Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА,

Тачка * као гранична тачка удаљепа је од сталне тачке А. 900 мет. а у правцу 6 4° спрам магн. меридијана, а од стадне тачке В. 660 м. у правцу 72° спрам магн. меридијана. Ова тачка ^ лежн на потоку Терзинац. Гранична линија * * лежи у правцу 2 7° спрам магн. мередијана, а дугачка је 430 м. Ова гранична линија пролази кроз општинску шуму. Гранична тачка ј* лежи од сталне А. у правцу 176° спрам магп. мередијана, а удаљена је од тачке А. 812 мет. а од сталне тачке В. у правцу 36°, а удаљена је од исте 700 м Ова гранична тачка лежи на сувом потоку, а у општинској шуми. Гранична лпнија лде у правцу 400 мет. а спра.ч магн. меридијана нод углом од 117'\ Гранична тачка удаљена је од сталне тачке А. 42 0 м. а у правцу 160° а од тачке В. 272 мет. у правцу 21°. Ова гранична тачка лежи на утрини Гаје Станојчића, из Руђннаца, и то на путу, који кроз ову утрину пролази. Гранична линија иде у правцу 27° спрам магн. меридијана, а дугачка је 2 00 м. Она пролази целом својом дужином кроз општинску шуму. Гранична тачка јИ лежи на земљишту Ранка Вулића, из Руђинца, а удаљена је од сталне тачие А. 48 4 м. у правцу 15 3° а од сталне тачке В. одстоји 5 40 м., у правцу 177° Гранична линија № V и Де У правцу 63° а дугачка је 730 м. Ова линија иде преко општинске шуме. Гранична тачка Џ лежи у правцу 127° од тачке А. а удаљена је 394 м., а од сталне тачке В. у прапцу 140°, а удаљена је 6 76 м. Ова тачка лежи у општинској шуми близу потока (слепог), Гранична линија « иде поред слепог потока, а у правцу 153° спрам магн. меридијана. Ова линија у целој својој дужрни 630 м. иде поред слепог потока и општинске шуме. Гранична тачка ^ лежи од сталне тачке А. у правцу 6 4° опрам магн. мсридијана, а удаљена је од исте 48 4 м. а од сталне тачке В. лежи, у правпу 10°, а удаљена је од иств 49 7 м. Тачка .Ц. лежи у општинској шуми. Гранична линија пружа се у правцу 2 4 3° спрам магн. меридијана, а дугачка је 1130 м. Цео ограничени простор износи шест стотина тридесет и једна хиљада девет стотина (631,900) квадратних метара. Према томе има свега седам рудних простора, рачунајући простор 100.000 квадратних метара. Чл. 4. Рудник овај зваће се «рудник Орловац* и под тим именом завешће се у рударске књиге. Чл. 5 Обделаоци овог рудника Редлих, Оренштајн и Шпицер обвезни су придржавати се прописа закона рударској, тачно плаћатн регалне данке и остале рударске таксе, које сада постоје и које би се доцније завеле, следовати свима наредбама рударско власти, као што се и њима дају поред дужности и сва права по овој повластици проппсана рударским законом. Чл. 6. Овај закон ступа у жинот, кад га краљ потпише. Мшпљзње Државног Савета. Госиодине Министре, Писмом вашим од 2 0 пр. мца. РЈМ' 286 послати предлог о цовластицама г. г. Редлиху, Оренштајну и Шпицеру, индустријалцима из Беочина, на вађење и израђивање — воденичног камена у атарима села Попине и Дубља, Савет државни расмотрио је и није имао ништа друго да примети, само мисли да, наслов исгог предлога неодговара Формули, која је усвојена за предлоге и пројекте, који се подносе на решење Народној Скупштини, и да би га требало удесити према тој Формули. Част ми је исвестити вас о овоме ради вашег знања п врагити •/. предлог с молбом, да би сте изволели примити уверењо мога поштовања. Застуаник Председника држав. Савета А. Ваеиљевић.

САЗИВ ЗА 18!>0 ГОДИНУ

Секретар чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србијз МИ НРАЉЕВСНИ НДМЕСНИЦИ На предлог Нашег министра народне привреде, а по саслушању нашег министарског савета решилп смо и решавамо : Овлашћује се наш министар народне привреде, да Народној Скупштини сазваној у први сазив прве периоде скупштинске може ппднети на решењо «Г1ројект закопа о повластици Тзорђа Вајферта индусгријалца и Алексе Новаковића адвоката из Београда, на рудник „Ђурина срећа« у округу пиротском. Нагп министар народне прнвреде нека изврши овај указ. 2 8 Фебруара 1891 год. Веоград. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Беди-Марковић с. р. Министар народне иривреде К. С. Таушановић. Исти гласм: Народној Скупштини Решењем министра народне привреде од 10 септембра 1 888. год., а на основу § 18. рударског закона, издато је нраво искључивог истраживања руда и копова г. г. Ђорђу Вајферту индустијалцу и Алекси Новаковићу адвокату из Бееграда на месту званоме : Црвени брег, а па рудиштима црвенобрешким, острозубским и рупским, у атару опшгине рупске среза власотиначког, округа пиротског. У току времена од 10 септембра 1 888 до 6 маја 1889 године, истражноци су у толикој мери радове око истраживања руде и копова на том месту интензивно предузимали, а нарочнто подземним радовима, да су дошли до резултата, да је вредно предузети обделавање руда на њиховом искључивом истражном терену. Према овоме под 6 маја 1889. године поднели су ми извешће о дотадањем раду и молили су ме да нм издам повластицу на обделавање руда и копова на поменугим местила. Пошто су молиоци испунили захтеве јЈ 28. рударског закона о давању повластица, то сам на основу 29. и 30. рударског зокона одредио вештачку комисију да на лицу места прегледа све радове истражиоца, као и да према раствореним рудиштима и нађеној оловној руди оцени, је ли вредно на поменутим рудиштима одпочети обделавање. Вештачка комисија под 29. јуном 1889. године поднела ми је извештај о свом раду, и пошто сам се из истог уверио, да су сви наводи истражиоца о овим рудиштима истинити, као и да је оловна руда у раствореним рудиштима толике моћности, да ју је вредно обделавати, то сам на основу 16. и 31. рударског закона наредио истој комисији те је по пропнсу 1 3 3. рударског закона извршила олраничење рудних поља, на које истражиоци траже обделовање руда и копова. Када је комисија поверени јој посао свршила и рудна поља ограничила, ја сам на основу § 31. рударског зекона под 4 јулом 1 889. године Р-^ 757 известио решењем милиоце, да ћу им тражену повластицу на об/елавање руда и копова у поменутим местима издати, кад саобразно 1 7 7 члану земаљског Устава за то добијем одобрење Народне Скупштине. Према свему до сада изложеном, а са обзиром на то, да -• су г, г. Вајферт и Новаковић искључиви истражиоци руда и копова у општини рупској, среза в^асотиначког округа пиротског, испунили све захтеве закона рударског, да могу бити ио-