Народна скупштина

9 ОАСТАНАК - 11 ЈУНА

СТРАНА 47

иазоре у колико умем и да изразим своје дубоко сажаљен.е на овој неправдп, која се чпнн срнском племену као вајка дашњем штиту заиада од источне најезде. Ја, наравно не могу, да станем на ираво трговачко гледпгате и да детал.но говорим о уговору, јер се нпсам тиме нн као науком бавио нити сам кад год какву трговпну водио. Алн ниак познајем пашу отаџбину и знам откуда јој п какви прпходи долазе и са које стране и знам да велики део тих истиче из трговачког уговора. Ире мене су неки говорннцн говорили да је царина нодигнута на игаеници, коју ми извозпмо, као и на многом другом које чему. Нека би царина ма колико била повигаена на нагае производе трговцима неће донети шгете, јер у колико могу да сравним аргикле, махом је иодигнута на оне, које ће платити нроизвођачи и потрогаачи а не трговци, јер ће они царину одмах обрачунаги и иретурити на сељаке. У осталом од тога што не зависи да нагаа нгаенпца поскупи или појевтнни, него зависи од тога иитања како је на страни родила пгае ница као и остала храиа. Алн инак иодигнут је ђумрук и наш раднички свет ће осетпти то повшиете ма и мало. Питање о иодизању царине на еспаие, који се увозе у нагау земљу, ту мп се чинп, како ја могу да оценим, да наши делегати нису довољно стали на земљиште своје отаџбине и њених интереса, или нпсу моглп гато боље да издејствују да се бар ово поправи и нагаи занати и произвођачи загатиге. Јер на еспапе, на све прерађевине требали су подићи царпну, и тим узетп запате у заштигу. Све скупље п луксузне ствари: свплу, ка дифу, адиђаре, разие дрангулије све је то требало јошт дуило оптерити. Овде је ударена но тежинп царипа а не по вред иости. Тако ја мислим, да бп боље било да се на ове лук оузне еспаие удари дупла царина но вродпостп. На све ирерађевине од коже и од тканине, које се уносе нама, а мање вредности, требало је такође повиситп царину. Ја бих био слободан да у нме народа све дуило такснрам а нарочито ко може да носи леие ствари и да нзгледа сјајаи, нека илагп и кити I се како хоће, па квит посао. Дакле видите да је са свим мала царина на опе стварн, које бн се могле да нронзведу у земљн нагаој и тим није довољна заштита за наше занате, јер ове ове простије прерађевине морале би се у нашој земљи радпти и тиме према занатлијама оправдати оно, што се редовно код нас тражи за занате и занатлпје наше, да не буду иотиснути страпом прерађевином, а сад према овом уговору осталн су п опет нод најездом несите економне пљачке од стране уговорнице. У колпко се ја сећам још од прошли година, нпје ни једна скупштина нити ко од нас остао да ннје за напге :анате на својим скуновпма и зборовима тражио заштиту заната п занатлије, — а тим п унапређење произвођача, који снровпну ироизводи. И сад кад је догаао трговачки уговор, то је све нзгубљено. Не могу да пропустим, а п ваља обраћати пажњу, да ие свратим на ову грубу неиравду учињену нагаој отаџбини, а иосебице занатпма п нроизвођачима српским, гато нису ни у колико заштићени а дозвољено је да се на наше жито подпгне царина и оитерети. Дакле, требало је да. су делегати пмали боље у виду, интересе своје отаџбине но другог ако су моглп а ако нису, требалн су доћи натраг па шта ком Бог да. Највигае пада у очи не само менн него свима, који познају терете напшх трговаца од трговачке конвендије вегерипарне и неирилике нашег трговачког света, а понајвпше наших трговаца марвених за стоку. Пратећи од нропгле годнпе још под старим уговором, који је десет година имао вредности, на скоро престао, колико смо муке ималп са враћањем свиња и остале стоке у разнпм чопорима, на зато ја мислим, да би требало у ветерппарној конвеицији гато бол>е застуипти да се спровод трговачки олакша, док међу тнм мепи се чнни, да није нп најмање обраћсиа пажња, ваљда н у том погледу нису могли да одоле грубој економној најезди друге уговорне стране и њеној силп. Ја мислим, да го није ни из далека на равној нози основано, јер као прво: други члан у коивенцији жшеђу осталог каже да у уверењу спроводном мора стајати п „порекло стоке". Замолпћу г. г. долегате, да ми одговоре К1ко ће се иовнати норекло стоке ? — Ја ћу само да узмем пример о говедима тако ппр. говеда ужичког, ваљевског, смедеревског округа, то се

