Народна скупштина

СТРАНЛ 094

НЛРОДНЛ СКУППГГИНА, «:ЛЗИ» ЗЛ 18?К) ГОДИНУ

воћ иу гсм јавне лииитпцнјс. Но иииистарски савсг нсма *• В.1ВСТН л» нрсноси гу :1аконску одрсдбу, НО којој СС морају таквн ридовн давигн нутвм Јивне лнцигације. Ирема томе »ак .1ан.ан.е г. мнннстра аа решсње мннистарског савсга са свим јс ненотрсбио, сувншно, то само значн да је мнинстврски савет поред мнннстра прнвреде узвмао на се нешто, што по закону није смсо да узмо, т. ј. прскршно је звконсву одрс дбу, да со иабавке нреко оне н ово суме не смеју чипитв друкчиЈе, већ нутем јовне лиднтациЈс 'Го давлв што се г. мнннстар заклан.а за решен.е мнннсгарског савста ансолутно нс нобија нашу интерпслицију. но факгнчкн доказујс да није извршен аакон, није учнњмво нутвм јавне лнцнтацнје оно, шп јс само тако требало урадвтн. Према гоме мн смо пмалн ногпуио места што смо ову иитерпелвцпју подислн. Дакле нсто тако ие стојп навод г. мнинсгра да је маЈдан нмао добнтн нрошле годнпе. НпЈе нстнна, госнодо, да јс мајдан у прошлој годнви ниао добнгн. Ја отвореио кажсм, јер зиам врло добро да је целокуииа радња маЈданска нмала прошле годнпе 60.000 дннара дефпцита. Г. мнннстар нрнвреде водно јо велнку иреинску с мпипстром грађевине п мнннсгром фниансије да му се нсплати та сума дефнцнга, која је бнла на целокуппој радњн ирошлс годпне овог амајдана. Носле дуге иреонске н дугога затезања поједиинх мнинстарства исилаћена је та сума, која сс показала као дефмцит иа целокупној нрошлогодншњој радњн овога нстога маЈдана сењског. И кад г. мнннстар зна да је било дефицнта ја се морам чуднти, да може сад казатп да је у мајдаиу ирошле годпне бнло добнгн. У ма.јдаиу инјс бнло добнтп н ови узроцн што се ирснос илаћао више н оиравка друмова дати без лицптацнје, н другп радовн на томе, донсга су учинилн да се нрошлогодишља радња са мајданол свршнла са дефицнтом, а не са каквом корнстп. Томе је доирниео сам овај дру»|, п даље сам главин илан како је иројектовано, како Је решено да се прави тај друм, Да лн је тај друм срескн илп општннскн, о чему је говорпо г. мииистар, то је равиодушиа ствар за ово пнтање, о коме мп даиас говоримо. То је пс- : кључпво друм, којн т| еба до мајдаиа ; то је друм са којпм ће се тешко служнгн народ. Ја сам казао тешко, иу ево ио обавештењу Једиог прнјатеља, сад вндим то је друм, којп нде иаралелно са нругом жељезчнчком, и у неиосредиоЈ блнзини са самом жељезиицом , а села се њнме неће служнтн, јер туда нм ннје нут. Тај друн , који је прошле годние одобрен, кошта грдну суму новаца; та сума новаца, кад се жељезнпца начиви бнће бачена; друм ће бпти иеупотребљнв за народ аз оног краЈа. II ири свем том, на тај се друм троши тако много н иеправнлно. И сад оправка тога друма даје се без лнцнтације човеку, који је узео да вршн пренос, н наравно та су*а новаца у везн са оном, што су цене преноса могле бнтн далеко мање, створила је онај резултат рада ј мајдану. Војно слагалнште у Иупрнји, за нренос нсте колнчнне од пстог места н растојања нлаћа далеко мање; поред тога миннстар додаје Ракнћу за утоваривање протнвно уговору. Све то дакле учннило је, да је мајдан завршно са дсфнцнтом. Кад све го стојн, ја држнм, да п сама Народна Скупштина, која је пз одговора г. мпнистра чула и уверила се, да донста нијс пренос овог угљена п оиравка друма вршеиа као што закон иаређујс, т. ј. путем јавие лицитације; као н да су и други издаци неиравнлно учињенн иа штету државне касе, ја мнслим да се и сама Народна Скуиштпва не можс задовољитп одговором г. мннистра на ову ннтерпелацнју, јер она његова одбрана, да јето учињсио по решењу мпн. саветс са свим је неумесна. оакон је највнша воља, и њега не може газвш ин поједннац, па ие сме га газнтн ии министарски савет. Народна Скуншгина је позваиа да штпти закпи од повредс, иа било да она иотнче од миннстарске седнице, бпло од дојединнх мпнистара. За то ја држпм да Народна Скупштина нитн се може, нити треба да задовољи оваквим одговором г. минпстра; већ треба Нар. Скупитина да иримп иредлог наш, да се с покудом

