Народна скупштина

8 САСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНА 35

ствари неуспеха. То, у осталом, излази и пз одборовог извештаја. Па где је узров неуспеха оваквог рада на овом трговннском уговору? Да ли да га тражимо у оскудпци добре воље преговорача ? Боже сачувај! Да ли да га тражимо у потпуној оскудици знања тих преговорача? Боже сачувај ! Узрок је, као што је врло лепо, патрпотским својпм говором исказала наша вњпжевна велпчпна, наша дива и ионос госи. Стојан Новаковпћ, који је рекао, да наша полптива последњих година нема ничега заједничког са моралом. Политпка не само да није противност моралу, на против она црпе своју најјачу снагу из друштвеног морала. Друштвенп морал то је она снага, која држи државе, то је снага која креће и латриотпзам и људе раденике на посао, а тога последњпх година код нас није бпло. Ја нећу нивога посебпце да кривпм за ово; кривица је до нас свпх, што нисмо обраћали већу пажњу на потпомагање домаће производње; што се ннсмо васпитали да будемо привредници, а не само простп иолитпчарп. Господо, ми имамо ново стање државно, урсђено новнм Уставом, којп се може мерпти са најслободоумпијии уставима. Од нас зависи, хоће лн све установе, које су у вези с њиме створене датп користп овој земљп. Установе саме по себи не могу да стварају добра, људи треба да уносе живог у установе. На завршетку псказаћу своју живу жељу да нам овај неуспех буде леаа лекцпја, па од сад да радпмо и да водимо већом марљивошћу и моралношћу политику. Сваком од нас мора се лрпзнати патриотизам одаиости и пожртвовања према земљи, али питање је само у томе, ко ће у већој мери ово поднети па и радити. Ја ћу гласати за овај уговор, јер морам да гласам. Али као народни цосланпк и као приватни човек, упорно тврдим да је једини спас наш у нашој радњи, у прнвредном раду нашем; јер ћемо тиме створити боље прплике за бољи трговински уговор после десет година, а с друге стране учпнпћемо то, да ћемо ојачатп много нашу моралну снагу. То сам имао да кажем и држнм, да ћемо свп, гласајући за овај уговор, одавде собом однети један завет да сваки у својој околини ради на томе, да се подигне привредна снага наша и радиност у нашој земљи. Мижистар Финанеија Др. Мих, Вујић —г Господо ! Узпмајући први реч од стране колега да нскажем моје гледиште на овај нови трговпнски уговор са Аустро-Угарском, Ја бих вас пре свега молио, да се сложпте са мном у првом најважнпјем питању са кога гледишта ваља у опште ценитп добре или лоше стране овог уговора. То питање у овоме је: да ли можемо према данашњим приливама политичким, евономнпм п финансисвим, т. ј. да ли се, према приливама у коЈима је тај уговор грађен, могао очевпвати са правом већи и повољнпји резултаг? Кад на ово питање савесно одговорћмо, Ја иислим, да ћемо моћи лакше прећп нрево питања о примању пли не примању овог уговора, да ћемо се дакле моћи лако решити и да одговоримо савестп н дужностн нашој вао посланива народних. Господо, бпло је говора од стране предговорпика још Јуче о томе каво је садањи уговор, воји је још у важности, грађен под гешвим приликама; шта више, пало је и речи, да ]е уговор. којп се има закључпти у неволико чак и лошији, од старога. И ако је црвп уговор грађен доиста под тешвим прпликама — ту ваља бити правичан, јер ово питање није парЈИско, него питање, које се тиче целе земље — ја ипак налаЗиа ' да Ј е ирошли уговор имао много тежпх страна. Кад је "Р БИ У гов ор грађен 1881 год., доиста је стање стварп после Рлпнског уговора било такво. да ако Србија буде хтела акључивати самосталне трговинске уговоре, онда то може инитп само на тај начин, да учнни извесне концеспје према 51 уговорном стању, које је Турска царевина уговарала са нас ^тт Аржавама и К0 Ј е Ј е 110 невољи морало важити и за к ' е к Ривим овде ни једну лпчност и ни Ј 'едну странву, Ша је у целом нашем пасивном економноме држању у томе

