Народна скупштина

85 САСТАНАК —

5 МАРТА

СТРАНА 99б

јс већ држава примила на се обавеју нрављсња нута, онда је г. мннистар нмао да се постара на да се пут и саградн. Г. мнннстар у свом одговору велп: да је на томе радно, колнко је до њега стајало, да је нробао путем кулука, да је тај покушај пропао, да је слао два стручна пнжињера и да кад је видео њпхов предрачун по коме ће пут коштати око 89 хнљада динара, он је без лицитацнје повисио дену од тоне са 2 днн. н 75 пара дин. а да се сам преносач брине о путу, налазећи да је томе јевтиније дао од ннжињерског нредрачуна. Мислећп, да је бајагн јевтнније прошао од предрачуна, — а ја нарочито велим бајагн јевтпније — јер ћу доказати да је скунље дао; он тпме хоће да нравда свој иоступак, којим је обишао лнцитације. Пре свега, господо, иредрачун у овоме послу не може бптн нпкакав разлог. Не може с тога што мн сви знамо, да се но предрачунској цени увек не узнмље већ по ннжој. Предрачунска цена служп само као полазпа цена, са које се почпње лпцитација, а устуиа се ономе ко понудн најнижу цену нспод предрачунске, те се дешава, да се често уступи н за половину предрачунске цене. А кад то стоји онда г. мпнистар није никако могаи наћи разлога у предрачунској ценн за обнлажење закона. Његов бн дакле поступак био неправилан, н онда кад би дао п јевтиннје од нредрачуна. Но он ннје дао јевтиннје — он је дао скупље. Ево доказа. Кад се па тони једној да внше два дннара и седамдесет н нет пара, онда вишак наједан вагои, којн нма десет тона, нзноси десет пута по 2 дпн. 75 пара, то је 27 н по динара. Како нреносач дневно нреносн осам вагона, то дневни вншак износи осам нута но 27 н по динара, што чннп свега 220 дннара. И то је његов дневнн вншак, — вишак којн је добио без лицитације. Месечно му је дато 6600 а годншње 79.200 днпара. То је добно годишње само у нме впшка. Алп мало пре рече г. пнтернелант п г. мнннстар, ако сам га добро чуо, — да је њему усгуиљено нет хнљ. куб. метра камена, у вредпости двадесет иет хиљада дпиара, и сем тога 18 хнљ. дпнара у новцу, што свега чпнн 43.000 дннара. Толнку ,је суму добпо сем оне на повишењу препоса. Кад сад ову суму од четрдесет трн хиљаде додате оној ирвој од 79.200, онда излазп да је њему на рачун пута дато нреко сто двадесет хнљада динара, а т<} је, господо, мпого више од нредрачунске цене, а никако мање. Разлог дакле, да је овим путем дао јевтинпје п од предрачунске цене не стоји, и њиме се његова радња не може да правда. Но нма још нешго. Г. пнтерпелант је мало час казао да је управа арсенала набављала угаљ по седам динара од тоне, дакле, четнрн дннара јевтиније, него што је овај имао. На вагону он је нрема цени, за коју је унрава арсенала набавила угљен, имао чистих четрдесет динара добнти с претноставком, да онај са седам дннара није ппшта зарадио. Како је овим уговором без лицптације дато преносачу да доносп шест вагона внше но по старом уговору, дакле дата му ирилнка да зарађује дневно више 6 пута по 40 а то је двеста четрдесет динара дневно, то је већ у тој новој добнти било за њега разлога, да нрнстане без нкакве накнаде и г. мпнпстар је требао да се том прнлнком користи. Немогуће ми је даље због назеба да говорнм, и ја ћу да свршнм свој говор овим. Мииистрова радња по моме мншљењу ннје никако оправдана. Чак и кад би мннистар имао ослонца и у закону, да даје путем лнцитацпје озбнљна пажња према пословима, који су му поверени, не би доиустила да се то изврши ван лицитације. Тиме, што мннистар го ннје учинио, ја налазнм да се је огрешио о закон, — сматрам његову радњу као неправилну и незаконпту, којом је оштетпо интересе државне и нисам задовољан с његовим одговором. Министар привреде К. Таушановић — Г. Величковић је наиоменуо и Поповпћ се хвата за то да је неко закључно пренос угља од Сења до ПуприЈе ио 7 днн. Ја не знам за то нренашање а ако мн дозволн г. Велнчковнћ до, смем сумњатп, онда и јако сумњам да је то могло битн за много рока и на дуже време, а да сумњам наводн ме на околност што знам да садашњн предузимач није могао да добнје ни за

