Народна скупштина

111 САСТАНАК — 30 МАРТА

^ 1ТД11Д 1Твг-

^оста снешно то, што Краљ Мнлаи у акту тражи једно, а резолуцијом даје лу се нешто друго. Кундовп!) је иало пре казао да Краљ Мнлап јавно нама даје реч да отиутоваш, н Велиза])' задовољава се тимв, па иаже: „ја му важем сретан ијт'" То бих нсто и ја рекао, алн нас се тнче ова,друга тачка која је важна, а та је тачка, да рдада подејствује, да се удаЛп н Краљпца Мати из земље за време малољетства њеног снна. Меии пзгледа иа ирви поглед, да је ово доста крупна н замашна ствар, и ја као посланик не смем гласати за ову редакцпју за то, што кпд би сад дали овако овлаш!)ење влади, онда бп помоћу тога овлаш!)ен.а пробала да нриволи Краљпцу, да она нде нз земље на врсме малољетства њеног сџна. Алн узмимо овај случај: њој се нрестави жеља владина, алн оиа каже, ово је моја домовпна, ја имам свога сииа краља овде, ја сам грађанка овс земље, ја нећу да н/-ем. У таквом случају шта би влада чивпла? Ако влада не бн предузела какве дрЈге кораке, нсо би оставила Краљици нћ вољу, да седн, онда бих п могао да гласам за оваку резолуцију; али ако влада ноже и мпсли да употреби сву сллу иа да је прпнуди да је нрогна из земље, ја сам нротиван тој резолуцијп. У таквом случају нама нзгледа, да би влада извршпла над Краљнцом једну с/рашну незаконитост, јер члан 14. Устава каже: «Српскн грађаннн пе може бити ирогнаи из земље ..." Дакле из тих узрока: пгго ово тражење ие нотпче нз акта, а друго, што ми изгледа да Је пеуставпо, ја од своје стране не могу као посланцк овласчиш владу, да она може предузети овакав корак нротив Краљпце. (Чује се: ди се реши). Председник — Је лн вол>на Скупштпна да се решп. ЦЈесае); .дчот агнодо ио У :> и Да вам нрочитам којн говорници имају реч; Раико ТајСиЦ Алиминје Васиљеви!!, Милутин Гарашанн , Коста Јурншп1), Јокснм Навловић, Љуба Јоксимовнћ, Генерад Лешјаннн, Вића Радовановнћ, Велпчар Кундовић, Таока Апђелковић, Живан Жнвановић, Рпсга Ноповић, Алекса Ратарац, Тодор Туцаковић. Јован Авакумовић — Са оваком резолуцијом, коју иам је предложнло нредседништво Нар. СкупШтине, објашњава сс мало . ночетак, а види се нродужење онога, што је г. Впћа Радовановић бпо пр1дложи6, к 'ад смо чулп саоишгење. Ну сигурно, после овога саоиштења о одласку Краља Милана, чућемо н нешто треће, ,'п о томе ћемо говорпти. Ја сам још у иочетку казао, да је нредлог Воће Радовавовнћа такав, да се може растезатн но вољи, томе духу, томе нравцу одговара и ова резолуција, овај пре^Ло^ нредсСдннштва. Вн сте виделп да Краљ Милап даје просто једпу изјаву, да ће да иутуЈе пз земље; не тра;кн питга од Нар. Саупиггине, и иредсединштво прнхваНа онако округао предЛог Виће; на један нут меша се н друга лнчност, н нредседништво Народне Скупштпне нреддаже, да се донесе одлука н о Краљнци Наталнјн. Може бнти да влада, може бигида већппа скупштннска зна п пма пзпзјаву од Крал,ице Натал!|је у том смислу као н из1аву Краља Милана, т. ј. да ће п опа, ако се ово нитање свршн о Краљу Мцлану, драговол.но отпћн из зсмље. Ну мн којп смо били сретнн, да на пречац чујеио све ове овако важие ствари, мп не знано, да лн је оиа ^'агласиа са овим или не. Ви знате врло добро, да смо мп један пут решпли иитање о Краљици батолијп иоводом њеног менорандума. Скуншпша је оида допела одлуку, којом је овласгила в .1аду ,да расиравн одиос изме1)у краља Мплаиа н краљпце Наталнје, и од чуд сад у истој скуиштипској сесИјп, поводом иросте из.јаве краља Мплапа, новодом његовог јављаша да нутујр,. ,\а се о 11с;гој стварп решава и да се влади даје шире овдашћење но што је ире било. 11о онок овлашћењу, које је дато влади, иоводом мемораидума краљпцс Нагалије, влада ннје власна да, акр краљевскн родитељн не нрнстаиу на оно што им влада нудн, употреби оио пгго се обичио унотребљује у таквој ирилнци, ако се хоће да се тиквој одлуцп да иавршна сила. Ја дакле, збо" тога, што се овде поводом нзјаве краља Милапа прел »з11 на са свим друго иитање, што се и ибто времс хоће да доне&е одлука о личностн, о којо.ј немамо