што није ништа учпњено бпло, да се Србија исвобеља и припреми тако да будемо у стању градити трговинсве уговоре на иовољној основп. И аво смо евоаомски пасивни билидо 1879, када смо почелп закључивати прве самосталне трговинсве уговоре, тако смо на жалост остали н после. Међу тим дозволите ми, да бацим само један поглед каво је било код друге васалне државе — Румуније, која у пстом положају као и ми беше, и какоје њих, а како нас затекао рат за ослобођење? Насје затекао са старим уговором, коЈп је Турска завључила, док се Румунија користила нетачним одредбама старог турсвог уговора, те царину од 3 на сто прво повисила на 5 на сто, на после увођењем самосталне опште тарифе и на 7 п по на сто, а 1875 годипе успела је да са Аустријом закључи самосталан уговор. Тада се у аустријском парламенту прибојаваху даће и Србијас правом тоисто тражитикад је већ признато то право Румунпји, да онда п Србија може завључивати самосталне уговоре. Румунпја је свпм сплама бранила своју привредну самосталност и у спољним односима и у потномагању домаће индустрије. Међу тим од стране Србије тада се стајало сврштених руку, јер је наша и спољна и унутрашња економна полптика бпла слаба, јер иије ишла истом стопом вао у Румунпји и за то нас је онако слабе и затевло време завључивања првога уговора. Што све нисмо урадили у нашој унутарњој политпцп, у подизању наше домаће радиностн било кућеввој или занатској илп индусгријској радпности као и пољопрпвреди, мислим, излишно је и говорити. Ја знам да аво нисмо иопузнули у нашој домаћој радиности нисмо нп ворава напред до 1881 годнне отишли, а под таввим немоћним приликама завључен је првп уговор. Цела наша политика економска и спољна и унутрашња од оснпвања српске државе, управо од времена кнеза Мплоша, када се по мом мишљењу једпно радило боље него за све време доцнше све до 1881 год. велим, ако од тада нисмо попузнули зацело нисмо ни ворака напред отпшли а нарочито у нашој спољној и економној политицн. Економна питања беху споредна питања за наше државнике. Ето за то је наш уговор био недовољан 1881 год. Од 1881 г. па на овамо остаје још да се запптамо: у чему је нодигнута наша народна привреда; нма ли чега да смо постигли у нашој спољној економној полптици ? — И опет смемо рећи да смо стојалп на насивној зоии. Међу тнм су придошле и нове невоље, које ће прнзнати и господа воја су јуче и данас о уговору говорилп, а та је оволност јако задужење државе. 1881 год. ми нисмо ималп 300 милијуна дуга, ми нисмо имали да плаћамо 20 ми.шјуна динара годишњег ануитета, а данас,. кад се питамо, какве ћемо уговоре да закључимо, смемо ли и помислити, да олако прихватамо економну борбу са другима, да нођемо путем аутономне привредне политике? Данас нас тиштн поред евономне слабости још и то, што смо се преварилн у важности солунсве ннјаце за наш извоз, а међу тим своје домаће пијаце организовали нисмо, а новрх свега тога стоји нам још за вратом и 20 милијуна дин. годишњег ануитета, које морамо у злату да плаћамо. Ви знаате, господо, како је бнло говорено о нитању економног рата, који је Румунија прнхватитн смела, код нас још нре 1881 године, а каво би бпло данас вад бн ми према економним и финансијскнм црилнкама нашим прихватили економиу борбу, онакву кавву је Румунија нрихватила, то остављам привреднпцима и трговцима да сами на то питање одговоре. Још пређе кад је то питање код нас покренуто, ја се сећам, да је код нас још онда констатовано, да се та борба лако прихватитн не може без огромних жртава А не може се прихватити стога, што смо ми сточарска извозна земља; што смо миједино упућени на аустро-угарске ппјаце, дакле, што немамо других извозних тачава, које би нас ослободпле од зависности аустро-угарске ппјаце. Додајте томе још и раније невоље, и ову нову финансијску невољу, паће вам онда бити Ј 'асно да смо за данас још моралнићина то, да нашизвоз истуримо и наше приходе од увоза повисимо. ОстаЈ 'е сад да се запитамо, шта нам овај иови уговор пружа, а шта смо имали по старом уговору, и јесмо ли пошли назад или напред? То је иитање, воје ће, по моме мишљењу бити пресудно за све нас, да ли ћемо гласати за илн против овог уговора.