Народна скупштина

СТРАНА 993

л,невно већа зарада 60 днн. само на овај нов по њега лакпш начин утоваривања. Цошто је н ово учињено у корнст иредузнмача отншло се и даље. Без јавне лицитације г. миннстар је закључио иод вндом онравке новога пута, нов'уговор о вучи, дао^је иредузнмачу већу цену 13 динара на једну тону. Ја нрогествујем протнву таквога иоступка министра иривреде, јер не стоје онн разлози, којима он мпслн да оправда онај свој поступак, а да то тако не стоји видсће се нј овога, што ћу сад казати. По уговору, којн је он о путу закључио са предузимачем, пут не мора бити готов, док жељезница не буде готова. Досле ћу се вратити на то, алн сад ћу да кажем ово, да тај пут не може битп готов, док не буде готова жељезнпца. Унамтите ово, господо, на ценнте како хоћете, упамтите да се због овога нута са свим излилнога, даје предузпмачу више 6 динара за утоваривање и још 2'80 дин., од сваких 1030 к. гр., ма да пут не мора бнти готов нре него што буде жељезннца готова. А кад је тако онда настаје пигање: шта ће нама тада тај нут, кад ће се железницом угаљ иренашати. Ако се узме још на уму и она понуда Бранковпћа но 11 дин. на тону, дакле 2 динара мање него што је сада дато предузкмачу Ракићу, јер се бар то ве може порицати, онда је очевндно учињено на штегу државне касе. Јер, кад се овај пренос угља вршн железницом, онда нам други пут и не треба. Дакле, не стоји то, да кад жељезнпца буде готова, да ће нам и овај пут до мајдана потребан битн. Према овоме нзлази, да је просто измншњена потреба тога пута, да је измишљена те да се тнме правда већа цена нредузимачу ; а да бн се то још боље и јаснпје вндело, ја се позивам на управу арсенала ћуиријског, која је закључнла уговор са сељанпма за иренос угља од мајдана до ћупријске штацпје, ио 7 дгшара од тоне. То значп, да је минпстар према овој цени, платио 6 днн. иредузпмачу више, него уирава ћунријског арсеиала, која угаљ иабавља за фабрику крагујевачку. Тај је уговор потврдила власт и министар за њега зна. А кад сравниге ову цсну са ценом, која се сад даје онда излази да је иредузпмач у садашњој ценп добно п добнја бООдинара дневно више. Ово је, госиодо, факт на коме н ослањам ова своја гврђења, ну, ако Народна Скуиштина опет нађе, да и нреко овога може бити задовољна одговором г. министра народне нривреде, ја немам нншта иротиву тога, али ћемо доћп до тога да је наша снага н сувише слабазаједан јачи охворенп протест, само за то, што је вас на броју впше. Понављам, да се према ценп Бранковића држава штетн са 220 динара дневно, а према уговору, којц је закључнла уирава арсенала ћЈнријског, штети се са но 500 дин. дневно, а то је впше него, што сам ја и иредвидео у својој ннтерпелацијн. Госн. мнннстар, нли је фактички прећутао н заборавно, нли ја нисам нриметио да потврдн и то, да је он овоме предузимачу дао још 18.000 дииара у цељи онравке пута н 5.000 куб. метара шљунка у вредносгн 25 000 дин. Г. миннстар иа то ннје одговорио, али стојн то, да је норади овога пута дата предузимачу н сума од 18.000 дин. н 5000 куб. мегара шљунка у ознаћеној вредности; да је, дакле, оним уговором уирав нзмншљена потреба само ради тога, да се њом маскпра што већа корнст овоме предузимачу. Ја сам довољно обратио пажњу Народној Скупштинн, нарочито на оне нодатке, којн садрже у себн чнсту иолнгику, ја немам другнх јачпх писмених докумената да неисиравност овога поступка докажем, а тај разлог н логика су у гоме, што но уговору овом, нов иут не мора бнти пре готов, него што буде готова жељезница, те ио томе, можеге цениги, да ли је нрава потреба и била да се овај иут нодигне, јер она нсељезннца неће бити готова ни до 1 Маја друге године, а камо ли до 1 Маја ове године, до кога дана ни иут не би морао готов бити. Према свему овоче ја ннсам задовољан са одговором г. министра народне прнвреде.

