Народна скупштина

9 САСТАНАК ■ 11 ЈУНА

СТРАНА 45

Бобица је болест с којом се иреноси један паразиг на људе, н нрема томе са свим је оправдан преглед, којн се врши на нашој стоци, а што се тиче дал.ег иостунања са сланином, у том ће да се ностуна као што се ностуна с домаћом стоком. Кад је то тако у веуеринарској конвенцијн, онда држим да ми морамо у вршењу свог иосла битн лбјални, а у колнко то не буде с друге стране, онда лако остају одрешене руке да чиннмо што можемо. Сем тог унитан сам шта ће битн с болешћу шапа. То је болест, која је заразна, али у исто доба и локална болест. Према томе ништа не стојн на нуту, да стока, ако оболи од такве болести, буде нродана. То су резултати и докази науке, а нред њима морају да устукну интересн и привреде и трговине и финансије. Кад о овом говорнм ја стојим на земљишту науке и држнм, да се о њој мора водити рачун и кад су у пптању уговори и конвенције. Г. Рајовић у свом говору, у ком се најдуже задржао на ветеринарној конвенццјп, изволео је пзговорити реч епизотија. Изговарајући ову реч на сваки је начпн хтео да иокаже своју спрему п етручносг и на том нољу и ја му је прнзнајем као негдашњем министру народне прпвреде у напредњачком кабинету. Али бих га замолно, да не бн дошли до личног обавештења, да ми објаСни остаје ли прп томе да то ннје заразна болест, а да је то рекао тврде стенограф. белешке. Кад ми одговори, онда ћу даље да говорим. Драгомир Рајовић — Еиизотија то је болест., која у ошпте може да буде заразна, а може н да не буде. То не кажем сам ја. Ја ћу донети Лнтреа и г. доктору прочитати овде, то каже један Француз признат у свету. Лаза Илић — Ја бпх се могао да задовољим овим одговором, којим је господпн признао да епизотија може да буде заразна болест. Алп Литре то је човек, који је, колпко је мени познато, нанравио речник а није ветеринар. Према томе........ Д. Рајовић — Он је лекар. Илић. — Онда узимам реч натраг, а имам да кажем да је епизотија оно што је епидемија код људи, дакле да је заразна болест. Д. ЈРајовић — Има епизотија, а има еппзоид. Л. Илић — То је друга ствар. Ја држнм да сам се но својој дужностп и као народни посланик и као лекар задржао најдуже на том предмету, где мп се ни с једне стране неће рећи да сам говорио о нитању о ком не Знам да говорим. У колпко сам био у стању трудио сам се, да своје мпшљење изнесем пред Народно Представништво. Прилазећп крају свога говора не могу да пропустим да да се не дотакнем говора појединих посланика, којн се односе на трговинске уговоре. Ире свега мени је жао, што не могу да се сложим с мојим дугогодишњпм црисним лријатељем г. Јоцом Јовановпћем И да гласам противу уговора за то, што је ударена нова царпна на жито. Ја п ако се о томе не бавим знам да и до сада кад се плаћало по 50 новчића на жито, да је цена житу варирала од 12 до 20, 22 и 24 дннара на сто ока илп сто кпла. Према томе хоћу да кажем да царина није главна погодба, те да жито има добру или рђаву цену. Сем тога не могу да пропустим, а да не одговорим једном од г.г. предговорника, који Је у сзом говору хтео да нагласи како се овим трговинским уговорон г шло на то, да се води брига о фннансијској страни његовој. На против, господо, ја дпжим да се овпм трговннским Уговором водило таман толико рачуна колико ми, према нашим финаисијским приликама траба да водимо, а старц уговор да Је пропустио ту бригу и да није при царињењу имао онолико оозира колико је требао да има према нашим финанспјама. е Р Ја само за то и држим да је и скушптинска већина сложна Да ми наш кредит не само очувамо, него н да га подигнемо, 1,°Добраван>е) а то на други начин не може да буде, него уређењем финансијског стања. У свом јучерашњем говору поштовани посланик за округ Ио Аринекч, мој уважени професор, г. Стојан Новаковић рекао

| је: да су престала времена груба завојевања и да је настало доба | другога рада, и ја мислим, да је и то један тренутак и један : чнн, кад треба за опште добро жртвовати живот и имање. А ! кад је још изјавио да ће да гласа за овај уговор, онда је то доказ, да ту нема етранака, да смо сви као један човек. Пред оваковпм једннм чином мп се сви јављамо као Срби и патриоте, без обзира на партије и начела. То ме одређује да примим и да гласам за овај трговински уговор са ветеринарском конвенцијом онако, како је то п одбор предложио. Предеедник — Закључујем састанак, а продужење иретреса заказујем за после подне у 4 сата. Молим господу, која су одређена у депутацију, која ће иосити адресу Њего.шм Величанству Краљу, да остану овде, ге да однесемо адресу. (Седннца је трајада до 11'/ 2 часова пре подпе).

9 САСТАНА^: 11 јуна 18 9 3 уБеограду ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК, Никола П. Паши& СЕКРЕТАР, Алекоа Ратарац Почетак у 4 часа, по подне. Присутиа су г. г. министри: председвик министарског савета министар просвете и црквеппх послова; мин. Финансија, привреде оравде. Предеедник — Седница је отворена. Изволте чути протокол пређашњег састанка. Секретар Љуба Јокеимовић прочита протокол осмог састанка. Председник — Жели ли ко од г. г. посланика да учпни примедбу на прочитани протокол ? Миниетар нар. привреде Раша Мил.ошевић — Требало би да уђе у протокол и то, да је у 12 часова одређена депугација однела адресу Његовом Велпчанству Краљу. Предеедник — Жели ли још ко год да учини примедбу на протокол ? (Не жели) Стављам на гласање: Прима ли скупштина прочитани протокол с овом допуном? (Прпма). Председник — Изволте чути молбе и жалбе, које су упућене Скушнтпни. Секретар Љуба Јоксимовић чита: Суд општине вајушке (у ср. кључком окр. крајинском) моли да се поново класификују земљишта грађана исте општиие; Богдан Ранковић из Совљака (у ср. тамнавском одр. ваљевском) жали се, што Касациони суд нпкакво решење не доносп по његовој жалби ; Мшева уд. Кујунцић пз Ни.иа моли за државну иомоћ; Ђорђевић и Томић, фабриканти мирпсавог сапуна из Београда, моле да буду ослобођени у возне царине и обртне порезе на потребни материјал; Риста Мцјајловић из Мроскве (у ср. поцерском окр. подринеком) моли, да му се извесна утрина усгупп на ужпвање; Милан Шундерпћ из Бремеће, (у ср. трнавском окр. рудничком) моли за државну помоћ ; Димитрпје Динић из Алесинца, жали се на управу фондова, што Касационом суду не шаље рецепис од добивеног извесног решења;