Народна скупштина

СТРАНА 156

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Потпредеедник — Прима ли Свуиштина нрочитани чл.? (Прима). Известилац прочита чл. "VI (стр. 2). Потдредседник — Прима ли Сауиштина ирочитани чл.? (Прима). Известилац нрочита чл. VII (стр. 2). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитаии чл.? (.Прима). Известилац прочита члан УШ (стр. 2 и 3). Господо, овде треба је/1 на допуна да дође у четвртом реду посло речи „осим тога влада се овлашћује да из спровина и прерађевина, којих у земљи нема или их има алп у недовољној количинп" треба додати реч и „каквоћи." Потпредседник — Прима ли Скупштпна прочитани чл. VIII са додатком, који је г. известилац прочитао? ( Прима). Известилац прочита чл. IX (стр. 3). Потпредседник — Прима ли Скунштпна прочптани чл.? (Прима). Известилац ирочита чл. X (стр. 3). Потпредседник — Прима лп Свунштпна прочитани чл.? (Прима). Известилац Ј. Ж. Јовановић. прочита чл. XI. Ђока Стојковић — Ова друга тачка члана XI даје права дипломатском особљу, које живи у Србији, да увозп без икакве дарине предмете њему потребне. Наравно, то се право даје и нашим посланпцима, који су на страни. Погато се том прпликом могу упосити само финији, фабрични нроизводи, којих Србнја нема, то је ова тачка друга стављена на штету наше државне касе. Колико има у Србпји дипломата консула и писара, свп ти увозе већу количину робе са стране беснлатно, без царине, па чак могу бити и злоупотребе као што је било у Нишу. Впло је у јавноети изнето да су неки увозили п опо, што њпма није било потребно, него њпховим пријатељпма. С тога бих ја предложпо да се ова друга тачка изоставп у интересу држ. касе и наших трговаца и занатлија; и молим пзвестиоца да овај мој предлог прими. Министар Финансија М. Вујић — То што нредлаже поштованп посланик Ђока Стојковић, мпслпм да не може да буде. Ово је најмања мера, која јо усвојена у међународној праксп; ми је не можемо пзоетавити. Тн страни носланици, којп престављују стране суверене код нашег Краља, морају уживатп овај екстериторијалитет. У старом закону то није бпло одређено; тамо је бпло казато, да у опште дпнломатскп агенти страних држава уживају те повластице, и онда је било тих случајева да су и трговачкп агенти у Нишу и Београду тражилп да ту повластицу имају, која може да припада само акредитованим посланицима код Његовог Величанетва Краља. То је сад ограничено и отпада са овим; шта више дошло је п друго ограничење, па се каже: те дипломатске особе, које су акредитоване код Његовог Велич. Краља, уживаће само тада и у толико те повластице у колико их уживају наши посланицн акредптовани код страних дворова. Ја мислпм, даје ово минимум којп морамо да усвојпмо. Милан Милићевић. — Мени је нејасна трећа тачка овог члана XI, где се помињу набавке за војсеу. Хоће ли се ослободитп од плаћања царине п онај лиферант, који се примп да што лнферу.је за војску, или ће се ослободптп само онс набавке што сама држава неаосредно набавља. Министар Финансија Мих. Вујић. — То је случајно штампарска погрешка. Код ове треће тачке треба напред да дођу речп: „од државних набавака." Милан Миличевић. — А да ли се то разуме кад држава набавља иепосредно или преко лиферанта ? Министар Финансија М. Вујић. — Свеједно је, п ако држава преко лпферанта набавља, само ако је државна набавка. Драгомир Рајовић — Може биги да је г. Мннистар финансија казао, али ја нпсам чуо н због тога држим, да треба и ја да кажем иеколико речи Ч) екстериторијалитету.