може познатп, одакле је која стока — како ћу да кажем, то су обласиа порекла стоке, алн стоку у ужнчком округу, и новопазарском санџаку н другпл крајевпма поред турске, ансолутно је иемогуће раснознатн ког је порекла, т. ј. где је рођена Тоје у клнмп, у иодиебљу земље н стокаје једнака и нема пи друге шаре ннкакве нн боје, јер су суседи па се не иоже ни познатн ког је норекла. Тако исго н стока врањског п инротског округа не може се разлнковаги од стоке, говедацарибродског округа, који је под Бугарском п скопљанског вилајета, којн је у Турској. То се оставља на Бога н дугау онога, којп ову етоку делп по пореклу н кад се нрохге коме, да чпнн емегње, он се може тнме користити. У члану 3-ћем стојн: ако је једна стока болесна, или ако је стока сумњива да је болесна, онда се има ова стока са границе вратити, то се и да разуметн. У чл. 3 конвеиције стоји п ово: ако је стока, коју иарвени лекар при прелазу границе нагаао буде да се смегаала са болесном стоком, сумљнва, може се са улазне станице награг вратнти. На тај начин може се увок спречпти увоз стоке, јер се за сваку стоку може казати да је сумњива, па ону сумњнву стоку видела друга здрава стока п та ностала сумњива, и тако сумња да прелази са једне на другу сгоку и сума сумарум излази, да је сва стока у Србнји болесна. Дакле н овде се впди да делегатн нису довољно заступалн ннтересе Србије. Овде се може једпно анеловати на част и поштење Аустро-Угарске државе н она ако буде непријатељскн расноложена нрема пзвесној владавини, или ако по нолитичкнм обзирима буде другчије расноложена; онда ће сва наша стока бити сумњива и другог „порокла" а не српског. Ова је страна овога уговора понајача и овде се нама може највшне штете да нрави, и ту човек треба да запнта нагае делегате гата су они раднли п да ли је то могло боље да буде, а ако није могло бити боље и опет понављам требалп су доћи натраг, па шта буде, и пре би њима зашло за нокте но Србнјп. Нека ми господа делегати кажу гата се код ове ветеринарске конвенције узнма као доказ за „норекло стоке". Ја то овде нигде не вндим, незнам да ли тога има у каквим додацима тога уговора — нротокола. Немогу да се сложим са оним говорннцима, којн сујугрос говорећи упоређивали АустроУгарску царевину од 40.000.000 становпнка са нашом државом која броји 2.000 000, на због тога да се није могао бољи уговор да добнје. Ја мислим, да у овом ногледу не може бнти никаква уиоређења кад се има на уму какав положај н права нма свака држава у Европи у својим међународним односима, јер свака држава у овоме погледу стојп са другом на равној иозп. Међутим, ако је у овом случају са Србијом друкче, ја би онда ире пристао да водпмо економски рат, на ћемо видети ко ће коме ире да затроба. Мепи си чинп да бп ире закукали од глади они, којима треба леба н меса, пего они којима требају разне дрангулнје и финнја тканина са разним накптима п сијајом, пошто бп смо се насигурно и срнсквм тканином могли одевати. Ја не могу никако дакле да се сложим с тим, да неможемо да водимо окономски рат, јер свакако држпм да то можемо да чипнмо онако нсто, као гато су нагаи претцн у сукненом оделу воднлп крвави рат и ослободнли ову земљу. Господин Новаковић когаја, као образована човека иоштујем, врло је лепо наговестио да за ових последњих 10 год. није се нигата радило, него со трпао про.јект на нројект и све је остало само тако иаиисано и неизвргаено, и даље наговести, да се у целом свету већ напугпта освајачки крвавп систем, а но стеиену прелази на економски рат. Све то ставља он на терет нашој неспремп за ово време при закључењу овог уговора, али не ставља на терет онима, који су за ово доисга криви. Од 1882 год. до данас 10 је годпиа н већ је једанајеста, требало се спремити а имало се и времена за то, те да дочекамо на јакој финанспској нози овај уговор. То се није учинило, већ шта више владавипа чијем режиму припада и г. Стојан, стараше се, да дуг гомила п остала недела у земљи врши за 6—7 годииа. А пропустила је да створи повол.није