овде. Саветницима је остављено на вољу, да бирају шта хоће, или да остану као саветници или да траже пензије; и кад се примају да буду саветници по новом закону морају пристати и на пдате, које су новим законом одређене. Г. Иавле Ранковић, да би одбранио мишљење одборске већине, велн : да ако би ми усвојили мишљење Ранка Тајсића, ми би тиме само учинили да повећамо цифру за пензије и оитеретили буџет са платама нових саветника. На овоме ево одговорим: чј . 142 Устава опредељује како један саветник може сићи са свога положаја по новом закону, па тако би и они морали сада да учине, иначе никако другим путем. Господин Панта, шој иоштовани друг, кога ја нисам рад да дирам, говорио је, како се узнма г. г. саветницима својина чнсто њина, али ја ћу да кажем како њему не нада на ум, да кад се удара терет на народ, да он каже, па вн узимате својину варода. Он то није никад чинио, већ је и он као и остали чиновницн, кад је ударат терет на народ, говорио, даје то само нов издатак, „нови извори". Јест, госиодо, то је пздатак, али то је одузимање својине, коју он није нашао у каквој думачн као цара Радована благо, него је стекао, па дакле то је одузимање његових сгечених нрава, док међутим, кад се чиновницима одузима плата, онда се ту нотеже чак н међународно нраво, и државно н сва нрава остала, тако да то оде чак у бестрагију. Да су саветницн разумели ово овако као и ја, узимам за иример г. Франасовића н Д-ра Владана, који се раннје одрекао и волео да остане на нензнји, а кад су се ови иримили, онда значи да су присталн да служе по овој плати, и тек могу одступити оним путем, који им је одредио чл. 142 Устава. Ја на основу свега овога што сам казао велим, да мн нпкоме не можемо даватп неке прерогативе, него се корамо уирављати но закону о Државном Савету, као што смо га лањске годпне усвојили и у стенографским белешкама објаснилн шире. С тога молим Скуиштину да ово моје мишљење усвоји. Известилац Р. Поповић — Да нисам случајно на овоме месгу, као нзвестилац фннан. одбора, ја не бих узнмао реч да говорим, јер пзгледа као да сам ја сам љубнтељ великих илата саветничких. Ја нн у прошлостн никад нисам био за велике плате чиновннчке, а немам ви у фамилијн чи-

новннка, а и сам не мислим то бнти и према томе, ја би се потиуно сложио са разлогом г. Ранка Тајсића о величшш илата, које су сада у пптању. Но ја остављам све то на страну с тога, што овде није иитање о ушгеди и платама, него је овде једно начелно питање, и с тога не могу да се сложнм са мншљењем г. Ранка, Ни његови разлози нн разлози Виће Радовановнћа н Јована Николнћа ннсу ме моглн убеднтн, да су они на иравилнијем путу, него ми. Ово интање ннје ново. 0 гоме је већ раније говорено, нретресали и расправљали и решавали много способнпји правницп него шго је на ир. г. Кундовић н осталн. Ја не нрисвајам себи ираво да говорнм са познавањем овога ннтања, али сам нмао ирнлике да нарочито о 4.1. 36 чујем мншљење меродавних људн. Случајно бно сам члан уставотворног одбора н нмао сам ирилнке да чујем мишљења способнијих људн, којима верујем, јер верујем у њихову сиособносг у овоме иитању. Као што сам казао, овде није нитање о уштеди него о начелу, иа се с тога ја и ослањам на људе, који боље познају ствар, која је у нитању, с тога кажем, кад би ми друкче решнли, него шго Је одбор иредложно, да би се огрешили о члан 36 Устава. Ја нећу да наводнм друге иримере, алн кажем да су сви досадањи државницн нрнзнавали ирниции стечена ирава, на оенову раннјег закона. За доказ нека послужи овај нрнмер. Један професор буде иостављен за начелника окружног, н добнје плагу 1.400 талнра, коју као ирофесор није пмао, за тим се оиет врати за нрофесора, али са нлатом од 1.400 талира. То је до сад ирактнковано у онште, тако не само за време нанредњака ц лпберала, него и за време радикала. Другн је случај са законом о учитељским платама, где су они по новом закону ималн мању нлату но ио старом закону, али стари учнтељи задржали су сгаре плате, а овај је закон важио за учптеље, који се буду од тад постављалп. Хоћемо да штедимо н ја сам за то, алп овим иредлогом Ранковим и Јовановим не нде се на то, иарочито с тога, што ово ннје нитање о штедњц, него начелно питање. Господнн Р. ТаЈспћ, да бн своје разлоге боље иоткрепио и објаснио, навео је црнмер, како је народ пмао лраво да нлаћа норезу дукат и цванцнк, а носле је вели иоднзата. Госиодо, он је се овде нребацио, јер илаћање порезе ннје нраво, него је то дужност, а дужност н право није једно нсто, с тога ја мислпм да би ми погрешили, ако бн донелп решење, које у практицп не бн могло да се изврши. Радисав Митровић — Ја предлажем иопменнчно гласање, и молим да ме иотпомогау 20 иосланика. (Нотпомажу га.) Потпредседник — Гласаће се о платама саветничким ио одборском иредлогу; ио пошто је г. Радисав Митровић нреаложио поименнчно гласање, то ће ее тако и гласати. Ко је за предлог казаће за, а ко је нротив казаће иротив. Секретар ирозива : Андра Николић, за; Андра Љубичић, за; Анта Рајичић, против; Арса Дреновац, за, Арсенпје Нрокоипјевић, протпв; Арсенпје Ирић, иротив; Атанасије Вучковић, за; Алимпије Васиљевпћ, за; Благоје Божић, за; Богосав Поиовпћ, за; Божа Кунатровић, за; Васа Манојловић, за; Велизар Кундовнћ, нротив; Витомир Младеновпћ, за; Вића Радовановић, дроспв; Вуча Николић, иротпв; Војин Ћнрковић. за; Гнга Гершић, за; Даннло Јовановић цротив; Димитрије Илиџановић, за; Димитрије Ћпрковић, за; Доброслав Ружић, за; Драгиша Станојевић, протпв; Драгољуб Илић, иротпв; Ђурђе ТЈоровић, иротив; Живан Радосављевић, протнв; Живко Малоиарац, ирогив; Живан Живановпћ, за; Илија Душманић, за; Илија Мојпћ, за; Јован Поњавић, против; Јован Мнлић, иротнв; Јован С. Јовановић, за; Јован Николпћ, прогнв; Јоксим Павловић, иротив; ЈоцаЖ. Јовановић, за; Коста Влајић, против; Коста Динић, иротнв; Коста Јурншпћ, против; Коста Таушановнћ ,за; Коста Јовановић, иротив; Лаза Илић, за; Лазар Лазаревић, за; Лазар Миловановић, иротив; Лука Лазаревић, за; Лазар Мнлосављевнћ, за; Љубо Јоксимовнћ, за; Љубннко Милинковић, за; Љуб, г Кирпћ, за; Марко Петровић, за; Мата Максимовић, прогив; Мика Сиасојевић, иротив; Милан Глигорнјевнћ, за; Милан "Бурић, за; Миливоје Јоксимовић з&; Милија Мпловановић, иротив; Милош Обркнеже-