Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 36

Мој предговорнпк, а бившп мој погатовавп колега на Вел. Школп, г. Андра Ђорђевић, дотакао се једнога нитања вели, да господа, која су говорила о уговору, ценила су га само са финансиске користи, а не и екопомне. Господо, пре свега, ја сам тога уверења лично, да једна земља, која хоће да нодигне своју привредну снагу, ие може то очекивати од закл.учења трговинских уговора, да јој они ту екопомну снагу нодигну. Трговински уговори пису ни за што више ту, него да оно, што земља има, игго је земља већ створила и урадила одржи и унаиреди. И ако једаи трговински уговор успе толпко, да постојећу економпу снагу народну одржп и очува, онда је тиме довољан успех постигнут. Не стоји, дакле, оно, да треба само што већу загатитну увозну царину подићи, па да се домаћа индустрија подигне, као што то по иеки и данас мисле; јер би то значило да ми само треба дадобијемо од страна уговорнпца 20 илп 30 на сто увозне царине, па да онда мирно можемо очекиватп да нам се индустрија у земљи сама собом подигне. Но моме уверењу први и најважнији задатак у нитању страног увоза јесте тај, да нашу продуктивну снагу заштитимо у погледу иостојеће домаће радиности, тако да се она развијатп може и дужност развијања домаће нривредне снаге лежи у нашој заузимљивости, јавној и приватној, у нотпомагању радиности, стварању домаћих пијаца, ширењу саобраћаја и организовању кредита; радиност ваља подпзати и неговати и самим средствпма; чинити јој све могуће олакпшце; закон о потпомагању домаће радиности од 1885 године ваља изменити тако, да нашу привреду сами оснажимо; — па после свега тога ми тек онда имамо да ценимо, да ли трговински уговори, дају довољно гаранције да нашу привреду потпомогну и одрже? Како је било по старом уговору, ви то свм знате по искуству; а како је по садашњем уговору, дозволите ми, да то овде бар у главним потезима напоменем. По садашњој увозној царини а но новом уговору са Аустро-угарском, смањена је царина код 16 артикала. Сваки, који је загледао видеће, да су то артикли, код којпх не може бити ни говора о сметању нашој радиностп. Еод 26 артикала остала је нста царинска стопа, која је била и у старом уговору, а код 270 артикала нодигнута је царина. Кад разгледамо ове позицпје, уверићемо се сами, да је царина подигнута на оним артиклима, који се нас понајвише тичу дакле, да је иодигнута царинска стопа код оних артикала, за које ми имамо могућности, да пх у нашој земљи израђујемо. Код 51 артикла није царинска стопа уговором ни утврђена, него је остављена аутономном царињењу. То су артиклп, који се тичу наших фискалних интереса. При закључењу старог уговора, ми смо без икаквих захтева од Аустро-Угарске обвезали се, да унапредимо стопу на кафу, пиринач и т. д., и ако су аустрпјски делегати изјављивали чуђење, за што то ми и тражимо, кад за нас саме може настати нотреба, да наше приходе повишавамо (н. пр. на кафу). Данас ми ту имамо одрегаене руке. Кад већ овако сумарно прегледамо позиције нове уговорне тарифе, можемо са правом констатоватп, да оне дају више могућности нотпомагању наше домаће радиностн и наших фпнансија, него гато то даваше досадашња уговориа тарифа. Да ли је пак тиме испуњено све оно, што ми желимо, то је друга ствар. Оно, што би ми желели и што би ми хтели да постигнемо, моглп бп ностићи само на тај начин, ако би у оиште одустали од за кључења уговора, па прешли оној политици, које се држи Ру сија и Француска, а то је аутономна политпка. Мн међутим нисмо још ни у том економном, ни финсијском, ни нолитичком положају, да можемо да ирпђемо овој аутономној царинској политпци. Сваки трговипски уговор почива на обостраним копцесијама, и они, који су ствар пратили у аустрнјском парламенту, сетиће се да је тамо опет пало речи, како је нови уговор за њих неповољнпји. Ово је гато се тиче економне стране. Што се пак тиче чисто финансиске стране овога питања. ја могу смело да твр дим, да ми од снецифичне нове тарифе имамо с правом да оче-