Ово је један принцип, који је утврђен у међународним односима. Где је застава једне земље, ту се сматра да је она сама земља, — то је то право екстериторијалитета. И кад год се то нраво екстеорпторијалитета признаје пашим иредставницпма, од сграиих држава, тај узајамнп приицип мора да вреди и за н.ихове нрсдстаппике у нашој држави; јер се сматра да су они у својој држави. Гдо јо њихова застава, ту се сматра да је њихова држава, и због тога оии не подлеже нашнм закоиима и другим административним морама. То што је огранпчено право за консуле то је коректно урађено, јер заиста, они не уживају право екстериторијалитета, Али кад би одузели то право оппм посланицима, који уживају право екстерпторијалитета, ја држим да би се огреншли о тај принцип, и то бп могло да шкодп нашим представнпцима код страних држава, Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: ко је за то, да се прпми члан XI, тај нека седи, ко је нротиван нек устане? (Сви седе). Објављујем, да је Скупштина усвојила члан XI. Известилац прочита члан XII (стр. 3 4 и 5). Потпредседник — Прпма ли Скунштина прочитан чл. XII? ( Прима). Известилац прочита члан ХШ (стр. б.) Потпредседнив — Прима ли Скупштина ирочитани чл. ХШ?? (Прима). Известилац прОчпта члан XIV (стр. 5 и 6). Потпредседник — Прима ли Скупштина нрочитани чл. XIV ? (Прима). Известилац прочпта члан XV (стр 6 и 7). Потпредседник — Овде код члана XV има известилац да дочита једну псправку. Извесилац Ј. Ж. Јовановић — На првом читању усвојено је, да тачка 8 овог члана XV гласи овако: 8. Статистичка такса: а.) пет пара од једног колета робе илп комада, ако је впше, онда по две паре; б.) десет пара од хиљаду килограма јединствене робе или пз једног метра." Милан Милићевић — Као пгго сам и нре на првом читању казао, ова тачка 11 за калдрмпну врло је пеправедна н гатетна по иас. Неправедна је за то што се хоће да наплаћује калдрмпна и у онпм општинама, где нема калдрме, а штетна је за то, што се тим тражи да се калдрмпна наплаћује од сваке робе без разлнке. И тако ће пзаћи де се на два вола плаћа на име калдрмине по 2'70 д., јер је вредност волова обично 500 дин. у злату, а није ретко да волови вреде и по хиљаду динара и опда ћемо на два вола платпти но 5 дпн. калдрмпне у злату. Исто је тако и са шљпвама. Има шљива које вред 90 — 80 дпнара 100 кила и онда ће се нлаћати по 60 — 80 пара дин. од метар. центе, а тиме ће се увелпко спречитп наш пзвоз. С тога сам ја за то, да се ова тачка 11 избрпше. Известилац Ј. Ж. Јовановић — Ја нисам био на првом читању, кад је усвојена ова општа тарифа. Ја се не бих могао да сложим са мишљењем, које је унего у предлог. Овде ће бптп великпх тешкоћа, ако се наплаћује пола од сто, од вредностп, јер треба доказивати вредпост онога што се царини. Друго, што је у уговору са Ауетро-Угарском предвиђено да се наплаћује од 100 кгр. 10 нара. Међу тим у пзвесној тарифп одређује се да се наплаћује по вредноетн. Ја мпслим да би боље било да се и овде каже 10 пара од 100 кгр. Овако кад се одређује по вредности, то ће чинитн велнке пометње прц експедпцнји, мораће да се подносе рачуни и то ће правитп тешкоће. Међу тим, то ће унеколико утпцати и на сам пзвоз, јер као што рече г. Милићевић, плаћало би се 60 илн 90 пара од 100 кгр. а то ће бити много већа такса за калдрмину, него што је било до сада. Ако се узме пола од сто, то ће биту 30 п. дин,,а кад би се одреднло 10 пара од 100 кгр. то би било тек 1 / 3 . Ја мпслпм да је то штетно за сам нзвоз и да ће то правптп доста пометње. С тога бих био мишљења да дође 10 пара од 100 кгр. а да не буде по вредноети.