Народна скупштина

СТТАНА 34

Предеедник — Одобрава ли Свупштина ово одсуство? (Одобрава). Сад има да положи заклетву г. Стеван Поповић, који је дошао на место Г. Васнкића. (Г. Стеван Поповић полаже, Уставом нронисаиу заклетву). После заклетве Предеедник — Сад ирелазнмо на дневни ред. На дневном је реду продужење иретреса о трговннском уговору. Има реч г. Стојан Станковнћ. Стојан Станковић — Госнодо, ја не могу да се сло жим са мпшљење г. Јоце Јовановића, којо је он пзјавио у јучерањој седници, да је иротиван уговору; јер за мепе је уговорно стање боље него неуговорно боље. У овом уговору има доста артикала, који су у нашу корпст решени, а што је по најглавније то је што је место вредносгн учињена замена тежином, која ће доста користи донети нашој држави. Сетпће се г. Јоца Јовановић, да смо ми одређива.ш вредпте у буџету за откуп по лажним рачунима, а то је истегнуто, и по томе не може се казатн, да нема ништа од корпсти у овоме уговору, Ја ћу да замолим г. г. владине поверенпке, да чујукако је до сада рађено са трговдима, који су извозили свпње и и према томе да ми објасне, да ли је сад постпгнут бољп или лошији резултат. Било је случајева, да су читави трансиорти враћени због једнога шада. Овде се само каже болест. Ја их молим, да ми објасне, због које болестп могу да се враћају транспорти свиња. Друга је неправда од Аустро-Угарске била та, кад се свиње прегледају од бобица да се њихове свиње не прегле дају од бобица но само напге, а то је велпаа штета од произвољног оцењивиња, јер свише чим се прегледају оне се одмах кољу. Оне се не плаћају онолико, колико ђумрук износи. Они то процењују само од 100 кила две крајцаре, а дреко 100 кг. 3. кр. па до 7 крајцара и т. д., а то је тако да су многп трговци казали: нећу ни то. Ја бих молио г, г. владпне поверенике да ми објасне да ли су штогод о томе радили п да ли ћемо и овом конвенцијом да нздржавамо то, или је боље урађено. Што се тиче говеда и оваца ту је тежак услов. Јер ситна стока, која је терана она треба и одмах да се прода, иначе ако коме лежп 8 дана, трговац слободно може да каже да није његова. Ако не будем срећан да добијем објашњења од владиних ловереника, ја ииак не могу да кажем, да нећу да примим овај уговор, али нека се видп шта смо радилн по пређашњем уговору и шта ће од сад бити. Ако овако остане, ако се нримењује по чистом уговору, онда ће бити боље; али аво се буде примењавало по полигичкпм обзирима, онда слободно можемо да изјавимо, да не треба ни да идемо на њихове пијаце. 0 томе нека влада води рачуна. Андра Ђорђевић — Господо, у одборском пзвештају је веома јасно, убедљпво нсшз^на не само проста погреба него неодступна потреба да имамо један трговински уговор н њиме уређене трговинске и иривредне односе са суседном монархијом. Г. г. даље, ван сваке је сумње и то, да је каквоћа трговачког уговора, његова доброта и његова лоша страна. ценећи је са гледишта привредних интереса од пресудне важности у првом реду, за нашу домаћу нроизводњу, а у другом реду за наше фпнансиске приходе, посебице за царински приход. Кад то стоји, онда сс, при оцени једног трговинског уговора, не сме губити из вида ни једно гледнште. Јер, и ако је, доисга, царински приход један од богатих извора за финансију сваке државе, ппак ваља имати на уму и то, да се и у теорији и у практици финансиски приходи деле на две главне врсте. Једна врста царинских прихода има чисго фискални карактер, а у другу долазе оне царине, којима је циљ да заштите домаћу индустрију. И, ја држпм, да је ова друга врста царинских прихода, претежнија. И кад то стоји онда мени, барем до извесне мере изгледа чудновато, што г. г. предговорници, а нарочито г. г. владини иовереници, у ирвом реду истичу финансиску страпу; фипансијске приходе, што нам привлаче иажњу на то увећање финансиских прихода, тврдећи да је то једна огромна добит занас. Па лепо, господо,

