Народна скупштина

СТРЛНА 1426

НАР0Д11А. СћУПШТИНА, САЗИВ З А 189 0 ГОДИНУ ^

иа изнскаЈала У то ј резолудији Скушнтнна је исказала свој иоглед весну ствар, која иостојн у земљи; Оиуиштииа је свој иоглед иа раснру иоја иостоји између к.раљевских роднтеља н која ио скуџитшском ц^ођењу. може ЈаЦети штете, како нитересима земаљскнм Уи*о ч утЛе)СЈ ирестола. Скунштниа је још тада ставнла у дужиост ћл&дн да се заузме 01.0 то1а, да одклонн штетне носледнЦе те расире, како ие би нроизишли штета и ио једне « <го другс нитересе, које сам иаиомепуо. 11, госиодо, мн сад внднмо ову нзјаву од сграие и.еговог иелнчаттства бпв. Краља Мнлана. Та изјава свакако може се казати нзлази на сусрет онаме, што је Свупштниа поводом лемораидума Краљнцс магере изрскла у својој резолуцнји. Ово је један део опога, што је Скупштнна рапије решнла. Гу Јодан краљевски роднтељ нзјављује своју одлуку, да радн мнра у земљи, радп снокојсгва, радп тога, да бн се избегле све трзавнце, изјављује своју одлуку'. да неће жнветн бемљи за време малолетства Њег. Величансгва Ираља Алвксапдра 1. То је Један корак ; којим се нде «а сусрет раннјој скупштннској резблуццји н Скуиштина пма нотпуиог нрава и оП1>ав,ганнх разлота, да ову изјаву увмо на знањо, а ако хоке, она може донеги и резолуцију, којом би овај икт, ов.у пајиву узимањем к зиан.у озтвапнчнла н тнм га маиравила некаквнм обвезпнм актом, јер јб то једаи корал уна«ред за ностнгиуће оне цоЉн о којој Је Скупштина додела своју одлуку. Дакле, овде је једпа ствдр, која пе треба да нролазн пзвесну нроцедуру, да нде кроз одбор, као што рекоше иека госнода нредговорници, него ту Скуиштина има да реши, чоЈје лп то узети нросТо к знању нли с неком мотивацнјом, а свакако, ако бн било какве резолуцнје она не бн бнла нротивна ии скуиштннском нословиику н раду ни гоме, што може овој нзјавн да одговара. Дакле, што се тнче тбга, како треба

Мидаиа ћаб сагласну с тежњама Народног Представништва, да Ирнхвати све кораке, који 611 доириноснлн учвршћен.у ирестола Његовог Величанства Краља Александра I и стања, које је у Србијн створено ироменом устава и ибдШкаЦијоМ Његовога Величаиства Краља' Милаиа» ПреМ& оЈВоће И [ародЦо 11редставннштво, доследио евојој од-ЛуЦП од §0. новембра прошле годнне, ставља у дужнотт Краљевској владн и овлашћује је, да нздејствује, како би н Њено Велнчанство Краљица Матн\ жпвљешем ваи Србије до пунолетства Његоћа ЈВеЛич&н'ст&г& Краља Александра 1, донринела Да се О^кЛ'0^1 с'ве што би могдо биги шгетио но ннтересб зђкјЉе н углед престола. Алн у случају 'озбнљне боЛес^п &егова Величаиства Краља Алексаидра 1, КраЉевн !Роднтељп, на позив КраљевсЛог На№спиштва « краљевске владе, могу доћи у ћо^одв, ^ра/јања боЛђстн, Своме узвишеиом (»ни.у-. '(Чује 'се*. | в ; рло добро). Пера МакевадббЊ^ — &&Л већ дошло да се говорп о самој ре'№Лућ,Ијш, к'о^у јђ иредседништво изнело, дозволитс ми Да НаЖоМ у реч. Ја ирнзнајем да је већина ску-иштннска бнЛА Срећна да оиај акт, који је ирочптан, нроштудира, али мп којн у том ноложају ннсмо билн, ми смо ирнМориттг' да 110 решењу већине говоримо о С1»арн '<иг6 'Ио 'ка^ку јуриш. У толико у кол(<4«Ме НЈ ак^г остђЈЈО уиеЧатка 'иа меие ја сам извео оВо> У том акту 'бнђ. !Краљ ^Јилаи изиоси с'вој'е полнтичке назојре о нрошлпм Дога^ајнма' и саА'ан.нм, те но т^е то је еамо акт^ који има вредиостн као грађа За нсгорнју. Ноншто Краљ Мнлан ие тражи, да се расирављају какови нраНин односи у земљи, иего кри1ички нсиосн своје иазоре о догађајима, којн су бнл« п о догађајима, којп су данас у земљи, онда мислмм-, Да би Нар. иредставништво иајбоље учиинло, кад би еаставнло резолуццју, која би одговорнла духу акта, којн нам је нрочптаи. Тако нсто, као год што бнв. Краљ

