Народна скупштина

69 САСТАНАК

иосла, али да ои све ово што тран;и чл. 8 предлога од њега објави у својим новинама, па власт из тога нека сазнаје што јој дужпост налаже ? Према томе уредвнк бп морао објавити своје пме и презпме, свој стан и т. д. као и сваку промену која би доцвије настЈпила. То би држим било довољно за власт. Минист . унутр. деда Ј. Ђаја — Пре свега мора>> јасно да кажем, да иити ја сматрам, нити се може сматрати, да једна проста прпјава може бпти названа иревептпвном или даном мером, мером од које завпси пзлазак листа. То никако не стојк. На иротив, ако се неко и не нријавн власти, не знам, да он не може издавати лнст, то му нико не може забранити, иошто слобода издавања лнста не стојн у везн са иријавом. Овим се чланом тражи, да се само нздавалад листа прнјави, јер н сам Устав каже н ноставља извесне услове, да је уредник лпста грађанин српскн, да ужива грађанска права, дакле пндиректно н Устав наређује, да о томе треба воднтн строгог рачуна. Каже се да то нема практичне вредностп. Ја сам и мало час у моме говору нсказао моје начелно гледиште о овоме иитању и остајем и сада нри томе, да никад не бпх могао пристати на то: да је слобода штампе у неноверењу сирам државе и мнмо ње. Ја сам чак пристао да се бар тражп најпростија пријава властн, да је уреднпк дужан само дасејавн поштом без подношења икаквих докумепата, да просто изјавп да хоће да издаје лист. Од те иријаве неће завпсити излажење листа, само што ће уредннк битн кажњен за то, што је нропустио да се иријави власти. Илија Дупшанић — Ја мнслнм, да ирема самом Уставу не бн бнло згој.чча да остане оваква редакцпја, као шго је предложена у чл. 8- Г. минисгар велп, да бн иристао н на то, да се уредннк, издавач листа може само иисмом иријавитн власти и да може нристуиитн нздавању листа. У Уставу (чл. 22) се велн, да уредннк мора уживагн грађанска и нолитичка ирава. И кад то стојц у Уставу, онда то значи власт мора знати о томе да ли тај, који хоће да покреће лист, има те услове, које Устав нронисује. Разуме се, много је лакше оиоме, који хоће да издаје један лист, да снремн све то, што Устав тражн, и јави се власти, него да се излаже томе да га власт потрже и тражи поново документа од њега, то би било баш отежавање а не олакшавање рада уреднику, с тога ја бнх бпо мишљења да остане редакдија, као што је у пројекту а нарочпто и с тога, кад и сам Устав тражи извеснм услове од уредника, онда треба да и то уђе у закон. Панта Срећковић — Та одредба у Уставу, да уредннк мора бити српскп грађанин н уживатн нолитичка ирава не односи се на онога, ксји ће да ради тај посао. Ја не могу да разумем на што то да ја доказујем, нека власт доказује, ако ја немам права, онда ће ме власт ухвагити н казати, не можеш то да радиш, п ја више не смем. Ако усвојнмо овде одредбу која се нредлаже, онда ћу да ја доказујем и десиће се у највнше случајева, да не могу да докажем, јер власт ће увек моћи да каже, нпје ти овај документ добар и на сто начина може човека да кнњп до годину дана. Па тако исто зар за друге стварц не треба исто тако докумената као п за издавање новина. На прилпку 1а хоћу да издам једну брошуру н ја да морам да идем иолнцији и да кажем ту моју намеру, за што да се нријављујем власти. Ја нећу дасејавим властп, и ако нешто урадим противно закону, он ће сматратп као кривац исто онако као н лопов, који учпни крађу. Један лопов неће никад ирнјавити се иолнцпји н казатн ја сам ово и ово украо, он ће то казати ако га власт ухвати. Дакле и овде, која вајда од такве једне одредбе, ако нздавач лнста хоће да учини нешто противно закону он ће то учннити, па бндо му не било такве одредбе. Узмите како хоћете с које хоћете стране, овај члан треба да се избрпше. Један новпнар ако хоће да издаје новине, он ће објавитн у својим новинама ја ту и ту седим; или, ту н ту ће бити уредништво, сигуран сам човек, нећу да крадем и утекнем, итд. Он то мора да јавп, иначе ако се не би јавио да пздаје новине, неће му нико ни Узимати. Према томе овај члан треба да одпадне. И овде као ц у другим случајима, ако ко скриви и учини зло нека се

