Народна скупштина

Ј

СТГАНА 950 НАРОДНА СКУПШТИЊ Извеетилац Ранко Перовић — Г. Васа Мавојловић са својим говором у начелу изгледаше ми да ће бнти иротиван овом закону у оиште, алн ја му захваљујем, што се на завршетку свога говора пзјаснио да није аротиваи у начелу овом закону. Међутим ја хоћу да нажем неколико речн зарад бољег оријентисања у одређивању, да ли да се ирими овај закои шш не. Још 1880 г. довесен јс закон за „аграрни за]ам". Тај је закон решио зајам, који је имао намеру да. се њиме откупе сва она добра, која су ио иређашњем спахијском уређењу у турској државп иостојала, а на којима су живили наши људи, тс да ностане права својипа онпх, који су на њима живели. Сопственицп пак ималп су гај откуи да илаћају држави иа пме отплате и ннтереса таман онолико, колпко је н држапа плаћала на учињени зајам. Закон је донесен, и имања су откупљена од стране др; жаве, а међутпм тај дуг није никако накнађеи државп од онпх сопствеипка, у чпје је руке прешла та земља. Од 1880 г. на овамо држава непресгаио пла1>п око '/ 2 милиона дннара годишње на пме отилате п интереса за онај зајам, којпм је то откупљеио, а међутпм тамошњп сонствеипцп нпсу готово ништа држави отнлагили. А то је бпло тако и сувпше с тога, што није добро уређено то илаћање, јер држава је нримила за свога дужиика читаве опшгпне пли села, а села п општиие нису се моглн наравњаги, колико ће ко да плаћа, но што су имања код иојединаца различнта. Овом је закону задатак да то регулише, до одреди сваком сонственику, колико пма да отплаћује од сада у име отилате и интереса овога зајма; јер по досадањем закону а са тога што нпје ва свакот иојединца дуг подељен соиственпци врло су мало плаћали, или иису ни мало. То је што сам имао да вам кажем. Богосав Поповић — Ио што сам ја носланик пз тнх ослобођенпх крајева, то ћу п ја да кажем неколико речн у начелу о овоме закону. Кад је наша храбра војска 1877 г. заузела ослобођене крајеве и присаједннила их краљевпни Србији, тамо су скоро сва села била добј-а нојединпх Турака, а обрађивали су их Срби. Срби, којц су живелп на тнм местпма ннсу нмали новаца да нлате Турцима за те земље и за го се је наша држава задужила и исилатила сва земљншта турска. Сад они грађани на тим земљшитпма, дугују нашој држави. Али наша држава, кад је исалатнла та земљишта Турцима, оида се није обратпла иажња, да го буде што је јсвтиније, него су иојединци чнипли злоупотребе, п што бп се могло јсдио село да узме за 1000 дук., а оно се је илатило 5000 пли 10 .000 дук. Но то је бпло и ирошло, и сад да се вратпм на иројект закона. Овпм законом нде се на то да се олакша нлаћање по- ј јединих грађана државн. До сада по старом закону један се- I љак, у селу од 100 кућа, није могао да се убаштини, него је морао да плаћа заједно са осталнм сељацнма но неколпко година, иа тек онда да се убаштини н за то је држава вр.ш мало нанлатнла од тога, јер је један гледао на другога да нлати н тако се внје нпшта платило. Овим се пројекгом иде на то, да се одели земљишге сваког појединог сељака и тако сваки да ма шта има да илатц н одмах да се убаштннн. Да кле овнм се нројектом иде на то. да ги сељаци што пре исилате то земљиште, што је са свим умесно н за то молпм Народну Скуишгину да овај иројект нрими. Панта Срећковић — Ја не бих узео реч. да нисам чуо овде векакве појмове, који не одговарају стању сгвари. У окрузима, придруженим Србпјн било је соиственика, којп су пмали своју земљу, а међугим било је људи, који су жпвели на турској земљи, алн они нису плаћали више него деветак илн десетак. Кад је Србија ослободила те нределе, онда је нт Скунштини ова сгвар уређена тако, да се снахије, којп су имали права на девегак илн десетак ногоде са сељацима ио што да продаду га своја добра. Сељаци су и онда знали, ! која је њнхова земља п онда њпх ннје мсао нико да најурн, ! него је сиахија имао право само на десегак. Да је тако остало, бнло би добро, али овде је учињена једна ве.шка иогрешка. Ја зиам случај у месгу, које се заве Дужипца, кад