у овом случаЈ 'у постуиити, нема се шта говоритн, већ ако нма МиЛан нма нрава, да нзвесне нсториске догађаје носМагра <са свога гледншта, тако исто има то ираво и Нар. Цредст^винштво а и свакн нослаинк поиаособ. Нар. Нредставнишго треба себи да оставн одрешеие руке оцењивању свнју гнх догаћаја, који се у томе иисму спомињу. Дакле, кад се узме дух самог тога акта оида излази, да ми тражимо, мимо тога, да иекакво правне односе регулпшецо, а међутпм у томе се акТу нзлажу само иолитички назорн о догађајима ирошлим и садањнм и то је акт, који само има вредиости као грађа з» нашу нсторнју, те ја и мислии да би иајбоље бнло, да Скунштина у томе смислу и доиесе резолуцију. Као год што б |1в. Краљ Мнлан ие бн могао мнмо устава да тражи регулнсање правннх односа у овој зсмљн, тако исто

каквог предлога, опда се може о њему говорнти. Ј. Авакумовић — Молнм за реч. Председник — Скунштина је решнла дц с« нрекние даља дебага и с тога вам нн могу датн реч. Ј Авакумовић — М< л>им за реч радн нснравке мојнх паИодц. ' • шI,- ({» ПреДседник — Ила реч г. Авакумовпћ радн лнчног обавештеЊа. Ј. Авакумовић — Менп јс жао, што миннстар нравде у оваком једиом вцжиом нптању снгурно нз погрешног схватан.а мога говора, каже: да сам ја рскао, да влада нма не-

какву задњу намеру. Ја 10 ннсам рекао н с тога се нротнв и Скупштпна не треба да учпни једиу погрешку, иа да услед тога ограђујем. тога акта раснравља нравне одиосе, мпмо устава п законскнх Председник — Иретрес је свршеи; гласаће се о ире- нрорнеа. Ја мнслнм да влада иарламеитарна, која добија ио-» д .Н >гу г. Внће 1'идовановпћа, ннво.пе чути нредлог г. В. Ра- ве Р е1ћа °д Скушптнне, таква .влада нема нужде да се обзнре довановића којн пасп;, „предлажем да се овласти иродседнн- I 1,а |1Ка11 о ва акта. Оиа ће уирављати земљом, како јој ироиииггво Нар. Скуин; 1 ние, ди новодом акта бив, Краља Милана I с УЈ е У сТав 11 »акоин. Дкт бнв. Краља Милана Народиа Окусаставн резолуцнју п ноднесе Скупштџин иа ирнјем,'' Је ли I нштнна треба да иримн само к зиању, и да владн ие даје вам јнсаи цреддрг?,(ГЈесте). Ко је за предлог г. В. 1'адова- таии Ј'У Аа она може расчрављати иравне односе, иомоћу неиовића пеиа седп, ко је против нек устане? (Већнна седн). "аковнх розолуцнја. А ако се не учинн тако.оидаје овај мо Објивљу.јсм да јс Скуиипина усвојпла нредлог г. Вићџ Ра /10вановића. С тога дајем '/, часа одмора, докле нредседннштво пе састаии резолуцпју. (Настаје одмор.) Пбслс одмора. Иродужана се .седџнца, Иредседпшптво је саставило резолуцију по оилашћен.у скј ннп инском. Изво.»те чуш секретара, који ће нрочитатн. Оокротар Љ. 'Кирић чита: , | 1'сЈолуцијџ Нородио Иредст.ишнштно, одушевљено верношћу н нрсданошку „рсма Његивом Нелнчииетву К,рпл.у Алексаидру 1 ц ооу.нчо . гарцн.ем аа рпдовии п уитавни развитак сриске дрдавс ирима . нризнап.см свсчину ивјаву Пптовог Величанотш. арал.а Ммлипа, ди ,.о нупилот.-на Његоногц Неличаисва Крпља Алексапдра I нећо до.циц-ги у Србију. Ниродио Нредсгавнпнпво рпма назнање ову „зјаву Његоиог Велнчансгва Краља

рао нроћи кроз оие фазо, које иронпсује иослојшик. Како јо ова резилуцпја удешена, иеии изгледа, да Скуиштпна улази У једно интање боз иотребе, улазн у једно пптање, дајућн му зиачај, којп ие тражи ни сам онај, који је сам тај акг подиео Скуиштннн. С тога мнслим, да иошто јо ово ствар вазкна, но греба доиетн оваку јодну резолуцн.ју, услед таког једног акта, јер она можс цослужптн као какав нредссденс за будуће догађаје, већ мнслнм да се но ономе акту донесчЈ рсшење: да св' нрнма к зиању 1 , без даље могивацпјо, с тога сам иротнваи иоднссеиој резолуцијн. Ц1 „ , Арса Прокоћијовић — Све што со брзо т.' рећп преко колепа радн, нре је зла пего добра донело. '8а то' на нрвом мес.у »еии пада у очн, што је ово нпгаЊе изПенада нзНе^еио; јср За еве зиконе и о ман.е стварн • троба од једПОг До другог чпгаи.а да протече б днна. док мећутнм ова! је СТВар банула изионада, тесад немамо довољно спреме да б^инимо пЛи панадамо онако КЈунгу сгвар; тцко је меии па ирви иоглед