Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Председник — Одобрава ли Скупштина тражано одсуство ? ("Одобрава). Изволте чути два предлога посланичка. Секрехар чита: Народној Скупштини За продају дувана иредвиђени су законом тако-звани в великопродавци« и „лалопродавци.® Први су као окружни закупцп монопола, док су други прави продавци у публици. Нроценат, који држава даје продавцпма, одилази нешго на једне, нешто на друге; но ипак на малопродавце пада мањи део процента (добити), док већи део пада у корпст великопродаваца, који су управо само посредници између државе и правих појединаца. И, кад не би стајали на путу већ закљученн уговори између државе и великопродаваца имало би за државу користн, да се великопродавци укину и држава непосредно издаје дуван малопродавцима, те би за ове био проценат зараде већи; а за државу проценат губитка мањи, у колико се сад дозвољава и великопродавцима и малопродавцчма. Овн последи.и и даље су у штети, што од неког врцмеиа, у варошима н пиаче, у велико келнери продају дуван пушачима, узимајући га од великопродаваца непосредно. Но и то није све. На малопродавце пада даља штета усљед ажије, што износи често нута до 3°/ 0 . Чланом 129 закона о монополу дувана наређује се, да малопродавци плаћају великопродавцима дуван у сребру (банкама и сребром), док међутим малопродавцима махом пада ситап новац, пошто су цене већим делом испод пола динара. Колико је већ сисгем монопола и тежак, ваља га учинити сношљивијим, и оне извесне користн ваља расположити подједнако на све, који са монополом раде, а малопродавци понајпре; јер то је онај стари уништенп еснаФ дуванџпјски. С тога част нам је предложити Народној Скупштипи овај ПРЕДЛОГ 0 измени чл. 12!) зак. о монополу дувана. 1 Члан 129 нзмењен гласио би овако: Великопродавци у закупном округу продају дуван малопродавцпма. Малопродавци купују дуван од својих окружних великопродаваца и плаћају га нашим државним новцем, какао сами добијаЈу од куиаца. А ни у ном случају не може се од малоиродаваца. тражити, да отилату дувана великоиродавцима чине у сребру или у новчаницама сра. народне банке, више од иоловине укуине суме, коју за дуван дугују II Закон овај важи, кад га Краљ потпише. 1 марта, 1891 год. Београд. предлагачд: Жив. Живановић, Дим. А. Машић, Ј. X. Авакумовић, П. Срећковић. Народној Скупштини ПРЕДЛОГ Уважавајући трндесет-три-годишњи патриотски рад НиколеКола-Рашпћа из Ниша н желећи да га држава награди, предлажемо : Да се Николи-Колу-Рашићу поклони она земља, за коју он сада годишње плаћа двеста осамдесет динара кирије у атару општине нишке. 2 8 Фебруара 1891 год. у Београду. пред.1агачи, нар. носланици : Милија Мдловановић, П. С -рбћковић. Јов. С. Јовановић.

Председник — Оба ова предлога упућују се надлежном одбору. Изволте чути спро!1одно писмо г. министра Финанције, којим подноси завршнп рачун за зпјам жељезннчки. Секретар чита: Главна Контрола Бр. 3 818 2 7 Фебруара 1891 год. у Београду. Госиодину министру финанције. Рачун о закључепом и утрошеном зајму 5°/ 0 жељезннчке ренте од 1 890 год., за откуп екснлоатацнје српских државних жељезнпца. датиран под 20 октобра пр. 1890 год., а поднесен па преглед актом господина миписгра од 1 новомбра исте год. ЗБр. 583 4, Главна Контрола на основу члана 119 Устава а с погледом на закон и уговор о овоме зајму, коначне је исти рачун прегледала у даиашњој општој седници својој н пошто га је огласила да је исправап, она га је иадлежно оверила, па тако оверен нма часг у прилогу под ■/. послати госнодину министру Финанције на даљи поступак. председник г.1авне контроле П. К. Мијаиловић. заступник секретлра рачуноисп итач М. Ј. Милосављевић. (Види прилог »Нар. Скупштини"). Председник — Завршни овај рачун упућује се одсецима да га проуче, и да изберу одбор који ће га прегледати. Изволте чути извештај одбора који је прегледао извесне предлоге посланичке. Секретар Ранко Петровић чита: I ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА за преглед н оцент ноеланнчкнх предлога. Одбор овај узео је у расматрање и оцену сдедеће предлоге : I Предлог Виће Радовановића, за допуну члана 7 закона «о устројству управе варошп Београда 11 (Зборнпк XIII, стр. 101 и измену решења највише власти од 10 октобра 1864 год. Бр. 866 (зборник XVII, стр. 197), која гласи ; (< зграде за смештај управе вароши и њенпх оделеша — квартова — дужна је набавитн општина београдска. А умерену за то накнаду да плаћају општини београдекој по одредби општинског одбора." Па је нашао : Да је овај предлот паписан у Формн законској и да, као такав, може доћи на решавање пред Народну Скупштину. II Нредлог Новака Милошевића, да се допуни закон од 16 јуна 1866 год. о томе, која су места у Србији вароши, варошице, а која села (зборник 19 стр. 102), па је нашао: Да је овај предлог написан у Форми законској и да се о њему може решаввти у Народ. Скупштини. III Предлог Димитрија Илиџановића за измену закона „о административној подели Краљевине Србије® од 1 890 г.. па је нашао: Да је и овај предлог написан у Форми законској, и да о њему може бити решавања у Народној Скупштнни. С тога част је одбору предложити Народној Скупштини, да изволи мишљење одбора усвојити. председник одбора Марко Петровић. извести.1ац Јок. Павловић.