нншта да говоримо, јер смо њену молбу један иуг раснравилу иа нзвесан пачпн, — ја велим због тога мислим да опа резолуција, која је на овакав начии предложева не треба од стране Народне Скуиштнне да се уСвоји. Али треба да остане прн опом, да иросго н])пмп к знан.у одлазак краља Милана, а шта ће са краљицом Нагалијом бпти, да се у то иитање не меша, јер о тоие нема нн иомвиа у акту к]>аља Милана, да се решава и то пигање. А ако иалази влада, кад иде отац, да греба да иде и матп, ја мпслим да треба она да изађе п отворено каже да је добро да Скуиштина расправп и бављеше краљпце Наталије у земљи, и да нам каже отворено, шга оиа мпсли у том иогледу. а не председинштво Скупшгние. И кад влада буде казала: кад пде отац да треба да пде и мати. онда ћемо ми тек бпти позванн и бићемо у стан>у да одсудно кажемо наше мпшљење о таквом једном важном иитању, као што је одлазак краља оца и краљнце матере. У ооталом кад не знамо, да лн ће краљнца драгокољио ирисчати на ову одлу кј нн но закону н Уставу ие смемо је нагошгпн на то. А ако влада по овоме пма какву њеиу пзјаву,ја мислим, да Ои олакшала решење ове резолупије, ако би иам саоиштцла прнстанак. Неимајући какву пзјаву владину нред собом дотлеј I мислнм да треба да се ограничиио с мо на пнтање о одласку краља Милана, да То нримпмо к зиању. Ранко Тајсић — У колико је сад чудиовато овај акт ушао у Скуппггнн.у н окренуо се у нредседннчким рукама, без форме угврђене којим путем и како долазе акда у Скуиштииу н иа решење, — у толико ми свакога минуга постаје ора Милаиова пзјава свестрашнија. Најнре у нрочнтаном акту нема иишта друго него то, што је краљ Милаи наинсао своју биографију владалачку, своје одступање са престола и свој одлазак и нросто каже, како ће да иучује цз земљс^. И однсга ннште леише не би бнло него да му се каже „срећаи ти нут"! Но нЈтање је сад, шта впри у овом другом комаду, кога радн она.ј акта за 10 — 15 мццути а по и1»едлогу г. Впће Радовановнћа сцреми председшцнтво као „резолуцнју" скуиштинску. У овом другом акту стоји обавеза за владу ДО се стави иа равну ногу једиа гра1>анка, која нијс ни мало запнтересована нн усмеио нп ннсмеио за овај акг бив. краља Милана ■г нзјаву н.егову, ставља со вдади у дужност да ка Л&п и угодан н&чин аринуди или аримора краљицу Ната:1Ију, да се н оиа нз земље уклонн за извесно време, н у оном времеиу, за које обећава краљ Мнлан да неће долазити. Овде сада иастаје иитање, да лн се оинм акгом можс! осуднтн и оиа да иде из земљс. Ја мпслнм да нпиако не моЖе нити сме 10га битн. Ја сам имао ирилике да у но(Јуии видим, да су неки људн н иротерани пз земде н осуђепи на смрг, али њнхове фамилнје остале су н даље неповређенс и мучиле су се п патнле, док ннје дошло .боље време, дакле, нп кпаљпЦа НатЛлнја 110 сме се прогоиитп пз земље због тог што крал. Милан п^нсгаје сам да напухтп отанбипу. Као шго кажс г. предговорник једаи, кад бн и од краљице Нагалије пмалп })аваи акг овоме, који је ноднео краљ Милап, оида би и моглп пешто реШаваТи сад и о краљици Нагалији, алп ношто тогд иема, онда ће свако решење о њој бпти иротнв Усгава и разума н свнју закона, који дају ираво једпом граЦнпну да може седетн мпрно у својој земљп, тпм ире што је краљица магп младог краља н што К[аљ млади на сваки начии иајавише мајачине негн нотребује. Новратак њезии никад пећс бити иа равпој иози са иоврагком краља Милаиа, јер ее каже да ће то бптн ио дозво.111 иамссниипва и владе, а мп свп зиамо, ако ко од њих буде тражно иовратак, да ће арече араво имати онај,' који је и до сад имао. И ја тврдпм да то прече ираво, које је до сада краљу Мплану у иогледу родитсљском иије оековано нн на каквом закону. И кад Скуиштниа доносн једн^' такву резолуцнју, оиасно је н за њу — (Јкупшгпну — и зЛ владу којој ставља у дужцоет, да врши Иешто закопнма нрогнвно. Резолуција, ђоју смо знмус донелп и која каже да онн обадројо стоје на равиој нози, што се нма разуметп: да влада са иамесннцима с '1Ворн некн дгорекн закои, којн ће важитп за њих обоје до иунолегства њиховог сниа а нашега краља, и иоднесс тај закои Скуиштини, те да га оиа донесе као н друге закоие, па да смо .сђч еолидарии у овом — бпла .је осиована