8'| г ни за 9 дин. наше сељаке нз села, а знам и то да је оп бпо ирннуђеп да набавн 40—50 запрега, а доцније је морао да довлачп Мађаре са заирегом н са њимаје закључио уговор, за које ја знам да су билн илаћени по 8 н 8'| 2 дннара. Дакле нека сравнп г. Поповпћ тврђење г. Велнчковића сч овим, ||а ће видети, да иије онако, како г. Величковпћ каже. Г. Поиовић ннје ме разумео кад каже: да зна, да сам ја слао рударске ннжињере. Ја нисам слао рударске нижињере, него сам послао једиу комисију, у којој је био окружни инжпњер и началннк, а другу је компснју послао мннастар грађевнна, а го су "Бурковић н Светозар Поповић. Та комисија министарства грађевипа, предложила мп је да ће најцелисходније бигн да с предузимачем закључпм уговор, јер је и он сам ангажован; ннжпњсрскн нредрачун 89000 а пут је предат нредузимачу па онравку за 37.000. Господа кажу да сам требао то путем лицптацнје да нзвршпм. Ја сам, госнодо, казао како је ствар ишла. Ако мисле господа да кад кућа гори, треба узаман трчагн на тражитн ватрогасце а не служитн се бунаром илн и баром, ако је само има, п ако се њпма могне послужнти. Ако су господа мнслила, да сам ја гребао да оставнм пут неоправљен а да оставим да днрекцпја наручи са стране још 20—30.000 тоиа ио скупу цену, те да бацн 100—150000 дннара у лудо, онда је то друга ствар, алн Ја на то не бих могао да ирнстанем. Овде је била ствар прешна н овде се морало одма н друго нрнстуннти раду. Што се тиче ове наномене да сам ја дао 18000 дин. готових новца, то не стојн. Ја сам дао аконто онравке иута 12 илн 18 хиљада. Тај новац ннје му дат, дакле, мнмо уговорене суме; то му се урачунава у отплагу. Осим тога по уговору му је уступљен шљунак, којп смо мн до тада сиремили н то не но 5 динара кубни метар, већ смо мн тај шљунак снремплп по 3 динара к. метар. У осталом, госнодо, кад год се десе у државним нословнма, коЈима ја рукујем, овако прешне н хитне стварп, кад год се деси да дођу матсријалнн интересн државнн у опасност, ја се нећу устезатн да претерам иреко формалности. Спасавајућн матерпјални интерес, ја мнслим да формална сграна не треба толпко да се гледа; и онде где кућа горн, ја ћу гасиги што пре, н чнм могу. Мијаило Поповић — Јесте; ја одмах почнњем с овнм: да ће се под изговором, /)а кућа горп, утрпавати чешће своја воља и да ће се то оружје „прешиа н брза неодољива потреба" од честе уиогребе истуинти. Зар овде кућа горн зар су овде нрешна носла н неодложна иотреба, да се нема кад лицптација држати, где се ва»дан води коресиоденција због пута скоро чпгава година, па се на једаи нут нзлази те се каже: не може се лнцнтиратн, — кућа гори. Извинпте, алн ја у то нс могу да верујем. Могло се је држати и пет лицитација. Љуба Јоксимовић — Из одговора г. мнннстра чуо сам једну реченпцу, ако сам јо добро разумео, која Је тежиште целе ове стварн. У уговору нема сиоменуто ко ће да истоварује; али менн се чинн да је речено да ће днрекција удеснтн рамиу, па ће ићи лако уговаривање н нстоваривање и за то се неће доплаћпватн; мећутнм ово се мора доплатитн. Миннстар је казао да је фабрнка остала неколнко дана без рада и може бптн да га је то руководило да бранн уговор за нреношење. Ово уговарпвање н нстоварпвање ннје морало да се платп, алн само за то што државна днрекција инје дала рампе, морало се ово дати. Дакле како ја то разумем, нзгледа да жељезничка дирекцпЈа ннје хтела да иснунн обвезе, које је била дужна да учнни. Због тога иа ово би гребао да одговара мннпсгар грађевина; и лане је министар грађевине одговорио на то. Мени се чинн да је овај днректор квасац за мешење теста за ннтериелације опозицноне. Докле је год он на том месту, госнода из> опозиције имаће доста да говоре. Ја бих био мишљења да пошто није интериелација уиућена иа кога треба, да се иређе иреко ове интериелацнје на диевни ред. Потпредседник — Као шго знате ностоје два предлога: иредлог г. Авакумовића и предлог г. Љубе Јоксимовића. По