Народна скупштина

СТРАНА 790

трговац док своју радњу код суда не иротоколнше не може пбрађивати, тако псто и овај новннар требало бн да не смр да издаје свој лнст, докле се не пријавн властн, управ док своју радњу не нротоколпше—и нпшта впше. Дннић рече, да ако власт сулња да он нема нрава, нека иде па нека му траасн његова документа. Ја мислпм, да чиновнпштво а нарочпго земаљски судовп у нашој земљп иису постављенн за то, да пду н да контролишу радњу иојединаца а нарочито новпнаре, јер онп нмају одређено своје лесто н нослове, које несмеју да занемаре на штету народа, којп од њпх чак н нравду очекује, а да траже новинаре п њнхова документа. Ја, дакле, мислим да је са свнм природно да новинарн имају везе са државном влашћу н да су обавезнп нријавитп се као што то и трговцп чине. Панта Срећковић — Ја овде устајем, да говорим протнв једног принципа, који се сад јавља, а који је апсолутно осуђен, Ја н. пр. кад сам окрнвљен нисам дужан да доказујем да сам поштен човок, него онај који ме окривљује, дужан је да докаже моју крнвнцу, ииаче би бнло, да лопов, кад изврши крађу, каже: овде сам ирешао, овде сам извршио крађу, а то ниједан неће учпнпти, дакле оваква радња може се злоунотребитп, па тако н штампа. Ја н. пр. 20 годпна могу носити пушку, а Једнога дана убнш човека. Ја сматрам, дакле, да држава треба да се држн општег нринципа, докле човек не згреши, да га власт не узима на одговор, па тако н у овом случају нека новинар нздаје новине, иа ко му верује тај ће му и узнматп новине, а ако згреши, закон је ту те ће се казнити по њему, дакле, ја нисам, да се овде власт равња као ио некаквом прннцнну инквизиције, него но принцину оптужбе, јер ако он што скривп, тек онда власт треба то да докаже и да га казни за то. Одбор је потиуно правплно поетуиио, нгго је овај члан нзбрисао н ја сам тог мишљења, јер је ово протпв начела онтужбе. Ја мнслим, да је то начело руководило одбор кад је овај члан избрисао. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Не могу иропустити ову прилику а да не одговорим г. Нанги Срећковнћу н да му не кажем да је он, ио његовим сонственпм речпма, бно инквизитор целог свог жпвота. Он каже: да не треба тај новинар да да доказа да лн је испунио услове, који се за то траже, те да може вршити тај посао. То је доиста чудновато да каже човек, који је целога свога века био професор у Великој Школн. Нрема његовом мишљењу, значило би да ђаци треба да дођу код г. Срећковића на предавање и да седе, а да не иоднесу доказа да ли су свршили гнмназију, већ је то дужан г. Нанта да доказује. Овде није говор о кривицама, него власт тражн да лн је то наш грађанин нли стран. Ја сам пристао да се не траже документа од тих људи, али пријаве треба да буде, јер ће се догодити нојава, да ће изаћи лнст, а власт неће знати и ако би по садржннп његовој доиста требала да зна. Ја мнелпм где год у свету нма слободне шгампе, да је пријава сведена на толику меру. Дакле сматрам да иријаве треба да буде, а она се може учинити и предајом пошти на рецепис. Штедпти толико комодитет једнота уредника, где можемо бити изложени, нарочито овде у Београду, да дође ко хоће, ја мислим да је то у најмању руку неразборнто. За то ја држим да треба да буде пријаве, а она се може и поштом учинитн. (Чује се: да се решп.) Потпредседник — Је ли вољна Скувштнна да се решп? (Јесте). Панта Срећковић — Чланом 7-мим тражи се да је грађанин срнски, а чо је баш оно што ви хоћете, а чланом 8-мнм тражи се нрпјава, која није потребна. Алимпије Васиљевић. — Ја ћу да свратим иажњу Скупштнни на нрактичну страну овога питања. овде се каже

да новинар, ире но што се почне издаватн лист, да мора то прнјавпти власти. У каквој цељи. Свакако у тој, да власт оцени, да ли он нма права да пздаје лнст или не. И ако нма онда може нздавати лпст, а ако не онда не може, онда је то као што рече Тајснћ нревентивна мера, дакле, ако нема права да издаје новине, онда та иријава нема никаква практнчка смисла и онда је пзлпшно да јавља властн, кад на то нема ирава, дакле што ће се он власти јављати, кад власт може да му каже нмаш н.ш немаш нрава. Ја, дакле, кажем, да је ово нревентивна мера н с тога овај члан треба да се избрише. Риста Поповић — Ја мнслим да нема никакве опасностн за слободну штампу, ако би се овде уиела одреба, да уредннк, пре него што иочне издаватн новпне, учнни пријаву власти. Кад би се тиме сужавала слобода штампе, ја доиста не бнх бпо за то, алн шта се овпм тражп ? Ттажи се, да новпнар учинп пријаву за пздаваше новнна на ма на који начпн па било то, рецимо, преко званичних новпна или на ма какав начнн. Ви ћете рећи , иа и та иријава сметаће цздавању лис1а. Нстина н тога је бмвало, знамо да је бивало времена кад се није могла добити дозвола на чак ни иријава, алн то је бнло 3—4 па и 5 даиа и власт је ииак морала да ионусти и да дозволм уредннку издавање листа. Међутнм уреднпк којп се јавља, да ће да издаје новине, он ту пријаву пеће учннитн сваког дана. Данас човек, који хоће да радн на новинама н да шнри нека начела, тај то не чини само за један дан него за 10 н 20 годнна, и ви хоћете да снречите да он не положи нн толнко труда, да за таЈ свој иоступак јавн властн ц то свега само једаред. Ја мислпм, да је то нзлншно н да не треба толико штитити уредника те да он, кад се лаћа таквог једног посла да нздаје један лист 15 — 20 година, да не учини ирнјаву. Ви знате да по Уставу државна власт пма права да узапћава новине, које донесу нешто, што по Уставу не може да се увлачн у дискусију н онда од куд ће једна власт, која нма дужност да узаићује такав лист знати, да ли су новине тамо негде изпшле. Ред је да се каже да ће новине нзлазити, не тражи се ту дозвола, не тражп се решење, него се само даје изјава, да ће се иокренути лист. Међутим никаква штета не би била но слободну шгампу тпм, што ће неко кроз цело време издавања новина учиннти само једанпуг иријаву. Ја молим Скуиштпну да не верује да се тнм сиречава слободна штампа. Молпо бнх Скупштнну да се овај члан унути наново у одбор.јер ннсам ни за то да се нрнми овај члан, како га је министар иредложпо ; нек се у одбору удеси боља редакција да се та гаранција омогући. Молим 10 иосланика да ме иотпомогну. (Нотномажу га). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Одбор греба да зна, да ли се та прнјава у начелу прнма н нрема гоме да удеси редакцију. (Ерпма се). Потпредеедник — Пошто и министар пристаје да се члан 8 врати у одбор то стављам, на гласање : Пристаје ли Скупштина да се овај члан врати у одбор ? (Пристаје). Изволте чути један указ. Секретар чита : У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕЕСАНДРА I по милости божјој и вољи народио) Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег мннистра Финанције, а по саслушању Нашег министарског савета, решило смо и решавамо: Овлашћује се Наш министар Финанције, да поднесе Народној Скупштини, сазваној у први сазив прве периоде, на ре-