Народна скупштина

82 САСТАНАК — 2 МАРТА

СТРАНА 945.

II ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА ЗА преглед и оцену посланичких предлога 1. Предлог Виће Радовановића и Ранка Тајсића о изменама у уредби о •регулис&њу ирофесорских илата; — одбор је мишљења, да питање о додатцима директорима средњих шкода, стоји у вези са начелним питањем о додатцима чиновничким у опште, јер није право узпмати овима додатке, док другима тп додатци остају; с тога мисли, да се о овоме предлогу не може у Скупштуни решавати, и да га не треба упућивати Државном Савету на оцену. Има одборско мишљење Коста Јуришић да преддог треба изнети Скупштини на решавањо. 2. Предлог Ђурђа Ђоровића и Брачинца: о закону о чиновничком оделу. Одбор оцењујући патрнотски смер овога преддога, којим се иде на то, да се потпомогне наша домаћа производња; налазећи да овом предлогу иема места да се решава у Скупштипг, јер прописивање облика, које ће да носе чиновници, — које прописује сам министар — није умесно ни сувремено, нарочито у једној демокрагској земљн као што је Србнја. председник А. Васил>евић. секретар Д. М. Ружић. чланови : П. Срећковић, Др. Д. Станојевић, Ареа М. Дреновац, ТБ. П. ТВоровић одваја се. Предеедник — Претрес и прегледање ових предлога може доћи тек сутра на дневни ред. Усваја лп Скупштина да ставимо ово сутра на дневни ред ? (Усваја). Част ми је изјавити Народној Скупштини да је Државнп Савет вратио предлог Мијајла Ристића и другова о реквизицији. Он се упућује секцијама да га проуче и да изберу по једног члана у одбор, тако исто Државни Савет вратио је предлог г. Косте Динића о измени у закону о апотекама; и он се такође упућује секцијама да га проуче. Изволте чути три указа Краљевских Намесннка. Секретар чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИи,И На предлег Нашег министра Народне Иривреде, а по саслушању Нашег министарског савета, решили смо и решавамо : Овлашћује се Наш министар Нар. Привреде, да Народној Скупштини сазваној у први сазив, прве периоде скупштинске, може поднети на решење а пројект закона о повластици Редлиха, Оренштајпа и Шпицера пндустријалаца из Веочина у АустроУгарској на руднике: «Гавраница® и «Орловац к у округу крушевачком. Наш министар народне привреде нека овај указ извршн. 2 8 Фебруара 1891 год. Београд. Јов. Риетић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар народне иривреде К. С, Таушановић. Народној Скупштини ® Г. Г. Редлих, Оренштајн и Шпицер, индустријалци из Аустро-Угарске. под 3 1 августа 1889 године, тражили су, да им се на основу закона рударског изда повластица на педесег

година за вађење и израђивање воденичког камена у атарама села: Попине и Дубља, среза трстеничког, округа крушевачког. Пошто су молиоци испунили захтеве § 28 рударског закона о дапању повластица, то сам на основу 28 и 30 рударског закона одредио веппачку комисију, да на лицу места испита све наводе молилаца у молби и оцени, да ли се воденично камење налази у толикој количини, да је вредно предузети пађење и прерађивање истог. Вештачка комисија, пошто је на лицу места извршила нужан из;шђај, под 10. септембра 1889 године поднела ми је извештај, констатујући, да су наводи молиоца у молби истинити, и да се воденично камење налази у толикој количини, да је вредно предузети вађење и прерађнвање истог. Према оваком извештају вештачке комисије а на основу I !. 16 и 31 руд. закона, одредио сам у септембру месецу исте године комисију, која је по пропису § 3 3 руд. закона, извршила ограннчење рудних поља, на која истражиоци траже вађење и и::рађивање воденичног камења. Када је ова комисија поверени јој посао свршила и рудна П0 1»а ограничила, ја сам на осн^ву § 31 руд. закона под 8 октобром 1889 године Р'Аг 1172, известио решењем молиоце, да ћу им тражене повластипе на вађење и израђивање аоденичког камена на поменутим местима издати, када саобрвзно 17 7. члану земалског Устава за то добијем одобрење Народне Скупштине. Према свему до сада издоженом, а са обзиром на то, да су молиоци испунили све захтеве закона рударског, да могу бити повласгичари на поменутом месту — част ми је на основу 17 7. члана земаљског Устава поднети Народној Скупштини на одобрење приложени под '/. пројект повластице. РЛ. 4 46. 2 8. Фебруара 1891, год. у Београду. Министар народне привреде К. С. Таушановић Исти гласи: ПРОЈЕ^Т ЗА^ОНА о повластици Редлиху, Оренштајну и Шпицеру, индустријалцима пз Беочпна, а на ва^ење п израђивање воденичног камена на месту званом „Орловац", у атарима села Попине и Дубља, среза трстенпчког, округа крушевачког. Чл. 1. Овлашћује се влада краљевског Намесништва да може издати повластицу Редлиху, Оренштајну и Шпицеру, индустријалцима из Беочина, на вађење и израђивање воденичног камена, у атарима села Попине и Дубља, среза трстеничког, округа крушевачЕОГ, а на основу овога закона. Чл. 2. Редлиху, Оренштајну и Шпицеру, индустријалпима из Беочина у Аусгро-Угарској, даје се повластица на вађење и израђивање воденичног камена, а сходно § 5 5. рударског закона и осталих руда и копова, које повластичари за време дате им повластице пронашли буду у агарима села Попине и Дубља, среза трстеничког, окр. крушевачког, а на простору од шест стотина тридесет и једна хиљада девет стотина квадратних метара или седам рудних поља, а за време од (5 0) педесет година, рачунећи од дана решења скупштинског. Чл. 3. Тачне границе овога рудника обележене су под у. плану а његове су гракзце утврђене и ограничене овако: Цео ограничени простор утврђен ја према двема сгалним тачкама у плану означене са А и В. сталпа тачка А. јесте ћошак (северни) од бараке на руднику ((Орловцу" ; а тачка В. раскрсница путева. Тачка А. лежи од тачке В. удаљена 288 м. а у правцу 100° спрам магнетског меридијана.