кујемо знатно увећање прихода — од прилике са три милијуна динара. Ја ћу да нризнам господи, која су јуче говорила и уиоређивала стари и нов уговор, да специфичца царнна није ансо лутна новпна новог уговора, јер је она предвиђена била у старом уговору, само што у року, који је иредвиђен за извршоње није извршена била. Тамо је казато: цела ова тарифа има се од вредности (а<1 уа1огега) иретворити у специфичну царину, и за то ће владе одредити своје делегате, али то није учињепо било. А да је учињено било, поред све сметње инглеског уговора, то би од зпатне користп било. Свакако знатан је добитак новог уговора у томе, што су сад стопе у оигате повишене и уз то утврђено царињење по тежини. То гато је трудним радом од 6—7 месеци постпгнуто тиме што су груписани предмети, што је специфична царина тачно изведена, то нам осигурава повећање нашег државног прихода. Фискални интереси су дакле иотпуно заштићени. Даље, признато нам је право на четири нова мононола, од којих ми и нрема досадашњим трошаринским приходима можемо с правом очекивати један до два милијуна дпнара више ирнхода. Кад дакле повећамо царинске приходе са сумом од 3,000.000 динара и томе додамо нриход од нових монопола, па које нам нов трговински уговор даје ираво, у суми више од два милијуна динара, онда можемо с правом очекпвати, да са тих 5 милијуна динара годишње вигае прихода можемо већ догодишњи буџет у равнотежу довести, те да једном поставимо буџет на праву основу; то је жеља свих партпја и патриота ове земље. Даље, господо, ја ћу само у главпим потезпма јога да додирнем неке важније и бптнпје стране новог уговора. Нови уговор регулише и пптање о трошаринама чистопјасно, тако да нам је сад признато оно, што нам пре није било прнзнавато. Баш оно што сам ја као министар финансија иредлагао, да се но невољп удари трошарина на многе артикле н то да се што већа трошарина уведе, то је сад регулисано. Ја сматрам у осталом да је то финансиски корисно, јер умереном трошарином повећавамо приходе државне, док сувише велика трошарина никако не даје спгурна и повољна резултата. Даље, да поменем још једну тачку, а то је питање о пограничном саобраћају. У овај уговор ушло је само оно што у опште код свих уговора трговннских може ући. Међутим по старом уговору ушлп су били и извесни индустријски артикли у погранични саобраћај, тако да је тиме Аустро-Угарској признато нарочито повлашћење. То је у ствари била диференцијална царпна. Ви зиате, да су се и многе друге државе жалиле противу тога. Да је то у истини тако признавали су и сами Аустријанцп. Један од њихових ппсаца (8сћгаи1, 8уб1епг <1ег Нет<1е18Уег1га^е) казао је да је оно што је уговором нагаим од 1881 год. Аустрији у пограничном саобраћају дато, да је то једини нрнмер у свету, да у ногранични саобраћај улазе и индустријекп предмети. Дакле, сад смо сиасени и од таквог диференцијалног царињења и Аустро-Угарска тога ие може више да има. То је, господо, што се тиче увозних царина, а у погледу финанспјских н економних интереса наших, што се тиче извозпих царина, ту ако нисмо на добитку, зацело ништа и не губимо, јер су увозне аустро-угарске царине на наше производе у новом уговору још повољније. Господа, која су јуче говорила о томе, довољно су објаснила и ја немам много шта да додам њнховим говорима. Код жита, на које*изгледа дајеповишена царина од педесет на 75 крајцара, опет смо ми данас у повољпијпм приликама, него пре што смо бнли, јер онда је бпла та иста тарифа од 50 крајцара и за све друге државе и по оиштој тарифп, а данас је према нама сведена на половину. Данас ми плаћамо 7 5 крајцара, док други плаћају 1 11 и 50 кр. У осталом није у опште нитање, да ли ми плаћамо 50, 100 и 150 крајцара, као што ,је г. Новаковпћ и сам поменуо, воћ је питање о конкуренцпји на пијаци аустријској, на којој ми имамо да конкуришемо са другима; дакле питањеје: како ми сгојимо према њима? Мн сад стојимо у новољннјнм нрили-