Министар привреде К. С. Таушановић — Госиодо, вн сте чулп моје разлоге, а и разлоге г. Величковића и ја бих могао сад са мирном савешћу да седим и да очекујем вашу оцену унапред уверен, да ће она нспасти у моју корист; али ја морам да кажем две трн речи, те да нсиравпм неке крнве нојмове г. Величковића. Господо, г. Величковић буип се, па доводи у везу закључење уговора овога иредузпмача са мојом оправком овога иута. Уговор је закључен прегпрошле год., кад ја нпсам био министар нар. привреде. Што се тиче тога уговора, ја сам већ казао п опет понављам: да су две лпцитације држате н да се на првој лицитацији није нико јавио, а на другој јавио се један, са ионудом од 14 дннара а ови са 11 дпн. да вуку угљен но староме путу до 1 Јануара 1890 год. а, од 1 Јаиуара да вуку угљен по новоме путу и да је минпстар народне иривреде дужан да тај иут до 1 Јаиуара 1891 год. оправп и регулише, и ако га до тога времена не оправи, онда они не могу да ваде ни да вуку угљен; и кад буде нов иут готов, онда у месго цене 11 днн. од тога, да буде 9.65 дин. Тај је, дакле, уговор закључен нре мога доласка за министра народне нрнвреде. А што с. тиче нстоварнвања угљена, о томе се нншта не спомиње у уговору, ко ће тај угљен да пстоварује. Дакле молнм вас, то је бнло пре мога доласка. На осиову закона држане су две лнцитације, лицитанти се цнсу јавнлн, дошао је овај човек с најјефтннијом нонудом, н за то је њему дато. Што се тнче оноГа пута, г. Велнчковић врло огвореио н са свим се слободно нзражава да пут ннје срески. Чудновато н смело тврђење ? Молнм вас, госиодо, у „СрнскпмНовинама" нзашао је званпчаи оглас ммнистарства грађевнне иод нумером, да је гај друм срескн, и само на основу те звавпчие об^ јаве смела је власт да народ зове да кулуком друм онравља; да нема тога акта власт не бн нн са каквим нравом смела да зове народ, да се тај пут кулуком оправп. Алн најсмешнпје је што г. Велнћковић' тврдн, да у уговору стоји, да тај нут не мора бити готов док се жељезннца не нанравн. Па зшто га онда оправљатп ? Ако ту пма логнке, онда пресгаје свакн говор. У уговору стоји да нредузимач мора дневно да превози 8 вагона; да пут мора да оиравн н да га мора у добром стању да одржава н кад буде жељезница готова да га мора у добром сгању иредатп. Да је тај нут оправљен, о томе се може г. Величковић и иреко својих иријатеља пзвестнти, ако до сад нијезнао, н го стојн у овом уговору, који је он мало Час у рукама нмао, алн видн се, илн га ннје чптао, или га ннје хтео чнтати, верујућн више лнчним својпм прнјатељнма но нисаном уговору. Потпредседник — Је лн вољна Скупштина да се решн? (Јесте). Јован Авакумовић — После говора мога нријатеља Велнчковнћа менн је остало мало да кажем о овоме пптању, јер г. Велнчковпћ фактима н доказпма иогврдио, да је ннтерпелацнја бнла умесна. Ја ћу према одговору г. министра и нрема доказпма, којк су изнесени, казатн неколако речи у допуну тога. Према самом одговору г. мннистра иривреде, стоји иесумњнв факт, да је н нредузнмачу Ракићу пренос дат без лицитације; према самом одговору г. мин. ирпв. стоји иесумњиво и то, да му је н оправка друма дага без лицитацнје. Г. мнннстар се пзговара да је иренос закључно његов иредходник. Изговарајући се тиме, г. министар је у нсго време нотврдио, да је доцннје н он продужно тај нренос п кад је наступнло време да се тај иренос лнцигацнјом може да нзврши продужио је на нстн начин, као што је и његов иредходник учинио. Међутнм за оправку друма потврдио је да је учињено без лицитације за време његова министровања. Г. министар се заклања н у једном н у другом факту, а нарочито у другом за решење мннистарског савета. Мн свн знамо надлежност мннпстарског савета. Чиста је н јасна ствар да се овако велпке суме, као што су ове о којима је реч, каоштојепренос п сума за оправку друмова, не смеју се друкче чинити