и ја ћу да дођем баш с те тачке. Ја питам: да ли једна држава сме да жпви иретежно само од царинских прихода. Госнодо, ја држим да не! Правп жпвот једне државе то је њена домаКа укуина ајоивреда, као друшгвени организам, и овај се господо. обпчно сматра са организмом човека. Доиста то је до измене мере онравдано. Домаћа нрпвреда, иривредна снага народиа то је крв у животу у органпзму државе. Као год што, кад не достане организму крвн, он мора да пропадие тако и држава, која нема нривредпс снаге, н која ие може да ојача, мора да жнвотарп, ако и сасвнм не пропадне. Ја држим, давле, да је ири оцеии овога уговора требало доћи с тога гледпшта. Држава, госиодо, нма најобилатији извор за своје дотребе, за своје фннаис. нрпходе у непосредиој порези; то је најправичнијп, најјачи н најсигурнији нриход; а та пореза биће у толико обилнија, у колико и домаћа привреда буде обплнија. Рекло се, госиодо, и то да је овим уговором увећаи тај приход са не знам колико. Па добро, госнодо, баш да усвојимо то, да тај уговор иоси нама веће царинске прнходе, ја вас иитам, во ће их илатити! Хоће ли доћи аустријски индустријалац овде да прода своје иропзводе п на исте илати ову увећану царину? Или ће наш трговац тамо ићи да их купи, и он ће плататп ту царнпу. То значи да су ови ириходи дривиднп; то је — допустите ми, да употребим израз — лизање меда кроз стакло. Даље се каже, да је овим осигуран наш извоз нарочито жита и стоке. Да узмемо д то. Ко ће да плати ту повећу царину? Платиће је наш трговац, којн ће је претурити на нашег произвођача; и кад уз то узмете губитак на ажији, онда ћете вддети, да је тај пздатав још већи. Да видимо, да лп је са опог гледшдта, са гледишта, које је за мене претежннје, овај уговор бољи од старог. У корпст те страие, рекло се, да смо ми садашњим уговором извојевали себи ираво монопола на извесне артикле, на које по старом уговору нисмо то ираво ималн. Кад би ги артикли били гране наше домаће пндустрнје, кад се они са стране не би уносили, онда бн се могло рећп, да држава узимајући монополе, потпомаже те гране индустрије, п својом нницијативом, организијући домаћу привредну снагу за њих. Ну то нпје; то су артиклп, којн се уносе са стране н тиме се онда много не добија. Па чак кад би то био добитак, он је купљен по врло скуие ингересе, нарочито пак по једно врло скупо ираво наше. Да вам покажем то. У члану 5 закључног протокола каже се ово „Осим артикала, који су иредмет државног монопола или каквог патента за дроналазак, неће се давати пикакво исвључиво ираво за уиражњавање трговине или индустрије". Госиодо, исторпја евономног развитка сваке државе и сваве земље сведочи нам, да су заштите појединих привредних грана неминовин неодступпн услови за развитак тих грана; н мп смо у тој цељп 1873 годпне донелн један закон о дотпомагању домаће индустрије. Госиодо, ми смо тај закон поништилп; ми смо то наше право продали за ова четири мононола. Кад бих хтео да правим вицеве, ја бих казао, да је тај закон остао на цигар-иаппр/, који ће изгорети као и на гасу и петролеуму којп ће жигице упалити! Ја рекох: кад бпх хтео да правпм вицеве; али ја са тугом у срцу жалим што смо изгубпли ово право, које смо имали ио старом уговору. Даље још нешто. Ми смо се одревлп права, да неке дажбнне наилаћујсмо одсеком (абонмаиом). Тај начин наплате или оптерећавања нојединих грана прпвреде веомаје подесан. Уговорница се бојала, да се с те стране не изигра једнавост оптерећавања домаћих фабривата са страним. Господо, ја не знам, да ли се морало бар толико ићи у предусретљпвости, да се ова чисто унтрашња ствар наша, питање наплате иорезе, доводи у питање. Најпосле изгледа ми и то: да се изгубило из вида да ће и рђавија ветерпнарска конвенција јако отежати извоз нашег најважннјег извозног артик .1а, стоке. За мене је јасно, да смо овом прпликом, вад је државно-правни положај Србпје одређенији, чистијп но у 1881 год., да смо, давае имали у овој