Народна скупштина

СТРАНА 46

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Светозар Павковић, бив. шустер из Соко Бање (у ср. бањском окр. тнмочком), моли да му се псплати трошак, који је учивио одлазећи нред сут, као државнн шумар; Светозар Павковић, бив. шумар из Соко Бање (у ср. бањском окр. тимочком) жали се иа Министра нар. ириврсде, што му није исилаћен иутни трошак .чри нремештају; Јован Рогожарски, пешадискп канетан из Врања, Јеврем Чакаревић, учитељ из Добриња (у ср. ножешком окр. ужичком), Милан Манојловић, иомоћник окр. благајне из Крушевца, Ми хајло Барјактаровић, иешадијски иотнуковник пз Ппрота, А. Џимнћ, рачуноиспитач у нензији из Београда, моли да им се урачунају у уаазне извесне године службе; Софија иок. Лаз. Јовановића нз Београда, молп за др жавну номоћ (са приложенпм акгпма); К. Николић, пензионар из Нпша, жали се на моравску обласну команду, што му је дато уверење да је пложпо на име кауцпје мању суму, но што је у ствари било. Председник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. А сад изволте чуги један иредлог иосланпчк1г. Секретар Љ. Јокеимовић. чита:

Народној Окупштини, По предлогу народних посланпка: проте Милана Ђурпћа и другова, Народна је Скуиштина у 1892 год. решила: да се укиие чл. 8 зак. о варошкој трошарпни у Београду од 13 јула 1884 год. и да престају важитп укази од 14 јуна п 21 декембра 1891 год., којпм је уведена трошарина у вароши Нишу. Како овај вотирани закон иије добпо потврду од Краљевских Намесаика, то да би се прибавила важиост скупштииског вотирања ном. предлога а и са разлога: а.) да ошптина нишка приход од трошарине ие улотребљава на оне цељп, за које је трошарина уведена, већ пз истог иодмнрује своје редовне потребе, као : плаћа ноћне стражаре, издаје квартирину учптељима и т. д.; б.) Што су приходи од трошарине тако мали да једва остаје преко одржања саме трошарине, незнатна сума на оне цељи, за које је установљена; в.) што се трошарииа као посредна пореза противп закону о непосредној порези, који је узео за начело у разрезивању порезе разрезивање порезе по пмућностп. Док је трошарпна усвојила разрезпвање порезе по нотрошњи н на најнужније животне намирнице и тиме подједнако терети како имућне тако и сиротне грађане; г.) што ће и остале варошке општине као: крагујевачка, пожаревачка и друге на основу чл. 8 зак. о варошкој трошарини за Бебград и саме тражити трошарину на штету зе маљскпх пропзвода оних крајева којима су та места центри за цродају п најзад д.) што је се на делу показало, да трошарине своје природне центре трговачке пренашају на неприродне тачке, што најочитије показују прошлогодишње пијаце нишке и околине, јер је нишка жељезничка стација, као средиште пет округа једва због трошарине извезла 400 вагона жита, а брестовачка железничка штација (оближња станица до нишки) иреко 800 вагона — за то што иема трошарине. На основу пзложеног а у интересу самог напретка града Ниша и да би у ослобођенпм крајевима, који су ради продаје својих пропзвода упућени у град Ниш били уништени и последњи остаци дажбина, које опомињу на пет-вековну иотчињеност, — част нам је замолити народно представништво, да изволп усвојити следеће измене и допуне у закону о вар. трошарини у Београду од 13 јуна 1884 год., и то:

I Укида се чл. 8 Чл. 9 иостаје 8 II Овај закон сгупа у живог од 1 јануара 1894 год. пошго га Краљ потпнше а тога дана губе законску сплу укази од 14 јуна 1890 год. стр. 652 зб. 46 и од 21 декембра 1890 год. стр. 895 збор. 46, који се односе на установу трошарине за град Ниш. 11 јуна 1893 год. у Београду ПРЕДДАГАЧИ НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ : Дим. М. Илиџановић., Петар Вукићевић, поп Вогосав И. Поповић, Јованч:а Стојановић, Јован Шемлић. Председник — По члану 74 пословнпка овај се пред.10г упућује одбору, који је састављен из свих председпика одбора п још по једног члана из свију одсека. Одсеке молим да изберу по једног члана.Изволте чуги једну интерпелацију на г. мин. финансија. Секретар Алекса Ратарад — Чита: ИНТЕРПЕААЦИЈА на министра Финаисије 7-ог децембра 1892 год дошло је скадарских јегуља на 1)умрук београдскп 50 врећа у тежиии 3873 килограма за Србију. Ђумрук београдски тражпо је на речену јегуљу да на[{лати трошарину по закону у 3873 динара у злату. Трговац од јегуље није хтео платити ову трошарину већ 10 децембра 1892 год. врати јегуљу из Београда у Фијуму натраг. 26-ог фебруара 1893 год., ова иста јегуља свих 50 врећа у 3873 килограма дошла је понова у Србију на ђумрук београдски и ђумрук београдски на исту ннје наплатио ниједне паре трошарпне. За то питам г. мпиистра финансије, да ми одговори: 1, 1Нта је руководило ђумрук београдски да једном тражи грошарину у 3873 дмнара у злату а други иут да пусти ре чену јегуљу без једне паре трошарине ; 2, Сматра ли г. минпстар финансије, да је овде оштећена државна каса са 3873 динара у злату; 3, Мисли ли г. министар предузимати законске мере прогаву чиновника, који су јасне одредбе законске овде погазпли и државну касу са 3873 дпнара у злагу оштетили. 11 јуна 1893 год. у Београду. Арса М. Дреновац, народни посланик Председник — Ингерпелација ова упутиће се дотичном минпстру на одговор. Сад прелазимо на дневни ред а на дневном је реду иродужење дебате о трговинском уговору. Има реч г. Тајсић. Ранко Тајсић — Врло је незгодно говорити о једном иитању, у ком човек не може да стане на спгурно земљиште и да говори као специјалиста у питању, које се решава, али по важности овога уговора за нас и по његовој тежинп према нашој отаџбини — јер важи за десет годпна као уговор један, — најпосле и са обзира на ту жудњу Аустро-Угарске за превлашћем у сваком погледу на српске земље и покрајпне и народности, — ја не смем пропустити а да не ис.кажем своје