такв<>г рада прсћ<* на днсвни р «д, те да Нар. Свуаштана *<>«• статуЈе, да Јс у овоЈ ирнлици иоврећси зааои »а то, шго су онравке друмова и ареносн угљст дати бС1 Јицшдевје н иниче раћеио нсиривилио. Лко иид довољаи б;.«Ј посланика да ме нотпоиогну. (УстаЈе мање од 10 посланиаа). Мииистар привродо Таушаповић — Г. АмкуимшК ]ош у јслиоЈ прилици 1ими ми ее, ирИЈШИом бЈгиста, ианоивиуо јс, нано ]'< на иаЈданЈг прогпЈе годино 6 ијо дефниига. Ја тпрдим, да у мајдаиу ниЈв Лидо дсФипига, а тардим и то, да дарекција жељсзнмчка добила иа 200000 динара на ум.у лањгкв годинс, а то ]с треоадо ла уГ,е у нашу иасу, и оида бм ми имадм 180000 — 200000 лнн. прихода. Ман .скп годинл, грошкоии у ма]дану покривал! су со приходом, а од оиога ирсмсиа, од иад сим кааао дирскцији, да не иогу превоаиги по I 4 дии. тоиу ваћ по 18 дин. бидо ]е аараде до 60000 дин. Осеи тога, господо, не С> и би.ш ни оних »>0 пара з.> утоваринан.с, да )в дирскниЈа на вреие нодигда нужие рампе, иао што ]е бида дужиа подиКи У оста^ом то Је стнар министра гра^евине и прииреде и ми ћемо ту ствар спакоЈако распрамити. а да Је треба раснравити, сиедочи и гај Факт, што је г. Лвакумовић већ у два маха до сада дао довохно докада ди му архива дирекиије стоЈи иа пуиои расподожењу, то иагдеда да је у иеку руку дирекииЈа иаиор аа цриљсп >е материјада при прављен .у интернедаииЈа. Јоввн Авакумовић — Г. минисгар народнс при ^реде б«ца сумн.у, да ми је директор давао неке податкс. Међутим он иабегава да каже. да ди је вођена тл прсписка, и да ди Је добио К0.000 дин, које сам поиенуо аа попуњење дсмшита. У остадом ја могу да га уверим, да нисам никакне податке од директора добио. У мннистарству: привреде, грађевина и ♦иианииЈс стојв акта о свему том; то зна бар сто људп; и разуме се то нијв ннкаква тајпа, коју м<~>же сваки заинтсресован да ана. Ну што сс мннистар труди да покаже, од куд ја то анам. кад је то сноредно, всћ нека г. министар нзЈави, да ниЈе примио за мајдан 60.000 дин. ако сме то рећи, па ако то рекне, Ја ћу иу то докатати препискама нзмеђу мигистра прииреде, грађсвина и Финанција. У остадом, да ди су меии сва министарства на усдузи у данаљу података, као што Једном придиком рече поп Марко, то Је мање важно, н ја на то кажом, да само трсба живети у свету, пратити преписку мпиистарстава, која се под пумерок води, у опште водити рачуна о јавним радовима, па ће бити јасно, од куда су менн подаии, којниа се сдужим у прндикама за контрозисање вашег рада и говора Министар привреде К. Таушановић — Ја сам водно иреппску о томс, да оиравку пута, к^Ја Је вршена 1889 н 1890 годнне, илати дпрекцнја, а ннсам водпо препнску 0 накнади за угаљ н тада сам казао, да дирекцнја треба то да платн, јер јој мн уга.1. дајемо по 14 дннара, она Је пре горела угаљ са стране плаћен по 28 дпнара тону, па сам на основу тога тражио радп оиравке пута да плате 18 днн. за наш угаљ, дакле 10 дннара јевтпније него што Је плаћала ва странн а 4 дпнара ЈевтнввЈе, но што сад плаћају прнватнн људи за сењскн угаљ. Мих&јло Поповић — Ја вас молнм да ме данас нарочнто сас .1ушате, јер сам промукао, те мој глас неће учннитн на вас прнјатан утпсак, а ствар је међутим од толнве важаости, да се с њом греба што боље упознати. Ја не бнх ни говорио данас, алн сама важност стварн тера ме да неколико речн проговорнм. Нпје овде главна ствар, да ли Је маЈдан у добитп, да лп напредује нлн не, него је реч о томе, да лп је рад г. мннистра правплан и законпт? Што се мене тнче, ја држпм да поступци г. мпнпстра ннсу онравданн. Ннсу оправданп из ових разлога. Кад је г. мпннстар затекао уговор, којп је о преносу угљена направпо његов претходнпв, он је имао дужностп, да се у свему држп уговора, н да се стара о извршењу свнх оннх обавеза, које је његов претходнпк прнмио у име државе, каво се не бн дало повода другој уговорачкој странн за тражење накнаде на штету државннх ннтереса. По томе уговору нреносач угљена нмао Је једанаест дппара од тоне по староме путу, а 9 дпн. н 60 пара дпнарскнх, од тона кад се буде направпо нов пут. Према овоме са свнм је јасно, шта је нмао г. мпнпстар да радн. Кад