Народна скупштина

СТРАНА 1390

граду у српској школи и док је било њега било је н те школе. Он се је тамо јако мучмо н оставно своју удовицу н децу без нгде нчега. Ја бн бпо мишлења, да она не плати нншга а да јој се нензнја повпсп. Велжзар Кундовић — 11ре свега треба да будемо на чисто с овнм, чија је то устаиова удовнчкн фонд, држивпа или прнватпа. Само кад би била државна устонова, Скуншгииа бн могла да решн, да се пз ге касе пзда неколе помоћ, алп 1 кад је то привагна усчанова, онда то пе може да буде. Скупштпна може да ирнзна годнне службе п'зко.ме човеку, алн да каже нензнонол фонду: „тн мораш да нздаш толико п голнко иензнје некоме", го не може. Ако та жена нма ирава па иовншнцу иензије, што јој је Скуиштииа ирпчна, она нека т.■ своје ираво тражн закоиил путем. Алн сва1сојако ми ие можемо казати нрнватном фопду: „ти си дужан датп голнко н толнко тој удовнци " С гога предлажем да се ова молба од баци, ако има 10 иосланика да ме иотпомогну. (Нема). И8вестилад — У решењу скупштинском од 16 Јунд 1884 г. стоји, да се Аћиму Пивљаковићу уважавају годнне сиужбе од 1808— 1 874 год. то је исто решељс бнло код нас а и Мпнистар је на то наишао. У осгалом ја примам мпшлсње г. Рибарца. Председник — Пошто известилац нрпма мишлење г. Рнбарца, онда изволте чути, како ће гласити одборсии извештај. Известилац чита: а Да удовица има платити улог." Милан Ђурић — И ја сам био у (Јкупштини 188 4 год. Скупштина је, ценећи заслуге пок. Пииљаковнћа, које је учинио српској књизи и српској школи у Цариграду, решила: да му се те године саужбе уваже. Ја мислим, да они нсти разлози, који су руководили ону Скупшгииу, треба и ову сада, те да реши: да се ова помоћ учини удовици и деци пок. Пивљаковића, те да не иду голи и босп. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гласање : ко је за мншљење одборско нека седи, ко је против, нека усгане? (Већнна седи). ИзвестиЛац чита: Прока Симић, бив. државни шумар из Прокупља, молв ал државну помоћ. Решење: Расматрајући молбу и нрилоге молиочеве, одбо|) је нашао, да је молилац 21 годину и 4 месеца провео у државној служби као шумар, Даље, да је за све то време дужносг своју вршио веома савесио, тачно и поуздано. Да је најзад усљед старости и тешкоћа, везаннх с том службом, онеспособљено за даљи рад, и услед тога отпуштеи. Како његов положај нијс био указнн, те да има права на пензнју, те би молилац у дубокој својој старости остао без коре хлеба, јер у његовом положају савесиим вршењем своје дужности није се могло ништа стећи. Из разлога, да се савесно мршење у овако корисном послу колико толико награди, одбор је мишлења: да се овом изнемоглом, а са савесног вршења службе сиромашном старцу да у име издржавања месечно сума од 40 динара. Одбор се нада, да ће Скупштина усвојити његово мишлење, јер то тражи и човечност, а и потреба, да се више пажње поклони радницима ове врсте. Одбор јв био донео решење, да се молиопу изда 80 дин. месечно, али Скупштина је вратила то решење одбору с тнм, да се та сума смањи, и ми смо је свели од 8 0 на 40 дин. Тома Бојичић — Кад је на првом читању Скупшгина ову молбу одбацила, ја не налазим оправданог разлога, да одбор овде чини неку милостињу, те да овоме човеку реши, да се издаје 40 дин. Ова је молба први пут одбачена, па ако будемо и даље ишли овим путем ја не знам докле ћемо ? Немојмо молим вас, и даље пћи овнм правцем, који је погрешан. Хока Анђелковић. — У колико се сећам, ова је молба иа Окупшгине била упућена повом одбору, који је образован почетком овога ме^еца. Уз молбу траЈки се, да се решен.е стар01 одбора модиФику је. Ја држим, да је одбор доиста учинио оно, шго му је Скупштина заповедила, а на Скупштини је сад, Д а то решење ирими, или одб..ци.