, САЗНВ ЗА 1890 ГОДИНУ

| је код мене дошао један Турчин, ја сам казао сељацима да са ноггде с њнм ц онн су се погоднли за 1000 наиолеона н опај Турчнн узео је иаре н огишао. Међутим иосле, кад је држава отнлатила, заборавила се првобитна ствар, да се ту илаћа десетак, него се нзокренуло тако да се што скунље ирода, и на иеким местпма сељацц су оштећени. Лане кад сам био у Буковцу, сељаци су мп говорили, да не могу нншта да учине него веле: најбоље је за нас да нам дозволи држава д! ма дамо ираво једном трговцу да узима десетак, а он да отилатн држави, и носле нзвесног рока да остане наша земља. Алн је сад веома мучно како ће да се дели таземља, на који начнн, и ко ће то да дели. Ја мнслим да не треба да улазимо у деобу, него нека онн реше, колико ће ко да плати, а држава да се не меша. Ја, дакле усвајам овај пројект, али само ни сам за то да се држава меша у деобу, него сељацн, који знају стање стварп како је, нека они то реше. Миниотар Финансија Мих. Вујић — Господо, говор поштованог посланпка, г. Папте Срећковпћа по^удпо је н мене, да кажем неколико речи о овој начелној дебатп. Нпсам мнслио, да ће бпти потребе да говорпм што у начелу о овоме закону, јер намера љегова нпје нншта друго, него да се народу онога краја иомогне, да се исправе учпњене ногрешке, у колнко се могу нснравнтн. Ово, што је рекао г. Пан'1а Срећовнћ, стоји. Погрешке су учињене у самом начину нроцењивања и ногађања. Умешали су се билп свакојаки елеменгп, адвокатн, личнн ингереси п т. д. Све је нскварило оиај ириро ни однос, којн бц нсиао по саме сељаке много боље, да нпје тога било. Држава је заузела спахиска места, стари господарп су бнли људи, који су наилаћнвалн десетак снахнје пли деветак тако звапе чифлпксајбпје. Једна је погрешка у томе што је земљшнте скупо илаћено. А друга је у томе, што је зајам скупо закључен; што је пнтерес био скуп тако, да су неилаћањем крЈЗ толико годнна сељацп дошлн у тај положај, да кад бп сад морали да иснлате главпицу, интерес н ннтерес на интерес, то бп изнело више, но што вредн та земља; мн би моралп те куће да раскућимо и да те људе отерамо са њихове земље. Главна пак погрешка тога закона у томе је, што је задуживано цело село солндарно. Мпелило се, да ће се тиме помоћп, кад се каже: да сва општина, нлп село јамтн за дуг. То је довело до тога, да ипко нпје хтео свој дуг да отнлаћуЈе. Тај се дуг данас пагомилао толико, да држава , кад би хгела да нанлатн та.ј дуг, морала би да расели те људе, н опда, разуме се, кад би го бнло учпњено, нн једаи не бп могао да отплатн свој дуг. Међутим, као што знате, држава је учпнила, као што рекох, зајам по доста скупим условнма. Држава илаћа анунтет на тај зајам 450.000 дин. И овај терет, који држава нлаћа, дужнн да нлаћају државиој каси сами ти сељаци, међутим држава нема од тога до данас никаквих прпхода, и тај је ануитет саставни део државног анунтета. Овим се закоиом пде на то, да се нзврпш нодела дуга, а ие подела земље, као што рече г. 11анта Срећковић. Саљацн знају, шта је чпје, знају иа шга су плаћали десатак или деветак. СвоЈиие нема све догле, док онн ие добију таиије, дакле, док ту земљу не иснлате. Али они зиају, шта је њнхово земљиштз, и ирема томе нма дуг између њпх да се иоделп. У 1оме је цела ствар, у томе је сушгнпа овога закоиа, да се дуг подели нзмеђу њих, а поделпће га само општине, нли, ако 10 пе буде могуће, држава ће одредити комисије, које ће то пзвршнтп. Друга важна страна овог законскога нредлога је опрошгење дужнога пнтереса. Толпко сам пмао да кажем, само да нсцравнм говор господина Паите Срећковпћа. Дакле није подела земље већ иодела дуга. Потиредседник — Цретрес је свршен. Сгављам нц гласање: Ко је за то, да се поднесени иројект закона прима у начелу, нека седн ; ко је иротнв, нек устане? (Сви седе.) — Објављујем да је Скупшгина једногласно нрнмила овај пројект у начелу. Сад нрелазимо на спецпја.1ан иретрее.