18 ФЕБРУАРА СТРАНА 789

хвата као неваљалац, а полпцијп је задагак да тај посао изврши. Витомир Младеновић — Мени се чини да се може 1 иримити безбојазни овај члан, кио што г. министар иредлаже ; сад новом редакцијом овог члана. Г. министар иристаје да се не траже документи. Кад се јави уредник власти она ће нмати времена да сазна, да ли је тај уредник лнста: српски грађанин, и да ли тиј издавач има све услове, које Устав ироаисује за уредннка новпна. Ако их нема забранпће му радњу и казнпће га, што је протпвно јасној одредби законској почео да ради. На тај начин слобода је штампе заштићена а није сиречен нп нздавач да слободно кад год хоће да издаје иовине, ннтн је пзложена власт томе, да не зна шга ко ради у њеној околнни. И иолиција ако сумња да издавач нема потребнпх услова може доћн до цељи н лако сиречнти злоунотребу закона. И један и други захтев дакле постнгнут је овои редакцпјом г. миннстра и треба је нримнтн. Живан Живановић — Г. Душманић је о&јаснио да Устав тражи да уредник мора бнти грађаиин сриски и ужнвати полнтнчког нрава. Кад бп то само стојало у чл. 8 нредлога, онда ја не бнх имао шта да говорпм. У 8 чл. по иројекту апнистровом стоји: да се мора учннптн полициској власти писмена нријава, у којој ће биги наоначено име листа, име и |стан одговорног урединка „са иогребинм документима". Чак 1 је и г. мниистар иристао да се пзосгаве речи „са потребним документпма". И кад то однадне, онда је све остало чисто приватне прпроде и с тога ја бнх Оно мпшљења, да све то уредник листа иубликује у своме лнсту, а не да прпјављује властп, а тако исто и сваку промену, која се доцннје деси односно стана н другог чега. Ако бн се у томе смпслу редиговао овај члан, задовољило бн се ц оно, што хоће миипстар п не бп бнло нрекора, да нздавач листа мора иматп цосла са влашћу и излагатп се могућпм кнњењпма; стогајабпх предложио, да се овај члан вратн у одбор ц да се у том смнслу реднгује. Молим ако пма довољно иосланпка, да потиомогну овај нредлог (нотпомажу га). Коста Динић — Гоеподо, ми смо се размпмоишли у мпшљењу са г. мннистром, односно не иријаве власти ; ја не признајем да пријава није иревентивпа мера, али она се може да изоначи, јер нема никакве гаранције, да власт неће кињпти иоЈедине људе и отежати издавање листа. Главно је, да то треба, да се не дозволи. Што се тражи од издавача, ио Уставу да је сриски грађанин и да ужпва иолитнчка права, то нпје ннкаква тегоба. Сваки издавач листа, чим се буде одважио на то да нокреће један лист, он ће се осигурагц и сиремнтн документе, и ако му нх буде иолицнја иотражнла, он ће их показати и квит рачун. Дакле у том иогледу иријава нпје нужна. А прнјава власти само ради тога да власт зна за нздавање лнста, ја сматрам, да би то било стежавање излажењу листа и да би то у практици иоказало као једна пре. вентивна мера, која ио Уставу никако не треба да ностоји. Ранко Тајсић — Члан 22 Устава ве.ш штампа је слободна и ја нпкако не могу разумети, шта неки веле, да ова одредба у члану 8~ мом мнје никаква превентпвна мера. Јакажем, да јесте и рецнмо нека се утврде у овоме члану од 4 гачке ма једно, коју треба да испунн један издавач листа, то је већ савршено једна иренрека. Чим се овде вели, да се мораш цријавити власти, то вућ значи, да не можеш да радиш, и не можеш издавати нзвесан снис а то је са свнм једна нревентивна мера. Ја се потпуно слажем са одборским мншљењем, да овај 8" ма члан треба са свпм да се избрише и да тако утврдимо оно начело исказано у 22 члану Устава: штамаа је слободна. Милош Богдановић — Г. Панта упоређује штампарску радњу с обнчном крађом н вели: крадљивац ће да краде, и неће доћи власти да се иријавн, такоиовај, он ће да штамиа све што му дође на памет. Ја то не схватам тако. Ја велим да сваки новинар тим путем хоће да зарађује да издржава себе и своју породнцу, као што сељак н трговац ради своју радњу, њнву, ливаду и остало, па се отуд зарањује. Па као што сељак не сме своју рецимо стоку коју је одрапно, да нрода нре него што добије билег од кмета, ни