Народна скупштина

82 САСТАНАК — 2 МАРТА

СТРАНА 949

Источна граннца рудпика је измеђ I и II; правац јој је 3 3°2' западно од магнетског меридијана а прелази од I тачке пошав утрином Нанте Славковића; утрином Глише Новичића, њивом Нетра Славковића, виноградом Митра и Ђуре Славковића, воћњаком и шумом Живојина Ђорђевића, ливадом Светозара Попадића, сеоским путем, виноградом Митра Топаловића — Мајсгоровића; њивом Тривуна Мајсторовића; виноградом Панге Мајсторовића; њивом Милована Стојановића, у којој је и гач. II. Северна граница рудника је између II и III, правац јој је 123<>2' западно од магнет. меридијана код II и прелази у означеном правцу њивом Милована Стојановића, њивом и ливадом Јована Васића, њивом Симе Васића, путем сеоским, забраном

парочпто хоћу да скреием нажњу г. г. посланиаа на овај пројекг у тој цељи, да би овај закон пзашао што бољи. Ви зпате, госнодо, да је Србији поред других обвеза, Евроиа, тако рећп натурила Србпји и аграрно пнтање па берлпаском копгрееу од 1878 год. и Србија поред других сервилности на спрам Евроне пзвршила је и ту, пре пего друге државе. Бсрлинским уговором наређено је да се аграрна иптања мор^ју расправитп не само у Србији, пего у Носпи, Ерцеговннп, и у Бугарској. И ако ове то до данас нису учинпле, Србнја је узела то на себе и од год. 1882 донела је закон , те су комисије расправиле то мучно аграрно питање. На осиову тога закоиа, Србнја је учинила

Петра Мајсторовића и забраном Андрије Јањића до тачке III. један зајам н она Је господарниа, којн су пмалп скоЈе гос-

Западна граница рудника је између III и IV: правац јој је 213°2' западно од магнетског меридијана код тачке Ш и у овом нравцу прелази имања: забраном Андрије Јањића, њивом Михајла Мајсторовића, сеоским путем; њивом Митра Славковића, њивом Ђуре Славковића, утрином, воћњаком, кућним плацем и њивом Михајла Мајсторовића. баштом Андрпје Мајсторовића, авлијом Косте Мајсторовцћа и воћњаком Петра Мајсторовића, где је тачка IV. Јужна граница рудника је између IV и I; правац јој је 3 0 3°2' западно од магн. меридијана код IV и тнм правцем прелази воћњаком Петра Мајсторовића и пашњаком Петра Мајсторовића. јрругом ((Павитина", сеоскнм путем и утрином Панте Славковића, где лежи и тачка I. Чл. 4. Рудник овај зваће се „рудник Ропочево« и под тим именом завешће се у рударске књиге. Чл. 5. Обделаоц овога рудника Алекса Савић обвезан је придржавати се прописа закона. рударског, тачно плаћати регалне данке и остале рудароке таксе, које сада постоје и које би се доцннје завеле и следовати свима иаредбама рударске власти, као што се и њему дају поред дужности и сва права по овој повластици проппсана рударским законом. Чл. 6. Овај закон ступа у живот, кад га краљ потпише. Мишљоњз Државног Савеаа Госиодине Министре, Разгледавши предлог о повластици која се намерава дати Алекси Савићу, из Београда, на вађење и израђивање мермера и оста.шх руда п копова у атару села Ропочева, којп сте предлог изволели послати писмом од 20-г прошлог месеца, Бр. 287. Савет није имао ништа друго да примети на овај предлог, само мисли , да наслов истог не одговара Формули , која је усвојепа за предлоге што се подносе на решење Народној Скупштини, н да би га требало удесити према тој Формули. Част ми је, известити Вас о овоме, и вратити */. предлоге с молбом , да бп сте изволели примити уверење мога особитог поштовања. заступ11ик председника држав. савета, А. Васиљевић с. р. Председник — Ови предлози унућују се секцијама. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду први претрес нзмена у закону аграрном дугу. Известилац Ранко Петровић. прочита цео закон (ст. 791), за тим саветско мишљење (ст. 7У2), па одборски извештај (ст. 930). Потпредседник Паја Вуковић — На реду је прегрес у иачелу прочитаног закопа. Васа Манојдовић — Госнодо, ја сматрам за дужност, да као иосланнк ироговорпм неколпко речи у начелу о пројекту овога закона, тим нре што сам ја као адвокат у ослобођеним крајевима внше година радио по овнм пределима, и