Новак Милошевић — Г. Тома можда пије био у тој седници и кад није био онда не може знати, како је Скупштина решила. Онда је Скупштнна казала ово: одбор је донео своје решење да му се даје 8 0 дин. месечно на име издржавања, а то је толико, колпко му је плата била и с тога треба вратити у одбор и доиста је та молба враћена у огбор и одбор је нашао да му се издаје по 40 дин. месечно на име издржавања. Станко Петровић — Господо, ми ако пођемо овим путем, ја не знам где ћемо да се аауставимо, јер ако свима ко год тражи по.моћ, стане.мо исгу давати, онда ми не можемо да одговоримо потребама државним, које морају да се подмирују. Сваки онај који врши државну службу, а иије под указом он не може ни да рачуна на своју пенсију већ треба да штеди и економише, да живи и да сачува за своју старост, а кад то не чини, онда не може да тражи од државе да му даје пенсију. Лко не можемо да се курга.шшрмо оних пензиопара, који су добили пенсију на основу закона и који на то имају права, онда не треба бар да дајемо, онима који немају права на то. Ја држпм, ако овако радимо даћемо далеко отићн и онда ће се много њих јавити који би тражила овакву помоћ, а који су у старости. Сваки онај државнп служитељ, који нема право на пенсију, он треба да зна да је не може ни добнти. Ја сам противан сваком оваком издавању на које се нема право по закону. Велизар Кундовић — Који људи имају ираво на пенсију, то је одређено законом и само они, који по закону имају право иа то. онп треба да је и примају. Сем тога држава у ванредним нриликама може да учини милост иди да им да каквј маграду али и то у томе случају, ако је тај човек учинио изванредне услуге држави. Али ако је један човек био шумар и.ш пандур и вршио је своју дужност, коју мора да врши, он онда нема право по закону на пенсију, јер није учинио никакве ванредне услуге држави. С гога ја мислим, да преко те молбе треба да пређемо на дневни ред а и преко свију таквих молба и треба да их одбијемо. Ја предлажем да се ова молба одбаци, и да се преко ње пређе на дневни ред. Молим 10 посланика да ме потпомогну. (Помажу га). Тома Бојичић — Господо, кад се ова молба читала на првом читању, ја сам онда бпо у седниии скупштинској, али о њој нисам ништа говорио и с тога не стојн оно што рече поп Новок да нисам био у седници. Свакојако добро је урадила Скупштина што је ову молбу вратила у одбор да донесе решење сходно закону, а није ни у Форми законској била написана. Тако је исто рађено и са осталим молбама те врсте н преко њих је Скупштина прелазила на дпевнн ред. С тога предлажем да се и ова молба као неумесна одбаци. (Чује се : да се реши). Председник — Је ли вољна Скупштина да се реши ? (Јесте.) Димитрије Машић — Господо, ја мислнм да су г. Кундопић и остали предговорници изнели доста разлога да треба ту и тим подобним молбама одбацити ; јер ако би оставили одобрење по овој молби, онда ћемо ми отворити широм врата молбама такве природе да би Скупштина имала само о гоме да расправља. Ја мис.шм да ни у ком случају не смемо дозволити, — ако хоћете да нам буцет не расте и да не тражимо накнадне кредитв — да одобравамо пенсије онима који немају на то право. Овамо тражимо да Министри не могу и не смеју да прекорачавају буџет а овим идемо баш томе па руку. И ја сам дакле за то да се ова молба одбаци. Председник — Претрес је свршен. Најпре ће се гласати о предлогу г. Кундови.Ча, који је подпомогнут и који овако гласи: да се преко ове молбе пређе на дневни ред. Ко је аа овај нредлог нека седи, ко је противан, нека устане? (Већина седи.) Објављујем да је Скупштина усвојила предлог г. Кундовића и према томе ова је молба одбачена. Известилац чита: Плија Радосанљевић, учитељ из Зајечара моли, да му се плата по садањем аакону о учигељским нлагама рачуна од 1 августа 1881 год.