иодарлуке псплатила, и држава је српска постала тако рећи [оверилац свпју села п општнна у ослобођенпм крајевнма. Ја сад не могу да кажем прецпзно, колпко има села у четирн ослобођена округа, и колпко је могло битн господара, но само могу то да ка*кем, да је 1,ржава српска за закључени аграрни зајам ннгабулпсала поједина села укуино, п та су села солидарно одговорна државн, свп за једног н једаа за све, за онај зајам, којп је држава нсплатила турскнм господарима. Овнм нр.)јектом хоће се да се то раздели међ села, хоће се да се свако село распарча п онда ће држава, ако јз нмала својпх дужннка на хиљаду нли внше, она ће сад нмати овнм пројектом 5000 дужиика. Овнм се пројектом овлашћује мпинсгар фппанснја да он проннше правила како ће тн сопственици тпх земаља да пздаду хппотекарне облнгације држави. Разуме се да ће ту од честн бнтн манннулација око тога већа, алн то ће бити пробитачније за огилагу. Сад како ће се то наилаћпватп пројектом овлашћује се управа државннх дугова. Сем свега онога што је овде казано што ће министар финанснја раснпсом наредитн, ја држнм да г.г. иосланнцн Iреба да обрате нарочпту пажњу на чл. II нројекта, којн говорн како ће се та подела нзвршптп: да лп ће да врши каква комнснја, да ли ће вршптн нзборнп суд или ма како друкчије и па чијџ герет то све пада. То је по моме мишљењу тежпште овога пројекта, па п ако оп пзгледа да је лак, у примени ће нпак у колико ја познајем расправљање тнх аграрннх послова, мнслпм да ће врло тешко бпги да се то нзвршн. До данас све парнпце аграрне још ннсу свршсне код судова.још су оне у току н мн већ долазимо овде да раздељујемо та I села на тако рећи више дужнпка државних. Као што рекох, менп се чини, да ће држава наићи прп нзвршењу овога закона на грдне препреке, као што је наплазнла на нрепреке н са оним законом, кад је те аграрне одпосе расирављала, између села н господара, јер онда су и мпннстар фпнансије и правде н унутрашњпх дела, били пздалп масу раснпса са којима су на разне начпне тумачили аграрнн закон и тнм је прављена велпка збрка у примени тако, да су ио неки од миапстра и неподпуне турске таннје иризнавали за важеће. Ја се бојпм, да п овај зак. ве буде те среће што не би желео. Но на послетку нећу у то да се уплећем, алн у толнко иримећујем н молим г.г. посланике, да нарочнто при овом закону обраге пажњу на чл. 7 п 8, те да се проппше како ће се наплаћпватн аграрнп откупп од ових новнх дужника; јер ио моме мишљењу ови члановп стоје у суирогности са чл. 10 и 11, н са чл. 151 Устава, јер ја сматрам да вап судскнм путем не може се наплатнтп никакав дуг, мањ ако се нарочита повластпца не да управп зајмова, да она као год н неке штедионице наплаћује дуг без судске ироцедуре. Дакле у толпко ја могу да замерпм да ова два члана 7 н 8 — ие могу овако да остану, и кад дође ред на њих да се о њпма говори, ми ћемо тражити да се редигују на другн начин, јер као што рекох, ваи судским путем не може се нпшта нанлаћиватп, јер но овом нројекту држава ће ставптн ннтабулацпју на земљпште поједпних соиствеипка; алп ће се наћн н других ирнватнпх људи, који ће сгављатп нитабулације и неће се моћп ни један слућај наилате извршитп, док не буде оиште ироцедуре, као и код других иаилата по аашпм законима.